Đorđević dodaje da nema sumnje da je otac Nebojše Stefanovića, Branko, u posao ušao zbog političkih leđa i da je to najspornije u celoj aferi.
„Branko je bio radnik Telekoma, penzionisan 2018, a 2017. posećuje GIM a predsednik Vučić kaže da je samo radnik, dok ministar policije negira da ima veze s kompanijom. Ili predsednik ili ministar ili obojica govore neistinu. On ne može biti samo radnik, a pogotovo ne samo radnik koji posećuje Krušik. Radnik ne posećuje Krušik da bi sklopio ugovor, to je neko ko ima mnogo veće ingerencije. On ima još mnogo unosnih poslova, pokazalo se da je imao sumnjivu ulogu u kupovini hotela Šumadija, ne može da šeta Beogradom s 300 hiljada evra“, kaže Đorđević.
Novinar NIN-a Vuk Cvijić kaže da se trgovinom oružjem ranije bavio Jugoimport, a da su se sada pojavila privatna preduzeća koja su vezana za vladajuću stranku.
„Partizan Tek kome je vlasnik Slobodan Tešić, njegov saradnike je vlasnik drugog preduzeća, to su preduzeća koja su dobijala damping cene. I još jedno preduzeće iz UAE koje je takođe dobijalo. Ima više veza između GIM-a i Branka Stefanovića, to su javna dokumenta, GIM je pozajmljivao preduzećima neki novac, a vlasnik tih preduzeća je Branko Stefanović“, naveo je Cvijić.
Vojni analitičar Aleksandar Radić navodi da je ranije Ministarstvo odbrane imalo monopol u trgovini oružjem, da bi posle nastala kompanija Jugoimport. Kada je Jugoimport postao javno preduzeće, ministarstvo je postalo deo lanca u kome se donose odluke o trgovini, kaže Radić. On dodaje da je danas za to nadležno Ministarstvo trgovine koje vodi registar preduzeća koja mogu da učestvuju u trgovini oružjem, kao i da je taj spisak javan.
„Možete da vidite spisak preduzeća koja to rade. Odjednom je par preduzeća izbilo na površinu i dospelo do položaja da budu glavni snabdevači država kao što je Saudijska Arabija. Rat na Bliskom istoku je proizveo potrebu za dodatnim naoružanjem, 2013. je presudna, jer je Saudijska Arabija smatrana zemljom u koju ne može da se izveze naoružanje. Ovde mnogo toga funkcioniše na neformalnosti. Ovde je reč o trgovini uticajem. Ako u Krušik dolazi neko lice, gde morate da dobijete odobrenje, jasno je da je to lice od uticaja. Potpuno je nebitno da li je zaposlen, očigledno je da je lice koje ima važnu ulogu u procesu zaključivanja ugovora“, smatra Radić.
Na pitanje šta pokazuju dokumenta koja je dostavio uzbunjivač Aleksandar Obradović, Đorđević je naglasio da je on dostavio papire kojima je na televiziji mahao ministar Stefanović i pita se kakva je to tajna kojom „ministar maše“.
„Nema tu tajne, to je običan komercijalni ugovor između prodavca Krušika i posrednika GIM. Poslovna tajna je stavljena da se sakriju poslovanja i benefit koji bi mogao da ima otac ministra. On nije dostavio nijedan dokumet gde se vide tehničke karakteristike oružja, ni kako fabrika funkcioniše. Zloupotreba je mnogo bitnija od onoga što je državna tajna. Dokument koji je ključan, a koji ministar nije pokazao je da je nedvojbeno da je otac posećivao Krušik i koji dokazuje da nije običan radnik već da je jako bitan“, kaže Đorđević.
Cvijić je na to dodao je je Nebojša Stefanović selektivno pokazao dokumenta, a da se iz ugovora vidi da su privilegovane firme imale niže cene.
„Čak i iz dokumenata koje je on pokazivao vidi se da su čak te cene bile niže i od proizvodnih. Te cene su bile fiksne 4-5 godina, za druge kompanije su se cene menjale, kao za Jugoimport. Ta punjenja koja je Stefanović pominjao, pojavila su se krajem prošle godine, Jugoimport nikada nije kupovao granate sa slabijim punjenjem, to mora da piše na deklaraciji. Imamo za iste granate sa istim punjenjem različite cene u korist GIM-a“, rekao je Cvijić.
Pored toga, smatra Đorđević, problematično je i pojavljivanje ministra Stefanovića na televiziji.
„On treba da daje odgovore tužilaštvu, a ne u javnosti da se dovikuje s čovekom koji je ukazao na nepravilnosti. On nije dokazao kakva je uloga njegovog oca. Rekao je neistinu, rekao je da njegov otac nema veze s GIM-om, a toliko je jasno da ima. Šta može da mu se veruje ako je tu stvar prećutao ili slagao. Ministar gostuje na televiziji u toku istrage, ono što je on radio je pritisak na tužilaštvo. On je javni funkcioner i povezano lice. To se njega tiče, on je poslednji koji treba da se pojavi. To je pritisak“, dodaje novinar BIRN-a.
„Ovo nije jedini slučaj da izvršna vlast uvlači sudove ili tužilaštvo. Obradoviću je određen pritvor, onda kad je izašlo sve u javnost, dva suda su odredila da mu se ukida pritvor, što govori o uticaju. Nedopustivo je da se uvlače institucije. Republičkog tužioca Zagorku Dolovac smo poslednji put videli pred kamerama 2013, nedopustivo je da ona ćuti. Ovde imamo očitu stvar. Ministar nije odgovorio ni na jedno pitanje koje bi mu postavio novinar koji se bavi ovom temom. Mi smo mu poslali neka druga pitanja, nijedan odgovor nismo dobili“, rekao je Vuk Cvijić.
Partija stoji iza svega – i Mladena Petkovića, Stefanovića, njegovog oca i Tešića, naglašava Đorđević.
„Oni to rade zbog novca. Pooslednjih godinu dana firma Petkovićeve žene, njegova porodica je uvećala bogatstvo za milion evra. Sve to na poslovima Beograda na vodi i izgradnje Koridora 11“, dodaje.
„Novembra 2012. u Jugoimport dolazi ekipa koja je radila u zemunskoj opštini i od svoje partije dobijaju funkcije, nisu imali dodira sa sektorom bezbednosti. Naredna faza je stavljanje firmi pod kontrolu, danas vidimo posledice“, smatra Aleksandar Radić.
Radić je objasnio da Krušik ima tri člana Nadzornog odbora koji su aktivni oficiri. Kaže da pored ministra odbrane Aleksandra Vulina, koji se, kaže slika sa oficirima, „u ministarstvu imamo i Miloradovića koji je, neka vrsta haba“.
„Vodi računa o dokumentima i ne pojavljuje se nigde, sve pokušava da sprovede kroz usmene naredbe. On ima mehanizam u lancu odobravanja izvoza, ima mehanizam nadzornih odbora u Krušiku. Ima i svoje interese, on se sumnjiči da stoji iza nekih firmi koje se bave proizvodnjom i izvozom oružja. Vidite da ima nekih ljudi koji su uzeli državu pred našim očima i proglasili je svojom“, kaže Radić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.