Minimaks – čovek koji je umeo da nas nasmeje

Minimaks je za javnost uvek bio vrcav, duhovit, spreman za viceve na sopstveni i tuđ račun, a privatno, govorio je da je dosadan.

Svojom najvećom vrlinom smatrao je to što je bio običan, normalan čovek o čijem intimnom životu bi mogla da se napiše knjiga, a o profesionalnom jedna stranica.

A na njoj bi pisalo da je bio pesnik i aforističar, da je objavio sedam knjiga, koje se nalaze u našim i stranim antologijama i da je dobio više nagrada među kojima je i prestižna nagrada Radoje Domanović za satiru 1995.

Sarađivao sa časopisima Jež, Ilustrovana politika, Politika.

Minimum govora, maksimum muzike, osnovni je koncept koji mu je obezbedio popularnost u emisijama Minimaks, Tup-tup, Od glave do pete, Nedeljno popodne, Minimaksovizija, Maksovizija.

U njima su gostovali zajedno političari, umetnici, estradne ličnosti, što je bila novina za ono vreme.

Za svakog gosta se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinarsku dokumentaciju. Mnoge pevačke zvezde postale su baš to jer ih je Minimaks otkrivao i medijski promovisao.

Njegove radio emisije i pored velike popularnosti, ukidane su bez mnogo objašnjenja. Ali je do danas ostalo i pamti se ono čuveno njegovo „Dragi moji i drage moje“, i „Ćao, nema više“.