Region zarobljen u percepciji da se novinari mogu tući

U predvečerje avugustovskog dana prošle godine, novinar BNTV Vladimir Kovačević pretučen je dok se vraćao iz redakcije kući u Banja Luci. Premlaćivanje se desilo nakon što je nedeljama izveštavao o protestima protiv vlasti u Republici Srpskoj nakon ubistva jednog mladića u Banja Luci.

Nakon napada na Kovačevića, došlo je do hapšenja jedne osobe, dok drugi počinilac još uvek nije uhapšen.

„Ključni preduslov za bezbednost novinara u jednom društvu je postojanje pravne i demokratske države što Bosna i Hercegovina nije“, kaže Kovačević za portal safejournalists.net.

Okružni sud u Banja Luci je nepravosnažno osudio Banjalučanina Marka Čolića na četiri godine zatvora za pokušaj ubistva Kovačevića. Motivi napada na Kovačevića nisu rasvetljeni, a nisu poznata ni imena nalogodavaca.

Napad na Kovačevića samo je jedan u nizu incidenata koji su zabeleženi u BiH tokom 2018. godine. Slični incidenti zabeleženi su u skoro svim zemljama regiona – a situacija je posebno zabrinjavajuća, uz BiH, u Srbiji, na Kosovu* i Crnoj Gori – pokazuje analiza pojedinačnih izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja zapadnog Balkana tokom 2018. godine.

Uporedo sa napadima na medijske radnike, izvještaji EU o zemljama ukazuju na to da su politički i ekonomski pritisci činjenica života u svim zemljama u regionu.

U izveštaju o napretku BiH navodi se da se „fizički i verbalni napadi odvijaju bez sistematskog institucionalnog odgovora i efikasnih zaštitnih mera“, što je rečenica koja se ponavlja u dokumentu o napretku Srbije, Kosova i Crne Gore. Stanje u Severnoj Makedoniji i Albiniji je, prema izveštajima, nešto bolje – te se ne navode slučajevi napada na novinare.

Tužbe kao sredstvo zastrašivanja u BiH 

U Bosni i Hercegovini nastavljen je politički i finansijski pritisak na medije, vlasti često umanjuju zastrašivanje novinara, a njihova reakcija, uključujući javnu osudu, je slaba, dok je medijska linija za pomoć udruženja BH Novinari zabeležila 58 slučajeva kršenja prava novinara u 2018. godini, uključujući 6 slučajeva fizičkog napada, 17 pretnji i 9 slučajeva političkog pritiska – zabeleženo je u Izveštaju o napretku.

Urednica Mediacentra u Sarajevu Elvira Jukić – Mujkić smatra da se novinari ne osećaju dovoljno zaštićeno jer rezultati istraživanja koje je sprovelo udruženje BH novinari  u 2017. godini pokazuju da značajan broj građana BiH smatra da novinare treba tući. Ona dodaje da političari napadaju i kritikuju medijske radnike, dok su mehanizmi zaštite neadekvatni jer napadi na novinare su retko procesuirani ili završe neadekvatnim kaznama.

„U BiH se tužbe za klevetu koriste kao sredstvo zastrašivanja i pritisaka na novinare. Pa tako imamo primer da političar podigne tužbu protiv novinara i onda uslovljava da se o njemu prestane pisati, a nakon što novinar ne pristane, tužba je ipak povučena jer je neosnovana“, pojašnjava Jukić – Mujkić.

Govoreći o finansijskom i političkom pritisku na medije, Jukić – Mujkić kaže da većina političara ne mora da se muči i cenzuriše medije jer je nažalost stvorena atmosfera u redakcijama, da se već zna koje teme su poželjne, a koje nisu. Ona smatra da je netransparetno medijsko vlasništvo dodatni problem jer ne postoji uvid u to ko stoji iza medija koji informišu i na osnovu čega potencijalno donose odluke.

Borka Rudić iz Udruženja BH novinari smatra da je značajno što evropski izveštaj zahteva efikasniji rad pravosuđa i zaštitu novinara koji su žrtva napada.

„Netrasparentno vlasništvo, politički pritisci, uticaji i napadi, loš ekonomski položaj medija i novinara utiču na to da mi nemamo više kvalitetnog istraživačkog profesionalnog novinarstva u meri kakva je potrebna u jednoj postratnoj državi koja potencira da bude članica EU i da poštuje sve evropske standarde zaštite slobode izražavanja i slobode medija“, kaže Rudić.

Jukić – Mujkić kaže da Indeks medijskih sloboda Reportera bez granica pokazuje da je stanje u BiH, u odnosu na zemlje regiona najbolje. Ali to svakako, kako je rekla, ne znači da je stanje u BiH dobro, nego da je u zemljama regije stanje nažalost i gore. Zajednički problemi svih zemalja u regionu, su politički i ekonomski pritisci, dodaje ona.

Govoreći o problemima u zemljama regiona, Rudić kaže da su zajednički problemi napadi na novinare koji nisu adekvatno rešeni i problem primene zakona o zaštiti od klevete.

Prema istraživanju Indikatori za nivo slobode medija i sigurnosti novinara u BiH u 2018 godini je do septembra meseca registrovan 21 slučaj verbalnog i fizičkog napada na novinare. Postoji veliki broj teških krivičnih dela protiv novinara i kažnjavanje počinilaca ovih dela još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.

„Novinari su nezadovoljni reakcijama relevantnih institucija i političkih aktera, i to su pokazali na protestima organizovanim u pet gradova širom Bosne i Hercegovine nakon brutalnog napada na novinara iz Banje Luke, koji je okarakterisan kao pokušaj ubistva“, stoji u nacionalnom izveštaju Indikatori za nivo slobode medija i sigurnosti novinara u BiH.

Novinari u Srbiji bez sigurnosti

U Izveštaju Evropske komisije za Srbiju je zabeleženo da su slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavajući, dok istrage i konačne presude ostaju retke. Postoje brojni kredibilni izveštaji o verbalnim, fizičkim napadima i napadima na imovinu novinara, dok su medijska udruženja izvestila da su se povećali politički, ekonomski i drugi pritisci na novinare.

Dok je nekoliko slučajeva rešeno i podnete su krivične prijave, presude su još uvek retke, navodi Izveštaj. Takođe je navedeno da se govor mržnje i diskriminatorska terminologija tolerišu u medijima i retko rešavaju od strane regulatornih tela i tužilaštva.

Profesorka Dubravka Valić Nedeljković sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže da se Srbija poslednjih nekoliko godina neprekidno spušta ka donjoj granici liste od 180 zemalja na Indeksu slobode medija koji Reporteri bez granica mere. Ove godine, kako je rekla, Srbija je na 90. mestu, a spustila se za 14 stepenika naniže od lani. To, kako je rekla, ukazuje da medijske neslobode u Srbiji su sve veće i uočljivije.

„U eu izveštaju za Srbiju se jasno navodi da su napadi političara na medije sve učestaliji uključujući i fizičke pretnje. Otvoreno se osuđuju svi oni koji iole kritikuju vlast. Poslednji otvoreni napad  je bio na televiziju N1 i dolazio je iz samog vrha vlasti, koja po svim zakonima ne bi smela da se meša u medijsku uređivačku politiku“, kaže Valić Nedeljković.

Sedam fizičkih napada i napada na imovinu novinara zabležile su srpske vlasti tokom izveštajnog perioda. Neka medijska udruženja izvestila su da su se povećali politički, ekonomski i drugi pritisci na novinare, navodi se u EU Izvještaju za 2018. godinu.

U tom pogledu, Srbija treba da te zločine svrsta u krivična ili druga dela i da obezbedi odgovarajuću istragu i presuđivanje.

Profesorka Valić Nedeljković kaže da je najjednostavniji način da se mediji „disciplinuju“, da se finansijski ukrote.

„Sve u svemu ekonomska nestabilnost medijskog tržišta, hronični nedostatak novca u medijima, služi vlasti da na suptilniji način u suštini obezbeđuje sebi ako ne otvorenu podršku, a ono barem izostanak ozbiljne kritike“, zaključuje Valić Nedeljković.

Prema Indikatorima za nivo slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji, u periodu od septembra 2017. do kraja augusta 2018. godine zabeleženo je 28 napada: 21 verbalna pretnja, šest fizičkih napada i jedan napad na imovinu. U odnosu na isti period u 2017. godini zabeležen je približno isti broj napada. Tokom 2018.godine, među zabeleženim incidentima preovlađuju verbalne pretnje od kojih je pola adresirano putem interneta i društvenih mreža.

„Baza podataka o napadima i pritiscima na novinare, koju vodi NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije), zabeležila je 62 slučaja pritisaka u 2017. godini, dvostruko više nego u 2016. U prvih osam meseci 2018. godine, evidentirano je čak 39 slučaja pritisaka. Udruženja novinara izložena su pritiscima kao i pretnjama i zastrašivanju – udruženja koja kritikuju vlasti su primarna meta“, navedeno je u Izveštaju Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji.

Crnogorsko pravosuđe bez napretka

U Izveštaju Evropske komisije koja analizira stanje medija u Crnoj Gori se navodi da je u sferi slobode izražavanja napredak u rešavanju nasilja i dalje veoma ograničen, naročito u pogledu starih nerešenih predmeta. Vlasti su u 2018. godini registrovale četiri napada; u tri od njih donesene su osuđujuće presude protiv četiri pojedinca zbog ugrožavanja sigurnosti novinara. „Pored toga, prijavljeni su cyber-napadi protiv medija. Najozbiljniji napad, kvalifikovan kao pokušaj ubistva, dogodio se u maju 2018. godine protiv istraživačke novinarke Olivere Lakić… Međutim, dok je istraga napada pokazala početne rezultate, vlasti nisu pokazale pojačane napore na rešavanju starih slučajeva… Još uvek postoje izveštaji o neprikladnom pritisku na novinare, kako bi otkrili svoje izvore“, navodi se u Izveštaju.

Vladan Žugić, crnogorski novinar i publicista, kaže da je medijska scena podeljena na dva dela – na one koji rade svoj posao, utvrđuju činjenice, kritički orijentisane i jedan ogroman broj medija koji su u propagandnoj mašineriji vladajuće partije.

Kako navodi Žugić, najveći broj napada se odnosi na novinare i imovinu medijske kuće „Vijesti“, a ovaj medij je pod stalnim finansijskim pritiskom. Nijedan od napada, kako je rekao, na novinare „Vijesti“ nije rasvetljen jer su praktično u većini slučajeva policija i tužilaštvo radili sve da se ti slučajevi zataškaju i ne dođe do izvšilaca i aktera. Govoreći o optužbama za klevetu, Žugić pojašnjava da je kleveta pre nekoliko godina dekriminalizovana, ali da vlasti nalaze različite mehanizme da vrše pritisak na medije.

„Ostalo je dovoljno zakonskih mehanizama da nosioci vlasti angažuju advokate da podnesu tužbe protiv medija. Sudovi su pod kontrolom partija. Ako neko od predstavnika vlasti pokrene tužbu protiv medija velika je verovatnoća da će na sudu uspeti da dobije taj postupak upravo zbog toga što je sudstvo ispolitizovano“, tvrdi Žugić.

Izveštaj Evropske komisije je zabeležio da je činjenica da mnoge medijske kuće u Crnoj Gori nisu finansijski održive, što ima negativni uticaj na kvalitet izveštavanja i profesionalizma.

U Indikatorima za nivo slobode medija i bezbednosti  novinara u Crnoj Gori stoji da je Sindikat medija Crne Gore zabeležio sedam slučajeva napada na novinare i medije od početka jula 2017. do kraja juna 2018. godine, dok su u evidenciji Uprave policije Crne Gore još dva slučaja koja se odnose na pretnje koje su upućene bivšem novinaru, koji je trenutno na čelu jedne političke stranke.

U svim državama regiona, kako navodi Žugić, osim Makedonije, na vlasti su autokrate koji ne razumeju ili ne žele da razumeju kako funkcioniše demokratski svet i šta su slobodni mediji.

Od marta 2018. godine je došlo do pet novih slučajeva zastrašivanja novinara, što je značilo smanjenje u odnosu na prethodnu godinu. Ministarstvo unutrašnjih poslova započelo je saradnju s Udruženjem novinara radi uspostavljanja odgovornosti za incidente fizičkog i verbalnog zlostavljanja ili pretnji novinarima– stoji u Izveštaju Evropske komisije za Severnu Makedoniju.

Ono što ostaje da se popravi, kako se navodi u Izveštaju, je registracija napada na novinare koja je i dalje neadekvatna i pokrenuto je vrlo malo istraga.

„Političari i javni zvaničnici i dalje treba da pokažu viši nivo tolerancije prema kritikama i da promovišu slobodu izražavanja. Postupanje policije prema novinarima i registracija napada treba da se poboljša.           Izvršna tela i Javno republičko tužilaštvo treba efikasno da prate sve incidente protiv novinara. Stari slučajevi najozbiljnijih fizičkih napada na novinare (13) nisu bili rešen zbog neprofesionalnog ponašanja u istragama“, navedeno je u izveštaju Evropske komisije u odnosu na Severnu Makedoniju.

Prema nacionalnom izveštaju Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara u Makedoniji broj napada na novinare je smanjen, ali je i dalje snažno prisustvo politike nekažnjivosti za nasilje nad novinarima. U periodu od septembra 2017. do septembra 2018. godine, Udruženje novinara Makedonije je registrovalo šest napada na novinare, jedan fizički napad i jednu pretnju smrću, dva proizvoljna pritvaranja od strane policije, jedan slučaj uništenja novinarske imovine i jedan slučaj prekida izveštavanja fotoreportera sa javnog događaja.

U Albaniji pretnje i zastrašujući jezik prema novinarima su povećane, iako su ta dela sisetmatski osuđivana.

U izveštajnom periodu su se dogodila dva slučaja fizičkog napada na novinare, prijavljena  u junu i septembru 2018. Osim toga, u avgustu su ispaljeni meci na roditeljski dom istražnog novinara, dok je voditelj televizijskog programa u decembru dobio pretnju. Medijska udruženja i javne vlasti odlučno su osudile ove napade. Istrage su pokrenute, ali dosad nije bilo hapšenja po tim slučajevima.

Prema Izveštaju EU za 2018. godinu, registrovano je ukupno 13 slučajeva u kojima su novinari ili mediji bili stranke u sudskom postupku u prvostepenim sudovima u 2018. godini s 10 prvostepenih sudskih rešenja. Uz to, u 2018. godini u apelacionim sudovima bilo je 7 slučajeva s jednom presudom. Albanija bi trebalo da dodatno ojača svoje napore kako bi osigurala politiku nulte tolerancije prema zastrašivanju novinara i pretnjama medijima, uključujući politički diskurs.

U EU izveštaju za Kosovo se navodi da se broj pretnji i napada na novinare smanjio.

Prema podacima Udruženja novinara Kosova prijavljeno je 16 incidenata u 2018. godini, što je pad u odnosu na 24 u 2017.  jer je uspostavljen sistematičniji pristup ovom problemu od strane vlasti, uz pomoć koordinatora u policiji, tužilaštvu i sudovima. Međutim, u 2018. godini bila je samo jedna optužnica i tri osuđujuće presude u vezi s prijetnjama i napadima protiv novinara. Rešavanje slučajeva i dalje je sporo.

Flutura Kusari, medijski pravnik sa Kosova, kaže da su pravo na slobodu izražavanja i sloboda medija na Kosovu garantovani zakonski, ali ne i poštovani.

„Glavna pretnja novinarima dolazi od vlade i političara koji su se angažovali u predlaganju zakona koji bi cenzurisali novinare i organizovali kampanje protiv novinara. Javni medijski servis je u potpunosti pod kontrolom vladajuće političke stranke DPK (Demokratska partija Kosova), finansijski pritisak na nezavisne medije se povećava, prava novinara se redovno krše, a mnogi od njih rade bez ugovora. Sami mediji nisu transparentni u smislu finansiranja i vlasništva, što podriva njihovo pravo da traže od vlade da bude transparentna“, kaže Kusari.

Kusari navodi da međunarodna zajednica širom Balkana ne smatra pravo na slobodu izražavanja prioritetom. Oni retko reaguju javno kada su novinari zastrašivani i ugroženi, što ostavlja novinare bez podrške.

Prema izveštaju Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara na Kosovu u periodu između januara i septembra 2018. godine, Asocijacija novinara Kosova je registrovalo 13 slučajeva, uključujući pretnje i napade. Treba napomenuti da su istraživački novinari izloženi najvećem riziku zbog njihovog istraživačkog novinarstva.  Pretnje novinarima upućuju svi, od nosioca javnih funkcija do običnih građana. Institucije pravosuđa i bezbednosti nastavile su da jačaju mehanizme zaštite novinara. Osnovni sud u Prištini održao je nekoliko suđenja u vezi sa slučajevima pretnje, klevete i uvreda. Asocijacija novinara Kosova tražila je od tih institucija da budu efikasnije u završavanju novinarskih slučajeva u zakonskim rokovima.

„Krivični i pravosudni sistemi su poboljšali svoje mehanizme koji se odnose na zaštitu novinara i drugih medijskih profesionalaca. Iako je neophodno još efikasnije tretirati slučajeve pretnji i napada od strane policije, i tužilaštvo i sudovi moraju učiniti više kako bi pravovremeno zatvorili slučajeve. Ostaje percepcija novinara da stvarni podstrekači zločina protiv njih nikada nisu otkriveni“, navodi se u istraživanju Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara na Kosovu.

Vladimir Kovačević kaže da bez kazni za napade širom Balkana, stanje se neće popraviti.

„Imamo sve učestalije fizičke napade na novinare iz prostog razloga što niko ne odgovara adekvatno za te napade. Iza tih napada uglavnom stoje ljudi koji su ili direktno u vlasti ili su vrlo bliski vlastima na svim nivoma u BiH. U tako postavljenom sistemu u kojem vlada obrnut sistem vrednosti iluzorno je očekivati da bezbednost novinara bude na nekom zavidnom nivou“, zaključuje on.

*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova