Pink i Hepi rade šta hoće jer je REM nekompetentan

Pre toga, sa te iste televizije, upućene su uvrede profesoru Filozofskog fakulteta Danijelu Sinaniju, jer je podržao studente koji su tražili da se do kraja dovede slučaj plagijata Siniše Malog. Uvredljive poruke sadržale su tipičan govor mržnje po nacionalnom osnovu, što je u Evropi i u celom svetu, jedan od najtežih oblika kršenja zakona u javnoj sferi, a i van nje.

Mesecima, godinama, televizije Pink, Hepi, Studio B, stavljaju svoj program u službu režima, deluju propagandno, diskriminatorno, omalovažavaju opoziciju i svako kritičko mišljenje, konstruišu, manipulišu, što nije dozvoljeno ni po našim zakonima ni po evropskim standardima.

Prosto je neverovatno kako oni koji su odgovorni da reaguju, ne shvataju koliko se pomenutim pojavama urušava dostojanstvo zemlje, koliko se ona u lošem svetlu predstavlja pred domaćom i svetskom javnošću, a naš medijski sistem vraća nekoliko decenija unazad.

Ovi najvidljiviji primeri javne komunikacije jesu kriterijum civilizovanosti i demokratičnosti, a po njima Srbija pada na vrlo nisko mesto, što su mnoge stručne međunarodne i domaće organizacije već zaključile.

U pomenutim slučajevima može da reaguje tužilaštvo, a može i resorno Ministarstvo za kulturu i informisanje. Ali onaj ko mora da reaguje i to neodložno i adekvatno je Regulator elektronskih medija.

REM ima zadatak da, kako Zakon o elektronskim medijima kaže, brine o: „… unapređivanju kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama zakona, na način primeren demokratskom društvu“.

Da ništa više u zakonu ne piše, ljudima iole stručnim za oblast radiodifuzije, bilo bi dovoljno da deluju u javnom interesu. Ali o tome se i radi. REM permanentno demonstrira sopstvenu nekompetentnost, a i jasno stavlja do znanja da nema nameru da radi u javnom interesu.

Zato Olivera Zakić, članica Saveta REM-a, na pitanje o incidentu na televiziji Hepi i pokretanju postupka izjavljuje: „Mi to stalno radimo, ali da li će i kada biti izrečene mere to se nikad ne zna, jer nema hitnog postupka. Na sve se dugo čeka i mnogi slučajevi obično zastare i zato televizije u Srbiji mogu da rade šta hoće, ne postoje prave sankcije.“ Eto gromoglasne potvrde sopstvene nekompetentnosti. Opšta javnost ne mora da zna, ali stručnjaci za oblast medija znaju da REM može određene mere da izrekne odmah i da to zavisi samo od njega, da itekako postoje pravne sankcije koje su sadržane u Zakonu o elektronskim medijima u Članu 28: opomena, upozorenje, privremena zabrana objavljivanja programskog sadržaja, oduzimanje dozvole.

O izricanju tih mera odlučuje isključivo Savet REM-a, nema šta da čeka, a pominjanje eventualnog hitnog postupka je potpuna besmislica, jer o hitnosti opet odlučuje REM.

Regulator je „samostalna, nezavisna regulatorna organizacija“ piše takođe u zakonu. Na šta misli Zekić kada govori o mogućnosti zastarevanja? Misli na sudske procese koje REM pokreće upravo zato da ne bi izricao mere koje su mu na raspolaganju i zato što zna da televizije koje krše zakon i ostala pravila tako mogu da prođu nekažnjeno. Na sajtu REM-a se pominje 210 prekršaja iz oblasti oglašavanja Hepi TV i 395 prekršaja Pinka. Za koga onda radi REM: za korisnike usluga, građane, javnost? Naravno da ne, već za pojedine medije koji su u očiglednoj sprezi sa vlašću.

Nedavno je Željko Mitrović, vlasnik televizije Pink, povodom dvadeset petogodišnjice ovog medija, ponosno izjavio: „Mi smo režimska televizija“. To je dovoljan razlog da odmah izgubi dozvolu i da tu meru izrekne REM, jer po našim medijskim zakonima koji prate logiku evropskog regulatornog okvira, elektronski mediji ne mogu da budu u rukama vlasti, odnosno režima. Funkcioner SNS-a Dragan Šomaz je takođe nedavno rekao da privatne televizije mogu da rade kako hoće i naveo primer američkih televizija CNN i Foks koje su pristrasne prema demokratama, odnosno republikancima. Olivera Zekić očigledno misli isto, kada saopštava da REM ne može da uređuje programe privatnih televizija i da Regulator ne može da donese obavezujuća uputstva za period predizborne kampanje.

Dakle, gospodo iz REM-a (zvinjavam se ljudima koji ovo znaju, ali oni ne donose odluke), Srbija nije u Americi nego u Evropi gde je način regulacije elektronskih medija bitno drugačiji. U najrazvijenijim državama Evrope, gde je radiodifuzija najviše napredovala: Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, intencija medijskih zakona je da privatne radio televizije funkcionišu po istim pravilima kao i javni medijski servisi.

Zato, što su elektromagnetne frekvencije prirodni nacionalni resurs koji je javno dobro, a ne privatno vlasništvo. Kao reke, more, vazduh. Televizije ne mogu da rade šta hoće i kada su privatne i za njih postoje zakoni i standardi ponašanja. REM može da donese obavezujuće uputstvo o ponašanju pružalaca medijskih usluga u periodu predizborne kampanje, jer to nije uređivanje medija nego naglašavanje pravila koja su u zakonu već naznačena.

Za bolje stanje u elektronskim medjima, posebno u ponašanju televizija, pa i u periodu predizborne kampanje, odgovoran je REM. To podrazumeva znanje i volju. U slučaju sadašnjeg Saveta REM, ni jedno ni drugo!

Autor je profesor univerziteta