Sto miliona za medije koji prepisuju, lažu, sprovode hajke i slave vlast u Pančevu

Od 143,5 miliona dinara, koliko je između 2016. i 2019. godine iz lokalnog budžeta potrošeno za informisanje, čak 106,5 miliona dobili su propagandistički i prorežimski mediji, te tabloidi i lokalni mediji koji nikad ne kritikuju vlast.

Pančevo nastavlja sa finansiranjem neprofesionalnog novinarstva, političkih promocija i političke propagande na štetu javnog interesa i objektivnog informisanja.

Što više krše Kodeks novinara Srbije, profesionalne i etičke norme i zakone, mediji bliski vlastima dobijaju više novca na pančevačkim konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja.

Bogato plaćeni za propagandu

Grad Pančevo je u samom vrhu lokalnih samouprava po izdvajanju novca za informisanje, posle Beograda, Novog Sada, Niša i Novog Pazara. Iznos sredstava za medije porastao je sa 33,2 miliona dinara 2016. godine, na 39.776.900,00 dinara godinu dana kasnije, dok u poslednje dve godine iznosi oko 38 miliona dinara.

Tim javnim novcem, lokalna samouprava od 2017. godine bogato nagrađuje prorežimske i propagandističke portale e-Pančevo, e-Vršac i Južni Banat kojima je zajednički isti urednik – Aleksandar Čupić. U tom periodu pomenuti kvazimediji ukupno su zaradili skoro 10 miliona dinara.

Konkursno sufinansiranje postalo je koruptivna šema kojom se od građana godišnje otme na stotine miliona dinara (Vladimir Radomirović)

Izdavač portala Južni Banat, firma Brifing Banat, 2017. godine je, kako smo pisali, inkasirala bezmalo 20 miliona dinara, što je više od četvrtine novca podeljenog na medijskim konkursima u Južnobanatskom okrugu.

Prema pisanju UNS-a, tokom 2017. i 2018. godine na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, portali Južni Banat, e-Podunavlje, e-Pančevo i e-Vršac dobili su 31 milion dinara.

Južni Banat je prestao da postoji ove godine, iako se i dalje nalazi u registru medija. Ovaj paramedij ostao je upamćen i po tome što su odgovorna lica dostavila linkove o realizaciji medijskih sadržaja u okviru projekta u 2017. godini, koji nisu mogli da se otvore.

Zajedničko za navedene portale je to što su više puta menjali izdavače i urednike. Tako su, na primer, portali e-Pančevo i e-Podunavlje u januaru ove godine promenili izdavača – umesto udruženja Jasno i glasno, sa sedištem u Pančevu, prema podacima iz APR-a izdavač je sada Open View d.o.o. iz Beograda, odnosno iz Rakovice.

Nagrada za huškačko novinarstvo

Portal www.epancevo.rs, kojem je u martu ove godine izrečena opomena Saveta za štampu zbog hajke i stvaranja atmosfere linča protiv novinara Nenada Živkovića i tekstova u kojima su prekršili sve odredbe Kodeksa novinara, kako je utvrdio Savet, tokom 2018. godine na različitim konkursima u južnom Banatu dobio je 8,250 miliona, i još 4,150 miliona dinara državne pomoći. Za huškačko i neprofesionalno novinarstvo, lokalna samouprava nagradila je ove godine portal e-Pančevo sa 3,190 miliona dinara.

I pored javnih opomena, portal epancevo.rs je od 29. maja do 10. juna, sa još pet tekstova, nastavio  kampanju protiv Nenada Živkovića, zbog čega je Savet za štampu krajem juna izrekao novih pet opomena tom portalu.

Šta o medijskim konkursima misli Aleksandar Čupić, odgovorni urednik portala e-Pančevo, ali i urednik portala e-Vršac, e-Podunavlje i južnibanat.rs, da li je zadovoljan dobijenim novcem i pored opomena Saveta za štampu, koje su najvažnije teme od javnog interesa koje su analizirali i istraživali novinari i novinarke tog portala u okviru Konkursa za informisanje, te da li je uz milione dobijene na konkursima unapređen rad portala, nismo uspeli da saznamo jer nam je Čupić u telefonskom razgovoru rekao da ne želi da odgovori na naša pitanja.

RTV Pančevo apsolutni miljenik vlasti

Za Grad Pančevo se može reći da neguje tabloidno novinarstvo, s obzirom na to da se Informer i Srpski telegraf obavezno nađu na listi podržanih projekata.

Informer je, na primer, od Pančeva na dva konkursa dobio milion dinara. Za taj novac objavio je nekoliko izveštaja sa događaja iz grada. Projekat Informera, zbog kog je dobio novac 2017. godine,  upamćen je jer se u njemu pominje manifestacija Regata na Tisi, koja ne postoji, kao ni reka Tisa u Pančevu, jer kroz taj grad protiče Tamiš.

Naše istraživanje je pokazalo da je Informer objavio četiri najave, jedan izveštaj i „reportažu“, što znači da je svaki od tih šest tekstova u proseku plaćen 166.000 dinara.

Medijima koji filtriraju sadržaj prema potrebama vlasti niko ne veruje, pa ni oni sami (Aleksandar Stojković)

Ipak, apsolutni miljenik gradskih vlasti je privatna Radio-televizija Pančevo, koja je od 2016. godine do danas, zajedno za produkcijama, na konkursima zaradila 62,810 miliona dinara.

Dok je pre tri godine taj medij za dva projekta odneo 17,5 miliona dinara, od 2017. godine u finansiranje uključuje i privatne produkcije. Te godine na drugom medijskom konkursu, koji je raspisan u septembru, a odluka donesena u novembru, od 24.916.138 dinara, koliko je bilo na raspolaganju, čak 14.800.000 dinara dobila je Radio-televizija Pančevo preko tri povezane agencije.

Sva tri privredna društva, kako smo pisali, osnovana su u maju 2017. godine, a dva od tri su ubrzo posle toga prekinula sa obavljanjem delatnosti.

Dve iste produkcije pojavile su se i na narednom konkursu, 2018. godine, dok su za 2019. snalažljivi direktori i urednici, pronašli novu „žrtvu” – PR Vladimir Ilić, vlasnik Audio-video produkcije, prvi put se obreo na pančevačkom medijskom nadmetanju i odmah zaradio 4,8 miliona dinara.

Problematični su i pobednički projekti, koje uglavnom čine jutarnji programi na radiju i televiziji, koji se i inače emituju. Za postojeće emisije se ne može dobiti novac na medijskim konkursima, ali su one u predlozima projekata predstavljene kao „jedinstven sadržaj u medijskom pančevačkom prostoru“.

Stojković: Kvazimediji dobijaju novac za prepisivanje

Za Aleksandra Stojkovića, urednika informative pančevačkog informativnog portala 013info (www.013info.rs), konkursi za medije u Pančevu su komedija.

„Ne znam kako drugačije da nazovem tu farsu po kojoj nekakvi kvazimediji dobijaju novac. Za taj novac ne proizvode, nego prepisuju medijski sadržaj. Naredne godine to isto čine i niko im ništa ne može. Najviše, zapravo, gube građani koji su platili nešto, a to nešto ne dobijaju. To je ozbiljno otimanje od naroda. Nebitno je da li su to režimski, opozicioni ili objektivni mediji. Svaka će vlast,  naravno, vući na svoju stranu, jer su u mogućnosti“, mišljenja je Stojković.

Apsolutni miljenik gradskih vlasti je privatna Radio-televizija Pančevo, koja je od 2016. godine do danas, zajedno za produkcijama, na konkursima zaradila 62,810 miliona dinara

On smatra da realizacijom projekata nije zadovoljen javni interes građana i građanki grada Pančeva, te da su iz ugla stanovnika grada na obali Tamiša – to bačene pare.

„Oni zaista ne dobijaju ništa time, a ne dobija ni vlast. Medijima koji filtriraju sadržaj prema potrebama vlasti niko ne veruje, pa ni oni sami, a to najbolje pokazuje broj čitalaca koje je naš portal za relativno kratko vreme stekao. Pa zamislite da nama daju novac i da mi imamo više od dva novinara, koliko bismo tek onda sadržaja proizveli i kojom brzinom bi građani dolazili do informacija. Za 38 miliona, koliko se deli na gradskom konkursu, Pančevci su zaslužili mnogo više“, ocenjuje Stojković.

Kao primere medija kojima su milioni nezasluženo legli na račune, on izdvaja sajt www.južnibanat.rs, koji je dobio ozbiljne sume novca na gradskom konkursu, a sada više i ne postoji, zatim Start 013, novine i portal koji su, prema Stojkovićem mišljenju, gotovo neprimetni, a finansirani su milionskim iznosima. Na kraju navodi i portal epancevo.rs, koji, kako kaže, ne zna na osnovu čega dobija više od tri miliona dinara, a nema čak ni impresum i ponosni je nosilac opomene Saveta za štampu.

Milioni za servisne informacije

Tradicionalno već, novac dobijen na konkursima ne troši se na pisanje analitičkih, istraživačkih tekstova i obradu tema za koje nema mesta u dnevnom novinarstvu, kako je bilo zamišljeno, već za redovan rad medija. Tako se u izveštajima o realizaciji medijskih sadržaja prilažu servisne informacije, kao što je najava vremenske prognoze i isključenja struje.

Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a, smatra da u okviru izmena zakona treba razmotriti i mogućnost da se ipak finansira redovni sadržaj u lokalnim medijima, kao što su vesti.

„Finansijska situacija u manjim sredinama ne dozvoljava malobrojnim preostalim medijima da prate sva dešavanja u tim sredinama, pa je potrebno da se osim projekata posvećenih manje zastupljenim temama finansira i redovni sadržaj. UNS se zalaže da se obezbedi minimalni garantovani godišnji iznos za lokalne medije, da novac ostaje u tim sredinama, da ne ide televizijama i novinama iz Beograda, kao i da o tom novcu ne odlučuju političari i javnosti nepoznati ‘medijski stručnjaci’, već predstavnici reprezentativnih udruženja novinara i poslodavaca“, kaže Radomirović.

Prostora za unapređenje projektnog finansiranja medija, prema mišljenju Aleksandra Stojkovića, nema, jer su mediji glavna poluga mehanizma ostanka na vlasti. On smatra da su konkursi dobra ideja, koja može da zaživi na pravi način u idealnom društvu. Srbija je pak, kako kaže, daleko od toga.