Marinović: Akcija hapšenja Obradovića nije bila primerena, ispitati sve navode

Marinović je u intervjuu FoNetu poručio da „fokus ne sme da ostane na sudbini uzbunjivača, već mora da se prebaci i na ono što je on izneo u javnosti“. Poverenik je u serijalu Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić ocenio da pitanje Obradovićevog statusa „dosta zbunjuje javnost“.

„Ne znam detalje slučaja, sem onoga što je objavljeno u medijima, verovatno je imao osnova da veruje da su informacije koje poseduje istinite, što je jedan od uslova da postane uzbunjivač, ali nije poštovao takozvane kanale uzbunjivanja“, ukazao je Marinović. Kako je objasnio, zakonom je striktno propisano da se, u slučaju da želite da budete uzbunjivač, morate koristiti ili internim ili eksternim kanalima uzbunjivanja.

Marinović misli da je Obradović mogao da se obrati javnom tužilaštvu, ako je procenio, „a logično bi bilo da jeste, da je nesvrsishodno prijavljivati ono što je saznao licu zaduženom za vođenje postupka unutrašnjeg uzbunjivanja u Krušiku“. Obradović bi „faktički mogao da bude uzbunjivać“, istakao je poverenik, mada ne zna detalje slučaja, ali tu mogućnost vidi „s obzirom na sadržinu informacija koje su predstavljene u medijima“.

„Nezavisno od toga da li je Obradović formalno uzbunjivač“, ono što je on rekao jesu „informacije od javnog značaja koje su za javnost veoma interesantne i koje treba da zaintrigiraju nadležne organe, tužilaštvo, da ih provere“, poručio je Marinović.

„Ne treba mešati te dve stvari, nezavisno od sudbine Obradovića, nezavisno od toga da li je ili nije prekršio obavezu čuvanja poslovne tajne“, razjasnio je poverenik i ponovio da „informacije koje je izneo treba da budu ispitane“.

Dobro da je sud reagovao, iako prekasno, i da ga je pustio iz zatvora

Prema stavu Marinovića, poslovnom tajnom „ne bi trebalo da budu proglašene informacije koje kriju izvršioce krivičnog dela“. Na drugoj strani, kako je predočio, „često se informacije od javnog značaja, za koje je javnost zainteresovana, štite određenim stepenom tajnosti i ne mogu biti objavljene, ali u slućaju Krušika stvar ne bi trebalo da ostane nerazjašnjena“. „Logično bi bilo da tužilaštvo pokrene postupak“, ocenio je Marinović, ali je na pitanje da li to zaista očekuje odgovorio: „Videćemo“.

Upitan kako objašnjava to da neko ko je u javnost izneo informacije od javnog značaja bude uhapšen i zatvoren 20 dana bez obavetšavanja javnosti, poverenik je istakao da je „dobro da je njegov slučaj sada javan i da je javnost zainteresovana za njegovu sudbinu“. Nadležni organi treba da se bave temom koju je on plasirao u javnosti, ponovio je Marinović, dok je, povodom primedbe da Obradovićevo hapšenje liči na 1948.godinu, priznao da mu je opaska jasna i da jeste bilo nelogično.

„Akcija nije bila primerena i to nije način kako treba raditi, ali je dobro da je sud reagovao, iako prekasno, i da ga je pustio iz zatvora“, istakao je poverenik. On smatra da se ne može odvajati sudbina ovog čoveka i Krušika i da Obradovićeva sudbina, u najmanju ruku, nije prijatna, naročito ako je objavio tačnu informaciju koja može da dovede do šireg postupka.

Kako je napomenuo, „hiljade ljudi i porodica u Valjevu vezano je za tu fabriku i sve što nanosi štetu Krušiku, nanosi i državi i to treba istražiti. Naročito jer je posao trgovine oružjem profitabilan na svetskom tržištu i nije logično da fabrika koja proizvodi oružje i prodaje oružje ne posluje u plusu, naglasio je Marinović. Budući da je rođen u Valjevu i tamo završio osnovnu i srednju školu, on je „lično veoma pogođen svim dešavanjima, jer je vezan za taj grad, u kojem mu živi majka, ali i za Krušik, jer je njegov otac tamo radio 30 godina“.

I mnogi njegovi poznanici i prijatelji rade u toj fabrici, pa bi i zato „voleo da se slučaj do kraja razjasni“. Upitan da li očekuje da se predsednik države i premijerka stanu u zaštitu uzbunjivača, ili da ministar policije podnese ostavku, Marinović je dogovorio da „ne zna, da bi bilo logično, ali da na osnovu onog što se do sada dešavalo nije ubeđen“. Upitan zašto on samoinicijativno, kao poverenik ili zaštitnik građana, nisu stali u zaštitu Obradovića, Marinović je odgovorio da je obećao, kada je izabran, da se „neće baviti politikom, i da ne bi voleo da se politika bavi njim“.

Uprkos tome što su jednim delom ljudska prava u nadležnosti poverenika, Marinović napominje da nema nadležnost u ovom slučaju i smatra da bi njegovo istupanje bilo mešanje u slučaj“. Kao član radne grupe koja je pisala Zakon o zaštiti uzbunjivača, usvojen 2013.godine, on je sada za to da se Zakon „izmeni, u smislu da dopusti mogućnost da se putem medija izvrši uzbunjivanje bez spoljašnjih i unutrašnjih kanala“.

Prema rečima Marinovića, trebalo bi predvideti „krovni državni organ koji će se baviti zaštitom uzbunjivača, a to bi mogao biti zaštitnik građana ili Agencija za borbu protiv korupcije“. Koliko god da Pištaljka to čini veoma dobro, napomenuo je poverenik, „ne može jedan internet portal da štiti uzbunjivače, umesto države“.

Informacije o tome kako se troši novac, ko se i da li se neko od javnog značaja sponzoriše, moraju biti dostupne javnosti

Povodom izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Marinović je istakao da je u poslednjoj radnoj verziji promenjena sporna odredba o izuzeću javnih preduzeća i organizacija u većinskom državnom vlasništvu iz obaveze dostavljanja informacija o poslovanju. Kako je precizirao, zadržan je samo „jedan vid izuzeća koje se odnosi na učešće preduzeća na jedinstvenom tržištu, u smislu konkurentosti tog preduzeća sa drugim, naročito privatnim, preduzećima“. Međutim, informacije o tome kako se troši novac, ko se i da li se neko od javnog značaja sponzoriše i tako dalje, moraju biti dostupne javnosti, poručio je Marinović. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je nedavno stupio na snagu, uprkos zahtevu poverenika da njegova primena bude odložena godinu dana, prema rečima Marinovića, pokazuje „svoje loše strane“.

„Više desetina hiljada organa, organizacija, preduzeća na koje se Zakon odnosi, nisu spremni za primenu“, obrazložio je on i konstatovao da je „sam Zakon pisan nerazumljivim jezikom“. Mešavina je dva evropska dokumenta i nije u punoj meri prilagođen našim potrebama, iako je usaglašen sa evropskim propisima“. Odgovarajući na pitanja o tome što vlasti ne poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, poverenik je uzvratio da je on veći „pesimista“ nego što deluje, naročito jer ima iskustva sa činjenicom da „organi vlasti ćute“.

„Jedan od mojih prvih ciljeva je da ih na neki način nateramo da poštuju tražioce informacija, pa kada ih na to nateramo, onda da se bavimo i kvalitetom odgovora“, naglasio je Marinović. Zato smo, kako je napomenuo, kroz izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predložili da ćutanje i uskraćivanje informacija u roku, povlači prekršajnu odgovornost, kroz izdavanje prekršajnog naloga, koji bi bio u ingerenciji poverenika“.