Mediologija  

10. okt 2019.

“Napad na jednog je napad na sve” – Novinari moraju da čuvaju leđa jedni drugima

Piše:

Ivana Jeremić | 10. okt 2019.

IZVOR:

Talas

Maria Ressa nije jedini ugrožen novinar, a Rappler nije jedini primer medija koji trpi ogromne pritiske. Zato je najbolje što možemo da uradimo u borbi da takve primere ističemo, njihove novinarske nalaze delimo i pozivamo vlasti na odgovornost.

Krajem septembra u Hamburgu je održana jedanaesta po redu Globalna istraživačka novinarska konferencija (Global Investigative Journalism Conference). Do sada najbrojniju konferenciju posetilo je više od 1,500 istraživačkih novinara iz celog sveta.

Ono što me posebno čini srećnom je što se među imenima svetski poznatih medijskih kuća i novinara, koji su imali mogućnost da predstave svoje organizacije i rad, našao i veliki broj istraživačkih centara sa Balkana.

Nakon četiri dana intenzivnih radionica na kojima su delili svoje znanje i učili nove veštine, novinari su mahom mozgali kako da dobre primere iz prakse primene u svojim zemljama.

Nije teško pogledati video produkciju Njujork Tajmsa i ostati bez daha, ili se oduševiti naprednim veštinama istraživanja tima koji čini Belingket.

Ipak, mnogo veći utisak na mene su ostavile priče novinara koji rade u praktično nemogućim uslovima u kojima se suočavaju sa svakodnevnim pretnjama, fizičkim napadima, hapšenjima i finansijskim pritiscima.

Iako se čini da trenutno živimo u vremenu u kojem bi se prethodna rečenica praktično mogla primeniti na bilo koju državu i bilo koje mesto na planeti, ipak postoje oni koji su u daleko nezavidnijoj poziciji od ostalih. Neki od njih izveštavaju iz konfliktnih područja, a neki su ugroženi jer se novinarstvom bave u autoritarnim zemljama u kojima je jedini zakon – zakon volje vođe i njegovih saveznika.

Jedan od takvih slučajeva je i Maria Resa (Maria Ressa), novinarka i koosnivač filiipinskog onlajn portala Rappler. Ono što je 2011. počelo kao Fejsbuk stranica, ubrzo je postalo jedan od najbitnih medija u tom delu sveta, i poslednja brana slobode izveštavanja na Filipinima. Danas Rappler ima više od 100 novinara i pored klasičnog novinarstva radi i proveru činjenica (fact-checking) za Fejsbuk u okviru borbe protiv lažnih vesti.

Ko je Maria Ressa – Duterteova noćna mora?

Iako je priča o Rappleru “success story” kada je u pitanju kredibilitet i broj čitalaca, sa druge strane sukob sa predsednikom Filipina – Rodrigom Duterteom, mogao bi Resu koštati slobode.

Nakon što je Duterte u javnosti optužio  da širi lažne vesti pod uticajem stranih interesnih grupa, 2017. godine filipinska komisija za hartije od vrednosti započela je šestomesečnu kontrolu u kojoj je zahtevano stotine dokumenata. Iako je komisija donela odluku da se Rappler-u oduzme dozvola, Apelacioni sud je ponovo slučaj vratio komisiiji, nakon čega je Vlada Filipina započela istragu zbog utaje poreza. (Da li primećujete sličnost sa nekim od slučajeva u Srbiji?)

Optužnica je protiv Rese podignuta krajem 2018. godine, a nakon što je položila kauciju, puštena je da se brani sa slobode. Ipak, nedugo zatim, u februaru 2019. protiv nje i Rappler-a podignuta je još jedna optužnica zbog navodne sajber klevete u priči o filipinskom biznismenu objavljenoj 2012. godine.

Resa je nakon toga ponovo uhapšena, ali je plaćanjem kaucije ponovo uspela da se nađe na slobodi.

Resa i njene kolege tvrde da su jedini razlog za ove optužbe njihove priče, a ceo proces politički pritisak kako bi prestali da rade svoj posao. Zbog svog doprinosa novinarstvu našla se i na listi novinara koje je TIME svrstao u ličnosti godine 2018:

“U 14 meseci, filipinska vlada je podnela najmanje 11 slučajeva i istraga protiv mene i Rapplera. Uhapšena sam dva puta u periodu od pet nedelja, a kauciju sam polagala osam puta u otprilike tri meseca. Nisam počinila nijedan zločin, osim da budem novinar i pozivam vlast na odgovornost”, rekla je Ressa novinarima okupljenim na koferenciji u Hamburgu.

Ona je tu došla sa svojim kolegama iz Rapplera kojima je uručena “Global Shining Light Award” zbog serije istraživačkih tekstova “Ubistvo u Manili” o nelegalnim ubistvima u fiilipinskom ratu protiv droga.

Pre same dodele nagrada, Maria Resa se u svom govoru obratila kolegama iz celog sveta, a od njih je zauzvrat dobila višeminutni aplauz i mnogo reči podrške.

U nastavku pročitajte nekoliko ključnih tačaka Resinog govora.

“Ovo je egzistencijalni trenutak”

“Ovo je egzistencijalni trenutak – kada, ako ne učinimo prave korake napred, demokratija kakvu poznajemo je mrtva”, ponovila je Ressa nekoliko puta na početku svog obraćanja.

Ona je svoj govor fokusirala na tri ključne tačke: borbu za istinu, ulogu američkih platformi za društvene medije i šta se s tim može učiniti.

Resa je istakla ogromnu ulogu društvenih mreža danas i opasnosti koje sa sobom nose jer se neretko koriste kao oružje protiv novinara “gde se laži prekrivene ljutnjom i mržnjom šire brže od činjenica.”

“Bitka za istinu je bitka naše generacije. Sa tehnologijom kao akceleratorom, laž izrečena milion puta postaje činjenica. Bez činjenica, nemamo istinu. Bez istine nema poverenja. Bez sve tri, ne možete imati demokratiju. Zbog toga se širom sveta ruši demokratija.”

Pričajući o svom iskustvu pri hapšenju prisetila se službenika koji joj je tom prilikom stiidljivo rekao “Gospođo, samo radim svoj posao.”

“Morate znati za koje se vrednosti borite i sada morate povući crte: koja strana je dobra, a koja zla. Pomozite nam, čuvajte liniiju fronta (“Hold The Line”)!

Svoj odnos sa Fejsbukom opisala je kao partnerski i neprijateljski (frienemies).

“Novinari treba da sarađuju. Izbacite stare definicije. Ovo je novi svet. Saradnja nije laka jer smo rođeni da se takmičimo jedni protiv drugih.”

“Fejsbuk je u suštini internet na Filipinima. Ako se ništa ne promeni, desiće se i vama. To se već događa. kanarinci smo u rudniku uglja jer Filipinci globalno provode najviše vremena na mreži (više od 10 sati dnevno) i na društvenim mrežama (četvrtu godinu za redom smo najbrojniji korisnici širom sveta). Ali mi smo i distopijska budućnost demokratije. Početkom ovog meseca bila sam sa zviždačem (whistle blower) iz Kembridž Analitike, Kristofer Vili, i rekao mi je da Filipini „ stvaraju idealno petrijeva posuda gde možete eksperimentisati na taktikama i tehnikama koje ne biste mogli na Zapadu … a ako to ne uspe, nema veze, nećete biti uhvaćeni. A ako uspe, onda razmišljate kako da isto preslikate na Zapad.”

I, na kraju, Resa je postavila pitanje kako da se to spreči.

“Novinari treba da sarađuju. Izbacite stare definicije. Ovo je novi svet. Saradnja nije laka jer smo rođeni da se takmičimo jedni protiv drugih. Na Filipinima, podaci govore da su novinarske grupe gurnute na periferiju našeg informacionog ekosistema, a u centru su dezinformacijske mreže – neke povezane sa ruskim dezinformacijskim mrežama, neke sa Kinom. Svi aktivno dele jedni drugima – dok mi to ne radimo. Ovako cvetaju alternativne stvarnosti.”

Pored novinarske solidarnosti, Ressa je pozvala i na udruživanje sa naučnom i tehnološkom zajednicom.

“Moramo stvoriti globalnu bazu podataka o dezinformacijskim mrežama i globalni Interpol koji zaustavlja nekažnjivost s kojom se nacije i kompanije danas provlače. (…) Moramo se ozbiljno okupiti i boriti jer napad na jednog je napad na sve. Moć – i nasilnici – nikada neće prestati ako im se predate. Mi iz Rapplera živimo ovo svaki dan. Zaštitite prava koja garantuju naše demokratije ili ih posmatrajte kako polako propadaju pred vašim očima.”

Ceo govor Marie Resse možete pročitati ovde.

Maria Ressa nije jedini ugrožen novinar, a Rappler nije jedini primer medija koji trpi ogromne pritiske. Zato je najbolje što možemo da uradimo u borbi da takve primere ističemo, njihove novinarske nalaze delimo i pozivamo vlasti na odgovornost.

Tekst o ubistvima u Manili, kao i ostale nagrađene tekstove možete naći ovde, obećavam mnogo dobrog štiva koje vraća nadu u novinarstvo!

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend