Da li je pravda spora u predmetima Mišković, Ćuruvija, Šarić?
Ne slažem se sa tom konstatacijom. Kraj prethodne i početak ove godine bio je vrlo uspešan za Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, jer su okončani složeni predmeti sa velikim brojem optuženih i obimnim dokaznim materijalima. Bilo je tu i mnogobrojnih pokušaja odlaganja od strane odbrane. U predmetu “Ćuruvija“ ispitano je 104 svedoka i održano 90 glavnih pretresa, u postupku “Mišković“ 99, a kod “Šarića“ 190 glavnih pretresa. Ne treba zaboraviti i da su presude u postupcima “Mišković“ i “Šarić“ bile ukidane od strane Apelacionog suda, što se odrazilo i na trajanje. U postupku “Ćuruvija” okončanje je diktiralo i sporno pravno pitanje oko odluke o zakonitosti dokaza prethodno prikupljenih od javnog tužioca. Viši sud je suđenja okončao u razumnom roku i uz poštovanje ljudskih prava.
A da li je razuman rok kod slučaja Ćuruvije da se posle 20 godina donese prvostepena presuda, i to bez nalogodavca i ubice?
Kritike da je postupak predugo trajao i da je to propust suda su zamene teza jer je optužnica potvrđena 20. februara 2015. godine, a presuda je izrečena 5. aprila 2019. godine. Postupak pred sudom trajao je četiri godine, a što predmet pre toga nije stigao pred sudsko veće, nije naša krivica. Javni tužilac je prikupljao dokaze, te brzina procesuiranja okrivljenih nije ni zavisila od suda. U granicama optužnog akta javnog tužioca, sudsko veće je donelo odluku, pa nije ni moglo da odlučuje o onome što nije predmet optužbe.
Ceo intervju pročitajte OVDE.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.