Nema nedodirljivih: Novinari slobodno pišu o moćnim političarima i tajkunima u Holandiji

Foto: Jakob Johan

„Najveća razlika između medijske situacije u naše dve zemlje je u tome što mi imamo potpuno poverenje u institucije. Mi znamo da će naša prijava u policiji biti ozbiljno prihvaćena. Ne moramo da godinama čekamo da slučaj dođe do suda. Mi znamo da će ako je naša priča tačna, i sud doći do istog zaključka. I znamo da ćemo ako otkrijemo neki skandal, to moći i da objavimo, i da će nas naši urednici podržati čak i ako pišemo o veoma moćnim biznismenima ili političarima. U Holandiji nema nedodirljivih“, rekla je za Cenzolovku novinarka i profesorka medija Jori Horsthaus (Jorie Horsthuis) iz Amsterdama, koja se u svoju zemlju nedavno vratila sa dužeg novinarskog zadatka u Srbiji.

Prema njenim rečima, u Holandiji nema autocenzure, i najveći deo javnog mnjenja podržava rad novinara, bez obzira na retoriku populističkih partija, koje ponekad medije predstavljaju u negativnom svetlu.

Pretnje populista i preko društvenih mreža

Jori Horsthaus (foto: lična arhiva)

Holandija, međutim, nije ostala imuna na političke promene u Evropi.

Prema nekoliko poslednjih izveštaja Reportera bez granica, populističke i ekstremno levo orijentisane političke snage postaju sve prisutnije u holandskom javnom diskursu, zahtevajući smene urednika, dovodeći u pitanje navode iz tekstova koji ih ne tretiraju blagonaklono i zabranjujući pojedinim novinarima pristup političkim skupovima. Teme koje izazivaju najviše polemika u društvu tiču se nacionalnog identiteta i imigracije.

Opisujući ovaj relativno novi fenomen, Jori Horsthaus kaže da se posebno izdvajaju napadi političara na medije i da oni prete sudom kada novinari o njima objave negativan članak.

Imamo potpuno poverenje u institucije. Mi znamo da će naša prijava u policiji biti ozbiljno prihvaćena… Mi znamo da ako je naša priča tačna, da će i sud doći do istog zaključka. I znamo da ćemo ako otkrijemo neki skandal, to moći i da objavimo, i da će nas naši urednici podržati (Jori Horsthaus)

„Najčešće se sve završi na praznim pretnjama ili se tretira u okviru zakonskih okvira. Međutim, političari koji pripadaju novijoj desnici, kao što je, recimo, Teri Bodet (Thierry Baudet), napadaju novinare na jednom drugom nivou. Više su u pitanju napadi u Trampovom stilu, kada kaže da novinar laže a da pri tome ne da ni jedan dokaz. Ovakvi napadi se u Holandiji uglavnom tiču medija generalno, a ne novinara pojedinačno.“

Porast napada na novinare u Holandiji zabeležen je nakon neuspelog državnog udara u Turskoj, kada su nekim novinarima koji prate ovu temu Erdoganove pristalice pretile smrću.

Prema dva nedavno objavljena istraživanja Holandskog udruženja novinara, oko polovine njihovih članova bar jednom je u poslednje vreme bilo meta napada, u najvećem broju slučajeva na internetu i društvenim mrežama. Jedno od istraživanja pokazalo je da su među posebno ugroženim grupama novinarke. One su češće i žešće napadane od svojih kolega.

Švedska: Hladno, ali standard i u zaštiti novinara od pretnji i napada

Odgovarajući na pitanje da li ima utisak da se u Holandiji neke teme izbegavaju ili da se o njima ne piše, Jori Horsthaus nam je rekla da će „novinari pisati o svemu ukoliko je tema dobro potkrepljena“. Prema njenom mišljenju, ovo je moguće pre svega zato što novinari imaju podršku svojih urednika, ali i zato što postoji želja da se piše o osetljivim stvarima i da se ukaže na nepravilnosti.

„To je ono što u novinarstvu nazivamo watchdog funkcijom medija, odnosno ono zbog čega je novinarstvo ‘četvrta sila’ (pored zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, prim. nov.)“, rekla je Jori Horsthaus i dodala da su novinari generalno ponosni kad otkriju neke vanzakonske delatnosti, posebno kad su u pitanju predstavnici vlasti.

Ona podseća da se zbog dobro istraženih priča, koje objave jedne novine, a onda ih prenesu i ostali mediji, u Holandiji već događalo da ministri i drugi ljudi na položajima podnesu ostavke.

Brza reakcija vlasti posle napada na medije

Nakon istraživačkih tekstova, objavljenih 2018. godine, čija je tema bila organizovani kriminal, u Holandiji bar dva novinara imaju stalnu policijsku zaštitu.

Pre malo više od godinu dana, u razmaku od svega pet dana, dogodila su se dva fizička napada na medije. U prvom, članovi motociklističke bande ispalili su protivtenkovsku raketu na prostorije magazina Panorama i Nieuwe Revu, a u drugom su se članovi kriminalne bande nekoliko puta kamionom zaleteli u zgradu De Telegrafa, dnevnog lista sa najvećim tiražem u Holandiji. Oba napada su se dogodila u Amsterdamu, i ni u jednom, srećom, nije bilo ljudskih žrtava.

Posle prošlogodišnjeg napada, novinari su dobili poseban pravni status koji obezbeđuje istraživanje napada po ubrzanom postupku i predviđa više kazne za počinioce napada. Pojam „novinar“ široko je definisan: uz tradicionalne medijske radnike, podrazumeva i fotografe, kolumniste, vlogere i karikaturiste

Holandska policija je brzo identifikovala inspiratore i počinioce napada, i suđenja su započeta ovog proleća. Nešto manje od dva meseca nakon napada, holandska policija, tužilaštvo i predstavnici novinara napravili su sporazum kojim se napadi na novinare tretiraju ozbiljnije nego ranije.

Tim sporazumom, koji je potpisao ministar pravde, novinari su dobili poseban pravni status koji obezbeđuje istraživanje napada po ubrzanom postupku i predviđa više kazne za počinioce napada. Pojam „novinar“ prilično je široko definisan: uz tradicionalne medijske radnike, podrazumeva i fotografe, kolumniste, vlogere i karikaturiste.

U intervjuu koji je za list De Volkskrant dao 2018. godine, Tomas Bruning (Thomas Bruning), generalni sekretar Holandskog udruženja novinara, rekao je da je nasilje nad novinarima postalo otvorenije i da iz tog razloga rešavanje slučajeva takvih pretnji i napada mora biti prioritet. Prema njegovom mišljenju, rad novinara je moguće uporediti sa angažmanom službenika hitne pomoći, koji su u Holandiji takođe zaštićena kategorija.

„Da li su novinari važniji od drugih ljudi? I da i ne. Javni rad novinara je ipak od većeg značaja. Na izveštavanje medija moguće je gledati kao na rad hitne pomoći. Obe profesije moraju biti zaštićene tako da mogu neutralno da rade svoj posao“, zaključio je Bruning.