Bugarska novinarka: Obradović svedok kriminala koji su počinili zvaničnici

Nada se da će Tužilaštvo u Srbiji početi da istražuje, kako navodi, prave kriminalne aktivnosti – korupciju u Krušiku i isporuku oružja koje je završilo kod terorista.

„Kada sam čula da je uzbunjivač uhapšen, bila sam šokirana jer je Aleksandar Obradović nacionalni heroj. On je obelodanio korupciju na najvišem nivou u Srbiji. Dokumenta koja je dostavio Armsvoču otkrila su međunarodnu isporuku za naoružavanje terorista. Ono što je još više šokantno je to da je umesto trenutne istrage u vezi sa trgovinom oružjem teroristima u Jemenu i korupcijom u državnoj fabrici naoružanja Krušik, istraga bila usmerena na hapšenje uzbunjivača. Njega bi zakon trebalo da štiti jer je uzbunjivač“.

Upitala je kome je Obradović mogao da se obrati.

„On je svedok kriminala koji su počinili visokopozicionirani zvaničnici. Kome je on mogao drugom da se obrati? On je informisao javnost, medije. Nije mogao da informiše direktora Krušika, kada je sam direktor Krušika umešan. Prema dokumentima koje mi je Aleksandar dostavio, bilo je jasno da je Krušik oštećen za stotine hiljada dolara – namerno, kako bi privatna kompanija GIM ostvarila profit, a koju je prema istim dokumentima predstavljao otac ministra policije Nebojše Stefanovića. Dakle, nije mogao da informiše direktora Krušika o ovom kriminalu, nije mogao da informiše policiju jer je u čitav slučaj umešan otac ministra policije. Nije mogao da informiše bezbednosne snage jer su i one pod kišobranom Nebojše Stefanovića. Nije mogao da informiše ni tužioca, jer je tužilac naložio njegovo hapšenje. Čitav sistem je korumpiran. I Aleksandar je svedok toga da je sistem korumpiran. On je zato dostavio informacije javnosti“, kaže novinarka.

Po svakom zakonu čak i kad su informacije poslovna tajna, dakle ne čak ni državna nego poslovna tajna, javnost mora da zna za korupciju, ili u ovom slučaju isporuku oružja, dodaje ona.

„Te informacije ne mogu da se tretiraju kao tajna ako su u interesu javnosti. On bi zakonski morao da bude zaštićen. Takođe i tužilac je prekršio njegova prava, time što su ga uhapsili, a odbili da istražuju pravu kriminalnu aktivnost na koju je Obradović ukazao. Umesto da su ga na sudu uzeli kao zaštićenog svedoka, tužilac je pokrenuo istragu protiv njega, protiv uzbunjivača“.

Druga stvar, dodaje Gajtandžijeva, i ministar policije je zloupotrebio svoju moć.

„Čula sam intervju, odnosno novinarsko pitanje u kojem ga novinar pita o ulozi njegovog oca u kom je on hladnokrvno negirao sve pred javnošću. Rekao je da njegov otac nema nikakve veze sa kompanijom GIM. Dakle, ministar policije je lagao i dokumenti koje je Aleksandar dostavio dokazuju da je otac ministra policije učestvovao u međunarodnoj trgovini oružjem. To oružje je na kraju završilo u Jemenu. Čula sam i komentare da Srbija nije isporučivala oružje Jemenu. Jemen je pod embargom. Da li iko očekuje da će trgovci oružjem pokazati dokument u kome se navodi da je kupac oružjem teroristička organizacija u ratnoj zoni. Dakle dokumentacija je jedna stvar, ali dokumentacija nije dovoljna da bi dokazala da Srbija poštuje međunarodno pravo. Po zvaničnim dokumentima Saudijska Arabija je kupac. Srbija je, čim se pojavila informacija da je to oružje završilo u Jemenu, morala da prekine dalju isporuku oružja Saudijskoj Arabiji. Nisu to uradili. Ja sam lično informisala vlasti u Srbiji. Napisala sam pismo Tužilaštvu za organizovani kriminal i informisala o svojim saznanjima, ali isporuka nije obustavljena i smatram da je razlog to što je u sve umešan otac ministra policije“, navodi.

Ona kaže da su ovde tema dve vrste kriminalnih dela.

„Sa jedne strane je naoružanje terorista u Jemenu i kršenje međunarodnog prava, jer oružje nije završilo u Saudijskoj arabiji kako se navodi u dokumentaciji. Drugo pričamo o korupciji u koju je umešana državna kompanija Krušik, jer je prodala oružje privatnoj kompaninji GIM koju predstavlja otac ministra policije i to po ceni koja je niža od prave cene koju na primer plaća Jugoimport SDPR. U ovom slučaju profit koju bi Krušik ostvario od prodaje je otišao u privatnu kompaniju GIM. Rukovodstvo Krušika je favorizovalo kompaniju koju zastupa Branko Stefanović. U dokumentima se takođe vidi da je inicijalna ponuda koju je Krušik dostavio GIM-u bila viša, ali je u konačnom dogovoru cena bila znatno niža. To je oštetilo Krušik za stotine hiljada dolara i zato optužbe protiv Obradovića moraju biti odbačene“, kaže.

On je još u pritvoru, ali kućnom, dok su pravi počinioci kriminalnog dela slobodni, zaključila je bugarska novinarka.

Video prilog televizije N1 pogledajte OVDE.