Redovni parlamentarni izbori i izlazak na birališta građane Srbije očekuju sledeće godine, međutim, postavlja se pitanje koliko će njih glasati, a koliko bojkotovati glasanje. To zavisi od uspešnosti predstojeće kampanje i vlasti i opozicije, koja će zvanično početi tek kada izbori budu raspisani. Nezvanično je i te kako u toku, većina analitičara tvrdi da je permanentna. A, do zvaničnog početka kampanje, u Srbiji afera aferu stiže. Glavni akteri, kako iz vlasti, tako i iz opozicije. Može li politička borba da postane još prljavija?
Milivojević kaže da je glavna stvar da se mediji „upristoje“. O incidentu ispred RTS-a, pred gostovanje Vučića u emisiji „Upitnik“, Milivojević kaže: „Ja govorim već mesecima da ako opozicija u nedostatku boljih ideja svake subote šeta do RTS-a, to ne znači da je RTS glavni problem u Srbiji za sve građane, pa i za opoziciju. Ako bismo se zadržali na temi medija, postoje mnoge druge televizije koji su veći problem i za opoziciju i za građane od RTS-a. To ne abolira javni servis, jer on ne obaveštava u dovoljnoj meri onako kako bi morao po zakonu Srbije, on vrlo često čak i dezinformiše građane, ali za razliku od drugih nekih medija koji imaju veći uticaj, ona ne kriminalizuje i ne linčuje političke protivnike, odnosno svakoga ko ima kritičko mišljenje“.
I tu je, dodaje, problem opozicije.
„Ja razumem da je njima najbliže da prošetaju do Takovske ulice (do RTS-a), ali ako želite da usmerite pažnju građana od kojih apelujete da se priključe vašim protestima, onda morate naći neke druge adrese, koje su u ovom trenutku po meni veći problem od zgrade RTS-a“, kaže.
Za dešavanja ispred zgrade javnog servisa kaže da je bio „hepening“.
„Ovo ispred RTS-a je bila još jedna vrsta hepeninga, iz koje je na žalost po opziciju, predsednik Vučić izašao kao pobednik. Nije se stvorila kritična masa, tamo je bilo, ne znam, oko 200, 300, nek je bilo i 500 ljudi nezadovoljnih uređivačkom politikom RTS-a. I šta? Je l’ to maksimum? Nije dobro kad sve svoje ideje u vezi sa tim kako se ova vlast kritikuje, na neki način ruši, svedete na to da se zaustavite u Takovskoj ili Aberdarevoj ulici“, izjavio je Milivojević.
Na pitanje kako bi trebalo da izgleda kampanja opozicije, Milivojević kaže: „Kao na početku. Opozicija govori o građanskim protetsima, oni se i zovu ‘1 od 5 miliona’, ne zaboravote šta je uzrok – to je prebijanje građanina Borka Stefanovića u Kruševcu, To je bila inicijalna kapisla, a ne politička ideja tog Borka. Ako je to bila inicijalna kapisla, onda mudra opozicija bi morala da svoj politički kredibilitet pozajmi protestima, da se ne krije, ali da prepusti građanima da oni u svojim sredinama pronađu ono što je njihov najveći problem. Kao što je onaj divan slučaj na Staroj planini, gde su se građani sami organizovali i zaustavili izgradnju minihidroelektrane“.
A takva vrsta građanskih protesta, nastavlja Milivojević, svakako ide na vodenicu opoziciji. „Ona sme da se pojavi na njima, da ih podrži i da ih organizuje ako treba, za razliku od vlasti koja to ne sme da radi“, rekao je.
Na pitanje o nekoliko velikih afera koje su se pojavile u javnosti, a na koje građani, čini se, ne reaguju u dovoljnoj meri, Milivojević kaže da su građani „prezasićeni i nezainteresovani“.
„Sad afera može da bude neverovatnih razmera, građani su oguglali na to. Prvo – ne veruju u to, a drugo – što je još veći problem, većina građana i ne zna da postoji neka afera ministra ili doktorat Siniše Malog. Oni vide samo neku vrstu ehoa koji ide iza toga – ‘aha, neko je napao Vučića i ruši državu, a on divno radi’. Šta je razlog za to? Suština je u tome da se Srbija informiše sa dva medija, zaboravite sve kablovske medije u kojima kritička javnost ima neku vrstu pribežišta, među kojima i vaša televizija. Ali odluku o tome hoće li izaći na izbore i za koga će glasati, prosečni građanin Srbije, tri četvrtine građana mogu reći, donosi na osnovu onoga što čuje u Drugom dnevniku na RTS-u, odnosno još više – u celodnevnom rijaliti programu na televiziji s nacionalnom frekvencijom – Pinku“, ocenio je gost N1.
Prema njegovim račima, vlast se pravda time da je to privatna televizija i da može da rade šta hoće.
„I to jeste istina, ne možete da upadnete na nečiji privatni posed. Ali, nije zabranjeno da insistirate na oduzimanju nacionalne frekvencije, to je prirodno dobro, vlasništvo svih građana Srbije, onome ko zloupotrebljava tu nacionalnu frekvenciju. I to ne na bilo kakav način, ne zbog sticanja novca, nego se igra na mnogo ozbiljniji način, posledica zloupotrebe su i ubistva nekih ljudi, na jednoj strani, a na drugoj, užasna diskriminacija onoga ko ima drugačiji stav, i to nisu samo političari“, kaže gost N1.
A, naglašava, i nije problem po njemu ako te televizije s nacionalnom frekvencijom vode kampanju protiv političara, to je, kaže, njihov problem, jer se oni bave time.
„Ali je problem ako te televizije vode kampanju protiv profesora univerziteta, poljoprivrednika, novinara, građana koji nisu političari. To je problem. Opozicija ne razume da se mora ponašati kao jedna vrsta odbrambenog zida svih građana“, kazao je Milivojević.
Druga stvar je, kaže, što opozicija ne razume šta su protesti građanskog nezadovoljstva, šta je takozvana građanska neposlušnost, koju, dodaje, malo-malo pa prizivaju.
„Pa je l’ bilo više razloga za građansku neposlušnost od činjenice da je najuži centar glavnog grada jedne države 500 dana blokiran. To nema veze sa politikom. To je bila tema, zašto se tu nije snalazila, osim ako neko nije imala neki interes. S tih tema se lako prelazilo. A svaki građanin je nezadovoljan sopstvenim životom. Priča o 500 evra prosečne plate, ja verujem Vučiću, ali ne zaboravite, možda je to 500 evra, ali u javnom sektoru, u državnoj, partijskoj birokratiji, koje ima oko 10 posto. A šta je sa 90 odsto ljudi koji rade u privatnom sektoru? Koliko se u takozvanim stranim kompanijama koje država subvencioniše sa 10.000 do 15.000 evra po radnom mestu – pa minimalci su. I to traju tačno onoliko godina koliko traju subvencije. Tačno pet godina se može minimalcem isplaćivati radnici. S tim novcem investitor isplaćuje radnike, sve ostalo što zaradi je čist profit“, kaže Milivojević.
Pored svega toga, pitanje je da li je onda tema „Upitnik“ na RTS-u.
„Pa možda, ali to je periferna tema, svakako ne na način na koji je opozicija otvorila tu temu. Nije problem voditeljka emisije, problem je RTS kao takav“, navodi Milivojević.
A onda, dodaje, u tišini prolazi činjenica da je povećana pretplata za javni servis.
„Je l’ neko pitao građane? Nije! Da l’ su zadovoljni time što dobijaju od RTS-a? Verovatno da nisu. To je tema, a ovo prethodno su periferne stvari“, kaže gost N1.
Izlaskom iz parlamenta, opozicija je sklonila sebi neko oružje. „Ali ona je uradila ono što može. Ona je pokazala da ova vlast ne razume šta je demokratija. Ali nije sada tema u opoziciji da li je bojkot sredstvo ili cilj, ajde da vidimo sta je opozicija u Srbiji. Za mene lično, prava opozicija je onaj deo opozicije koji sme da svakog dana upozorava na protivustavno delovanje predsednika Republike i izvršne vlasti“, izjavio je.
A to protivustavno delovanje se, kaže, proteže kroz mnoge sfere.
„Od činjenice da mi nemamo podelu vlasti, što je osnovni ustavni postulat. Mi imamo jdnog čoveka, koji tuži i sudi, i abolira i vodi na poligraf, i čita rezultate poligrafa. I za vlast kaže dostojan, a za mene kaže – pomilovan. Opozicija umesto da se bavi time, ona se bavi sobom, da li su za bojkot ili nisu bojkot. A u njoj sada imate svega i svačega“, naveo je Milivojević.
Vlast ne treba da se plaši poraza
Na pitanje da li vlast treba da se plaši eventualnog poraza na izborima, analitičar kaže da za to nema razloga.
„…U ovakvim ovakvim izbornim uslovima. Oni bi pobedili i na relativno demokratskim izborima, ali to bi bila podrška od oko 40-tak posto, opet Vučić time nije zadovoljan. On je i rekao – kad spadne ispod 40 posto, ja se povlačim. Vučiću nije ni drago da raspiše izbore na koje neće izaći prava opozicija iz raznih razloga. Prvo, zato što ne bi imao mandat za rešavanje pitanje Kosova i on je svestan toga. Na izbore i ovako uvek izlazi polovina glasača, dakle, Srbija je već u bojkotu. Dakle, ako vi pobedite sa 60 odsto u ovakvim uslovima, sve i da hoćete, vi nećete imati mandat onih koji vas teraju da priznate nezavisnost Kosova“, rekao je Milivojević.
No, kako kaže, uvek postoji mogućnost kompromisa, ali…
„Vučić se ubi da nam pokaže šta je kompromis, a sam ne razume šta znači ta reč. Kompromis je kad i jedna i druga strana dobiju po nešto, ali se i odreknu nečega. U kompromisu nema poraženih, to je suština. BiH je najbolji pozitivan primer, u kome su, posle rata 1995. godine sve tri strane se osećale pomalo kao pobednici i kao gubitnici. To bi bilo rešenje i za Kosovo“, smatra Milivojević.
On je naglasio i da bi „sa dva meseca otvorenog RTS-a i oslobođene TV Pink, Vučić ne bi mogao da osvoji više od 35 odsto glasova“. „Jer i oni koji su sad u koaliciji s njim, bi prešli na drugu stranu, A opet, ljudi bi videli – pa ovaj ne siluje, nije ubica, ovaj nije fašista, ovaj ne bije žene…Promenila bi se slika koja postoji. Glupo je reći da imate N1 i list Danas, na osnovu toga se slika u glavama ljudi neće promeniti“, kaže analitičar.
O normalnim izbornim uslovima može da se priča, kaže, tek kad „uljudite medije“.
„To je jasno i OEBS-u i drugima koji šalju poruke vlastima. Međutim, čak i da postoji politička volja, ne možete tako brzo da odradite te stvari, s obzirom da su izbori u martu“, zaključio je Milivojević.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.