Medijski izazovi u digitalnom dobu

Ne postoje skrivene teme jer ih je nemoguće učiniti nedostupnima deci, niti to treba pokušavati. Ipak, potrebno je približiti ih mladima na pravi način, a prethodno se upoznati sa time šta oni o njima znaju i misle.

„Potrebno je naći ravnotežu, tako da ih sveoubuhvatno informišemo i tretiramo kao osobe koje su u stanju da razumeju, ali da istovremeno ne stvorimo tu neku vrstu neugodne situacije, da ih time ne bismo kasnije udaljili, da li od dešavanja, ili od informacija o njima“, kaže šef Misije OEBS-a u Srbiji, Andrea Orizio.

Ako uzmemo primer rata u Siriji, treba ih o njemu istinito informisati, uz obezbeđivanje što više različitih uglova na događaje. O njemu treba govoriti kao o nečemu što se dešava u realnosti, ali takođe kao o nečemu na šta sami građani mogu imati uticaja.

„Upoznati ih sa istinitim sadržajima, ali im ujedno pomoći da do njih dođu na pravi način, da su možda deca njihovog uzrasta u Siriji morala da prođu kroz takvo iskustvo 27,00, ali da o tome mogu i oni da kažu šta misle, da im se omogući da osete blizinu i ozbiljnost tih događaja i da im se ujedno omogući da to razumeju na najobjektivniji mogući način“, dodao je Orizio.

Približavanje takvih sadržaja je neophodno, naravno uz vođenje računa o tome da decu ne izložimo nasilju, da im, primera radi, umesto slika sa eksplicitnim nasiljem, sadržaje plasiramo uz pomoć grafika.

„Mislim da je vrlo važno deci pričati i dati im šansu da o tim temama slušaju, ali to morate uraditi na drugačiji način u odnosu na to kako se vesti za odrasle kreiraju. Što češće budu slušali o tome, prema takvim stvarima će pokazivati manje straha, a što više o tome budu razmišljali, to će verovatno uticati na njihovo mišljenje i stavove, kad budu odrasli „, rekao je Markus Morchen, ZDF.

Posao novinara jeste da ono čemu su deca inače izložena njima učine razumljivim na pravi, nima prihvatljiv način. Najpre od njih treba čuti šta o nečemu misle, a zatim o tome tražiti mišljenje stručnjaka, pedagoga, psihologa i drugih i tako omogućiti dobijanje sveobuhvatnije slike, kaže autorka Dečjeg dnevnika RTV, Sanja Homa.

„Deca su danas izložena i internetu i televizorima i društvu i ulici, na sve strane postoje informacije koje ne bi trebalo da čuju, ali ih ipak čuju, pa je onda naš zadatak, kad ih ipak čuju, kad od toga ne možete pobeći, da im samo na pravi način približite to nešto, da oni razumeju šta zapravo to jeste“, naglasila je Homa.

Roditelji bi u razgovoru sa decom trebalo da imaju isti pristup. Tako ćemo deci pomoći da postanu aktivni članovi društva, sa izgrađenim kapacitetima za razumevanje informacija i svešću o njima – jedan je od najvažnijih zaključaka panela.