Kako najlakše postati Draža Mihailović

Uvek sam govorio da u papazjaniji vašeg informativnog programa i prosvetiteljske uloge u srpskom društvu ima svega i svačega, te da što kaže naš narod – „fale samo mrtvi četnici“ – ali smo konačno dočekali i njihovu pojavu. Naime, jedan od neobaveštenih koji se obaveštavaju preko vas ukazao mi je da je na vašem portalu u nedelju izašla vest sa naslovom: „JEDAN DEO ŽIVOTA DRAŽE PETROVIĆA I DALJE JE MISTERIJA! Bio je zaljubljen u ženu svog najboljeg druga, ali JEDNO PISMO SVE OTKRIVA!“

Bio sam oduševljen naslovom, jer ljudi najviše vole da saznaju za misterije sopstvenog života za koje ni oni ne znaju, naročito na sajtu Pinka, zatim na televiziji Pink, u uglednom Informeru, i kada Dalabu J. Vučićević, skraćeno DJV, upadne u neki jutarnji program ko pušten s lanca gde ga sačeka neki masovni voditelj ko (ot)pušten sa Studija B.

Tako se par puta desilo da Dalabu J. Vučićević, skraćeno DJV, ko pušten s lanca, u vašem jutarnjem programu priča kako smo on i ja na Ravnoj Gori jednom prilikom pevali „najgore“ četničke pesme, mada s opisanim J. Vučićevićem nikada nisam bio na Ravnoj Gori, niti sam sa njim bilo šta pevao ikada u životu, ni „Ringe ringe raja“ ni „Duni vetre sa Neretve“ ni „Highway to hell“, dakle, bukvalno ništa, ali demantovati vaše omiljeno jutarnje strašilo je isto kao kada bi Ivica i Marica poslali demanti na pisanje Braće Grim.

Onda je pomenuti jutarnji istoričar bez lanca pričao da sam se lično baš njemu hvalio kako sam ime dobio po Draži Mihailoviću, mada meni Draža nije ime, već nadimak, a ime Dragoljub sam inače dobio po stricu, rođenom bratu mog oca, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći mesec dana pre nego sam se rodio.

Vremenom, zahvaljujući ovom vašem mom ličnom antibiografu, počeo je da mi skače rejting među četnicima svih srpskih zemalja, stalno me tapšu po ramenu i vode na jagnjetinu, Vuk Drašković me zove bar jednom mesečno da pita kako sam, svaki američki ambasador mi diskretno namiguje, a slutim da je to zato jer je Dalabu J. Vučićević garantovano negde pričao da smo on i ja, sem pevanja „najgorih“ četničkih pesama po Ravnoj Gori, svojeručno spasavali američke pilote u Pranjanima, tokom Drugog svetskog rata, kada se obojica još nismo ni rodili… To, naravno, nema nikakve veze, pošto je akcenat Dalabuove priče uvek na istorijskoj faktografiji, a manje na logici.

Sve mi, dakle, bolje ide od kada sam postao ugledni četnik, tako da ovom prilikom molim uredništvo vašeg portala da nikako ne ispravlja grešku u naslovu: „JEDAN DEO ŽIVOTA DRAŽE PETROVIĆA I DALJE JE MISTERIJA! Bio je zaljubljen u ženu svog najboljeg druga, ali JEDNO PISMO SVE OTKRIVA!“, koji se nalazi iznad teksta o ljubavnim avanturama Draže Mihailovića i ispod slike Draže Mihailovića, jer poslednjih dana sve više ljudi me pozdravlja po ulici, bake padaju u nesvest, a penzioneri vrište od sreće, pitajući se: „Gde li su ovog iskopali?“

Hvala unapred i srećan rad!