Božić: Zvali su nas američkom TV, a sada nas dodatno ponižavaju

Tek što je završen intervju sa izvršnim producentom televizije N1 Igorom Božićem, objavljen je blog Ištvana Kaića, u kome se ovaj medij, njegovi čelnici i novinari, kao i novinari drugih redakcija na najgrublji način vređaju i klevetaju. Taj tekst je zapravo dodatak “normalnosti“ u kojoj u Srbiji rade redakcije i novinari koji nisu pod kontrolom vlasti. Uoči petog rođendana N1, u razgovoru za podcast Istinomera, “U mikrofon“, Igor Božić je odgovarajući na pitanje o granicama hrabrosti i etike u novinarstvu u Srbiji, imajući u vidu da je N1 dobitnik ovogodišnje nagrade “Dušan Bogavac“, rekao da je “ugrožavanje života možda trenutak kada bi neko mogao da se preispita“ ali da N1 “srećom, još nije u takvoj situaciji, što ne znači da ne može biti“. Ova televizija se od samog početka rada suočavala sa različitim vrstama pritisaka od verbalnih, pretećih pisama, optužbi najviših državnih funkcionera, zabranom izveštavanja sa događaja vladajuće stranke na lokalu, objavljivanjem internih mejlova i ličnih podataka direktora televizije zaključno sa incidentom ubacivanja više od 500 letaka u dvorište televizije, od osoba pod maskama, na kojima piše “Republika Srbija – doviđenja, N1 – dobro došli u Luksemburg“. U tom kontekstu, Božić primećuje da  su takve akcije i pritisci posledica “onoga što određeni ljudi čuju i vide na mejnstrim medijima, na nacionalnim frekvencijama i što čuju od predstavnika vlasti“.

Za nekoliko dana N1 slavi peti rođendan. Kada pričamo o odnosu prema N1, od trenutka kada je osnovana 2014. do danas, da li se situacija menja ili je ista, da li ima neke “zakonitosti“ u tim pretnjama i pritiscima?

Imam utisak da su se u poslednje vreme ogolili svi. Došli smo do direktnih vređanja. Baš sam jutros pročitao u pres klipingu da je Goran Vesić, zamenik gradonačenlika, funkcioner SNS, frustriran analizom koju smo mi juče pravili povodom paljenja njegove knjige. Nazvao je Jugoslava Ćosića plaćenikom fašista, karakterišući da je to gore  nego biti fašista. To su brutalne uvrede koje svaki dan dobijate. Ranije se nekako vodilo računa, pa je bilo dovoljno okvalifikovati N1 kao američku televiziju, a sada je potrebno dodatno poniziti sve ljude koji ovde rade.

Da li je maliciozno reći da napadi i njihov intenzitet, na N1 i na ostale medije, koji se na profesionalan način bave svojim poslom, koincidiraju sa razvojem političke moći i u formalnom i u faktičkom smislu Aleksandra Vučića, od 2014. godine kada postaje prvi put premijer?

Mi smo počeli da radimo otprilike sedam, osam meseci nakon što je on postao premijer i sećam se da još nismo emitovali program kada se dogodio incident na Paradi ponosa, odnosno tuča žandarma i njegovog i brata Siniše Malog. U tom trenutku im je postalo jasno da ne želimo da dopustimo uticaj, niti da pravimo bilo kakve dilove sa vlašću.

Da li je iniciran pokušaj dila?

Ja tako razumem situaciju kada je Jugoslava Ćosića pozvao direktor BIA i tražio od njega da ne pustimo snimak, koji u tom trenutku, jedini imamo. Snimak sada služi kao sudski dokaz. Međutim, nisu želeli da tada taj snimak ode u javnost. Ipak, kopiju smo predali nadležnim institucijama, jer je to po zakonu.

To je ključna tačka od koje kreće sunovrat odnosa?

Fotografije nekoliko nas objavili su u Informeru, čim su saznali za N1, da smo se okupili, a nakon našeg saopštenja ko čini televiziju. Objavili su fotografije i sve povezali sa CIA službom i namerom da se ruši Vučić, koji tek što je postao premijer.

Sam si rekao, komentarišući dešavanja u vezi sa poslednjom akcijom bacanja letaka u vaše dvorište sa određenom porukom, da je epicentar svega toga Andrićev venac. Kada to kažeš da li je reč o metafori ili misliš da  tamo stvarno neko sedi i smišlja šta će da se dešava sa N1, BIRN-om, Krikom, Stevom Dojčinovićem, Čečenom, bilo kim u ovoj zemlji ko se bavi profesionalnim novinarstvom?

Ne mogu da kažem da su baš svi incidenti i za sve medije uvezani i da je neko osmislio te incidente prema novinarima, ali provokacije jeste. Ubeđen sam da postoji mehanizam, jer imate bukvalno rečenice koje, kada izgovori Vučić, izgovore svi drugi njegovi analitičari, a koje se šire po svim medijima sa nacionalnom frekvencijom. To nije slučajno. Ne može se desiti da u jednom danu njih petorica citiraju Hajnea, to je prosto nemoguće. Deluje mi da to izgleda ovako – da Vučić i tim njegovih savetnika, ne mislim konkretno na Suzanu Vasiljević, jer mi deluje da ona nije strateg, već da se bavi odnosima sa novinarima….

… Beba Popović?

Ne znam za Popovića, ali znam da su u njegovom timu radili ljudi koji su bili iz inostranstva, pominjala se agencija jednog Izraelca, pominjali su se savetnici Tonija Blera. Mislim da je tu više ljudi, nije to samo jedan čovek, koji osmišljavaju sve što se dešava. Cela ta priča napada na medije je apsurdna zato što vi napadate, ne političke protivnike, već medije, jer njih želite da okarakterišete takođe kao političke protivnike, kako biste opravdali pred svojim biračima ono što ti birači mogu slučajno da pročitaju u tim medijima.

Napadi na N1 nisu usamljeni. Tu su novinari istraživačkih portala, tu su lokalni mediji, imamo zapaljenu kuću novinara… Za razliku od njih, N1 je deo uspešne i veoma moćne međunarodne korporacije, misliš li da su napadi na N1 “kontrolisani“ i  da je Vučić svestan toga da kada napada vas napada investiciju?

Mislim da je on svestan toga. Očigledno je, ne samo da napada investiciju, već pokušava da celu tu investiciju gurne u kontekst nekog višeg cilja iz inostranstva koji radi protiv njega, što nema apsolutno nikakve veze. Za kolegu iz Grocke je jasno, bar tako piše u optužnici, da je u pitanju lokalni funkcioner, i mislim da na lokalu ima manje kočnica. Dok, Vučić ako osmišljava bilo kakvu “medijsku strategiju“, to ipak čini obazrivije. Kada smo dobijali konkretne pretnje, dolazili smo do toga da, kada otkriju ko su ti ljudi, oni zaista nemaju direktne veze sa Vučićem. Prosto su produkt sveopšteg odijuma prema N1, poneseni mišlju da imaju slobodu da prete. Nije im on rekao da to rade, jer zna da kada bi se došlo do njega, to ne bi izgledalo dobro u međunarodnim krugovima.

Govoreći o N1, gde je granica između biznisa, svesti o važnosti investicija za kompaniju i  bitke za slobodu medija?

Mi vidimo da naši vlasnici podržavaju slobodu medija i slobodu govora i od početka im je bio cilj, da imaju respektabilan medij i u okviru biznisa brend koji je pozitivan i kojim mogu da se podiče. Mislim da smo mi koji radimo na N1 uspeli to da ostvarimo, ali ta granica o kojoj govoriš bi verovatno bila kada bi neko hteo da im uništi biznis, pa ih oterao.

Ali nedavno je Nikos Statopulos, predsednik “Junajted grupe” i partner krovne kompanije BC partners bio u Beogradu i tada je objasnio da je došao da zaštiti investiciju. Da li je mislio na vas ili na drugu investiciju?

Ja mislim da je mislio na ostatak grupe. U poslednjih nekoliko meseci imate bukvalno neviđene pritiske od lokalnih vlasti, na samom terenu postoje pritisci na osnovni biznis, a to je da se otmu korisnici od SBB-a i da se na sve moguće načine Telekom osnaži.  Mislim da je poenta te poruke bila da investitori nisu zadovoljni takvim ponašanjem vlasti prema tom biznisu, ali mislim da nas vlasnici štite i tako što ne reaguju na te konstantne pritužbe koje dobijaju iz Vučićevog kabineta.

Sa druge strane i oni su uputili na razne međunarodne oficijelne adrese pismo u kome objašnjavaju položaj N1.

Primetili su da pritisci na N1 prelaze svaku granicu. Mi šaljemo mesečne izveštaje o poslovanju i stavka u tim izveštajima je i to šta nam se dešava. Ljudi u menadžmentu su shvatili da treba da nam pomognu, na neki način, i potraže zaštitu. Vrlo sam iznenađen reakcijom novinara u Srbiji ovih dana, jer nismo tražili nikakvu reakciju i podršku, novinari su se organizovali, organizovala se Grupa za slobodu medija. Iznenadilo me je koliko ih je bilo zato što se sećam kako su reagovali prošli put novinari kada je bila afera sa Bratislavom Gašićem, kada je bilo jako malo ljudi, entuzijasta, i brzo se sve osulo, a sada su na protest podrške došli skoro svi koji nisu pod direktnim uticajem ove vlasti.

Šef “Junajted grupe”, Statopulos je tokom boravka u Beogradu bio i na sastanku sa premijerkom Brnabić. Posle toga je u intervjuu za N1 rekao, između ostalog, i to da “ima snažan utisak da Vlada Srbije nema interesa da utiče na rad N1“. Da li je to i tvoj utisak?

On je posle tog razgovora sa Anom Brnabić došao na intervju sa nama i moje je mišljenje da je on tokom tog sastanka u kabinetu stekao utisak da vlada ne želi da N1 ne postoji. Da se razumemo, oni žele da utiču na rad svih televizija, pa i N1 to je jasno, ali ako me pitaš da li bi Vlada Srbije odnosno vlast htela da nema N1, nisam siguran. Mislim da mi možemo da poslužimo kao dobar alibi zato što sam iz više izvora čuo da, kada neke evropske zvaničnike predstanivici NGO-a iz Srbije, u Briselu pitaju za slobodu medija, oni kažu “pa šta hoćete imate N1”.

To je ista priča još od Miloševića –  vidi šta mi radi Koraks.

Uvek mora da postoji neki alibi, da se pokaže da to nije totalno zatvoreno društvo u kome nema medija koji kritički izveštavaju. Uvek je dobro imati nekoga kao argument, a kada se pomene N1, važno je i to da je reč o velikoj televiziji, koja radi u tri zemlje i iza koje stoji velika kompanija. Šta hoćete više? To je vrlo dobar alibi.

Bojkot je postala magična reč u ovoj zemlji. U kontekstu N1, a to nije usamljen slučaj, vlast bojkotuje program, nema ih u emisijama. Može li se nedavno gostovanje Đukanovića u Presingu, shvatiti kao početak nove tendencije, ili je reč o incidentu?

Posle tog gostovanja ništa se nije promenilo. Pokušavamo stalno da imamo i vlast i ponavljamo te pozive, što pismeno, što verbalno. Znam da je Ćosić početkom nove sezone Presinga pokušavao da ih dovede u goste i Vladimira Đukanovića je procenio kao nekog ko bi možda mogao da izađe iz tog šablona i da gostuje na N1, a da se ne zameri Aleksandru Vučiću.

Misliš da je došao bez znanja?

Ne, ne, to sigurno nije uradio, ali je možda odabran kao neko ko bi mogao uspešno to da “preživi“.

Taj bojkot je na neki način pritisak, slažemo li se u tome?

Naravno, ali i direktno žigosanje da ti radiš protiv vlasti. To je ideja. Pre nekoliko godina nije bilo tako. U početku su sporadično dolazili, bilo je čak i nekih demokratskih izliva od predstavnika vlasti, dolazila je tu i tamo Zorana Mihajlović, Jorgovanka Tabaković. Vremenom je ta neka stranačka disciplina SNS-a, vojnička doktrina, pojačana. Kasnije ni Ivica Dačić nije smeo da dođe. Možda bi i smeo, jer on nema taj problem, ali mislim da gleda kakva bi mu se recka tamo lupila.

Postoji još jedan fenomen. Kao što se prave paralelne nevladine organizacije, tako se prave i parlaleni programi. Deluje kao da  TV “Pink“ čeka programsku šemu “Nove S” i onda napravi repliku emisija u istim terminima. 

To je evidentno da gađaju određene emisije. Recimo, “Hit tvit”, spram “Utiska nedelje”, a onda se svake nedelje saopštava kolika je gledanost jedne, a kolika druge emisije.

Vodi se ružna kampanja protiv Olje Bećković. Ponedeljkom ujutru saopšte kako taj program niko ne gleda, a istovremeno vode kampanju protiv emisije za koju tvrde da je niko ne gleda.

Meni tu ništa nije logično. Ali je očigledno tim spin doktorima to veoma važno. Mi imamo celu jednu platformu koja zapravo meri gledanost, u trenutku kada se nešto dešava. Čim se pojavio “Utisak nedelje”, po tom tv bitu, odmah je izbio na prvo mesto. Znači prestigao je i RTS i Pink u tom trenutku. Mitrović, odnosno cela ta Pink garnitura je očigledno znala šta će se desiti sa gledanošću Utiska, jer su taj Hit tvit smislili istog trenutka kada su čuli da će se vratiti Utisak nedelje. Oni dobro znaju realne podatke. To njihovo istraživanje je na nivou cele zemlje, sa kojim mi ne možemo da se takmičimo, jer se Nova S ne vidi na nivou cele zemlje. Naravno da je njima zgodno da tu statistiku predstavljaju na način na koji je predstavljaju.

U kojoj meri je recimo pozicija N1 i drugih medija, koji su napadani, u neku ruku, i apsurdna? Na primer, ako ministar kaže da ste CIA televizija, šta je odgovor – nismo, mi smo profesionalni. Svi ti “epiteti“ medije, koji moraju objasniti da je reč o neistini, stavljaju i jednu defanzivnu, pa i iracionalnu poziciju, zar ne?

Naravno da je apsurdno, jer si ti stalno u situaciji da govoriš – nisam ja. Na drugoj strani, komplikovano je i neprimereno medijima da primenjuju metode koje primenjuju političari, a to je da umesto odgovora na napad, napadnu politčara i optuže ga za nešto. Tako mediji ne mogu da funkcionišu. Još nešto. Mi se sve vreme bavimo sobom jer smo stalno prinuđeni da odgovaramo na neke spoljne napade. Na izvestan način vas tako blokiraju, jer u toj atmosferi izvorni posao ne možete da radite normalno. Mislim da im je i to cilj, da se svaki dan bavimo tim, umesto programom, jer ne samo da konstatno slušamo optužbe i napade već se njihov broj umnožava, imajući u vidu da imaju mnogo funkcionera i mnogo medija, koji ponavljaju jedno te isto. Došli smo do toga da ponekad kažemo – pa ne možemo više da reagujemo na ovo, pusti ih, ne moramo da se branimo.

Ta atmosfera je zapravo postala “normalnost“?

Kako da ne. Tačno se vidi na “Tviteru”. Botovi koji duže Jugoslava istog trenutka saspu lavinu komentara, čitava se mašinerija upregne kada on objavi najobičniju vest, koju smo već objavili na sajtu.

Zna se ko je čovek koji je pisao preteće pismo, ali da li se zna išta o drugim incidentima? Na primer, ko je bacao letke, da li išta znamo o objavljivanju JMBG Jugoslava Ćosića pre dve godine na jednom portalu, da li je ijedan slučaj razrešen od strane institucija?

Ne, oni to ne smatraju slučajevima. Kada je reč o lecima, klasična policija je odmah odreagovala i izašla kada smo ih pozvali. Inače, ozbiljnije reaguju u slučajevima u kojima postoji neko ozbiljno kršenje zakona, na koje bi mogli da reaguju strani mediji ili da im zamere strani funkcioneri, a što ne bi moglo da se brani. Mislim da je cela priča sa lecima organizovana. Ne verujem da stranka stoji direktno iza toga, ali stoje ljudi koji pripadaju nekim paralelnim strukturama moći, očigledno. Mi vidimo da je tu konstantno izvesni Bogoljub Pješćić koji se odjednom pojavio i govorio protiv N1 za televiji O2, u specijalnoj emisiji gde je izmislio da ima uvid u neka interna dokumenta o televizijama, u kojima se vidi neprofesionalnost rada redakcije. Dakle, čine sve da bi pokazali da mi ne radimo profesionalno, da nas diskredituju, pa su uvodili ljude u programe koji ne znače ništa u javnom životu, ali ih koriste.

Šta se desilo sa mejlom koji je završio kod Vesića u rukama?

Ništa. Naši advokati su podneli prijavu, a onda je on podneo kontratužbu i to će sada biti na sudu ali sve je to ping-pong loptica i potpuno apsurdno. Mejl koji sam ja poslao interno završio je kod njega.

Kada govorimo o celoj ovoj situaciji, neko ko bi sa strane gledao program N1 bi rekao da ste vi slobodna televizija, koja radi potpuno slobodno, kritikuje, sumnja, nema zabranjenih tema. Deluje kao sloboda, a zapravo to nije. Kakav je tvoj lični osećaj slobode?

To bi bilo kada ne bi bilo ovih pritisaka. Osećao bih se slobodno zato što nemam pritisak vlasnika, ali postoji taj drugi pritisak. Stalno imam u glavi kako će nešto da se protumači, u smislu da ne napravimo grešku. Jako smo oprezni. Prezadovoljan sam koliko malo grešaka smo imali s obzirom na činjenicu u kakvim okolnostima radimo. Uobičajena je stvar da se napravi neka greška naročito u mediju koji proizvodi deset sati programa dnevno. Ali, ne osećam se dovoljno slobodno jer pritisak, želeo ili ne, ima efekta, ne možeš da apstrahuješ sve što je oko tebe i da praviš program bez svesti o tim pritiscima. To uvek stoji nad glavom i stalno razmišljamo unapred – ako ovo kažemo šta će onda da bude kontra efekat? Koliko tabloida će da nas razapne zbog toga? To jeste efekat koji oni sa svim tim pritiscima ostvaruju, ali možda smo i oprezniji zbog toga i profesionalniji.

INTERVJU SA IGOROM BOŽIĆEM MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU