Novinari u strahu, ređaju se napadi i pretnje

Medijske slobode u Srbiji manje su nego ranije, novinari rade u sve težim uslovima, dok se ređaju napadi, pretnje i zastrašivanja, navodi se u godišnjem izveštaju Nezavisnog udruženja novinara. Samo u 2014. prijavljena su 22 napada na novinare.

Udarci pesnicama, šutiranje, verbalne pretnje smrću, telefonski pozivi, uvrede poslate elektonskom poštom, samo su neki u širokom repetroaru pritisaka kojima se služe nezadovoljni radom novinara koji se usuđuju da se pozabave problemom kriminala, korupcije ili nekom sličnom temom.

Samo u 2014, podseća Vukašin Obradović iz NUNS-a, prijavljeno je dvanaest fizičkih nastraja na novinare.

„Vlast ne radi dovoljno da novinarima obezbedi uslove za normalan rad. Napadi se najčešće ne sankcionišu, a izrečene kazne su takve da podstiču nasilnike“

„Ova brojka ozbiljno upozorava i svrstava Srbiju u države u kojima nije bezbedno baviti se novinarstvom. Vlast ne radi dovoljno da novinarima obezbedi uslove za normalan rad. Napadi se najčešće ne sankcionišu, a izrečene kazne su takve da podstiču nasilnike“, podseća Obradović.

Najbrutalniji napad u ovoj godini bio je na novinara agencije Fonet Davora Pašalića (55). Na ulici u Novom Beogradu prebila su ga trojica napadača. Iako se to dogodilo 2. jula, slučaj još nije rešen.

„Očigledno je da motiv ovog napada nije bila pljačka jer mu nisu uzeli novac. Istovremeno su ga nazivali ustašom, i to ukazuje da znaju njegov identitet. Pitamo onda kako je moguće da u sred Beograda čovek bude napadnut i da do danas nema baš nikakvog napretka u istrazi. Dobri poznavaoci policijskog rada kažu da je to jednostavno nemoguće“, kaže Svetozar Raković iz NUNS-a.

Istrage teku sporo, pravosuđe i policija se ležerno odnose prema tim slučajevima, a da su kazne za napadače koji dospeju na sud najčešće minimalne.

Kada su novinari ugroženi, praksa je pokazala da istrage teku sporo, da se pravosuđe i policija ležerno odnose prema tim slučajevima, a da su kazne za napadače koji dospeju na sud najčešće minimalne.

Prebijanja i zastrašivanja najbrojnija su u mestima u unutrašnjosti Srbije, gde se pojedini lokalni političari, fukcioneri i direktori, bahato odnose prema onima koji pokušaju da objave njihove malverzacije ili jednostavno – nepropisno parkiranje službenih automobila.

Nema epiloga

Advokat Kruna Savović, koja zastupa ugrožene novinare, navela je da se dešava da pravosuđe i policija ne rade svoj posao.

„Zvao me novinar u sred noći i požalio se da su mu upravo pretili da će mu zaklati majku a njega ubiti. On je pre toga, jer je imao slične pretnje, prijavio osobu za koju pretpostavlja da mu preti, podneo krivičnu prijavu i naveo svedoke. Međutim, policija je te noći odbila da ga primi. On je insistirao, rekao da je ugrožen i mnogo uplašen… Rekli su mu da nema potrebe, otprilike da će oni njega da procesuiraju ako im bude dosađivao“, navodi Kruna Savović.

Kao nasleđe prošlosti u Srbiji još stoje nerešena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Kada su u „slučaju Ćuruvija“ nedavno uhapšeni osumnjičeni nekadašnji operativci Državne bezbednosti činilo se da je rasplet konačno blizu. Problem je, zaključuje Vukašin Obradović, što epiloga nema.

Zbog nekažnjavanja napadača na novinare ataci se ponavljaju, a predstavnici „sedme sile“ u Srbiji su u strahu, mahom se osećaju nesigurno i nebezbedno. Napadi su samo vrh ledenog brega ugrožavanja medija, jer se u poslednje vreme ređaju tužbe protiv novinara koje podnose svi, od političara, preko uvređenih građana, do kriminalaca.

U NUNS-u su kao posebno apsurdan primer naveli slučaj Luke Bojovića, zbog kriminala u Španiji osuđenog na 18 godina zatvora, a na istom suđenju usled nedostatka dokaza oslobođenog optužbe da je sa kompanjonima ubio Milana Jurišića, raskomadao ga i bacio u reku, koji je zbog povrede ugleda i časti tužio autorku televizijske emisije „Insajder“ Brankicu Stanković.

U paleti neslavnog delovanja protiv medija u Srbiji su i oni najopasniji modeli, kako kažu u NUNS-u, sve brojniji perfidni ekonomsko-politički pritisci i učestalo ometanje on-line novinarstva.

Zbog toga, tvrdi Svetozar Raković, raste novinarska autocenzura.

„Nemamo dokaze da bi smo mogli da tvrdimo da se radi o kampanji ili nekakvom sistemskom pristupu medijima od strane izvršne vlasti. Ali, sa druge strane, pojedini predstavnici izvršne vlasti i sami učestvuju u nekim incidentima. Onda je jedini zaključak da ona, nesvesno ili svesno, prelazi preko činjenice da novinari u ovoj zemlji i dalje nisu slobodni da rade svoj posao“, konstatuje Raković.

Samo u ovoj godini, na velikim televizijama u Beogradu ugašene su političke emisije „Utisak nedelje“, „U centru“ i „Sarapin problem“. Kao nasleđe prošlosti u Srbiji još stoje nerešena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Kada su u „slučaju Ćuruvija“ nedavno uhapšeni osumnjičeni nekadašnji operativci Državne bezbednosti činilo se da je rasplet konačno blizu. Problem je, zaključuje Vukašin Obradović, što epiloga nema.

„Verujemo da će, ipak, na kraju tužilaštvo i sudski organi doći do istine. Ali nas brine tempo kojim se odvija ceo proces. Po našem mišljenju sve se dešava presporo“, naglašava Obradović.

Od 2008. do 2013. godine u Srbiji je zabeleženo 348 napada na novinare.