Bugarska novinarka: Hapšenjem Obradovića potvrđena priča o aferi „Krušik“

Normalna reakcija nakon svega što je razotkriveno – da je srpsko državno oružje završilo kod terorista Islamske države u Jemenu i da je kupljeno po znatno nižoj ceni, što je donelo korist privatnim kompanijama, bila bi: pokretanje istrage u vezi sa trgovinom oružja jer, prema specifikaciji „krajnjeg korisnika“, to oružje ne može biti preusmereno „trećoj strani“, u ovom slučaju terorističkoj organizaciji u ratnoj zoni pod sankcijama bez pisane saglasnosti srpske vlade, kao i pokretanje istrage o mogućoj korupciji u Krušiku, uključujući privatne kompanije.

Ništa od navedenog se nije dogodilo.

Nisam čula da su srpske vlasti tražile odgovore od Saudijske Arabije o tome zašto je srpsko oružje prodavano u Jemenu, što je ratni zločin, u skladu sa međunarodnim pravom, kaže za Danas Dilijana Gajtandžijeva, bugarska istraživačka novinarka, koja je prva na sajtu Arms voč objavila tekst u kojem se tvrdi da je otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović, umešan u prodaju oružja, na osnovu podataka koje je dostavio radnik valjevske fabrike Krušik – Aleksandar Obradović.

Naša sagovornica ističe i da „nije čula da su srpske vlasti zabrinute da je državna kompanija Krušik možda izgubila stotine hiljada dolara, u korist privatnih kompanija za proizvodnju oružja, uključujući GIM“.

– U dokumentu koji sam objavila jasno se navodi: „Predstavnici GIM-a: Branko Stefanović“. Oni su uhapsili uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, čime su potvrdili da su svi ovi dokumenti istiniti. Stoga, Branko Stefanović je bio predstavnik GIM-a, što znači da su srpske vlasti pokušale da prikriju veliki korupcionaški skandal, u koji su uključeni visoki zvaničnici vlade, naglašava Gajtandžijeva.

* Kako komentarišete odluku o smeštanju uzbunjivača u kućni pritvor?

– Time su tužioci zloupotrebili ovlašćenja, a ti tužioci, uzgred govoreći, anonimni su. Ne znamo njihova imena, pa kako je to, uopšte, moguće? Anonimna „pravda“. Zašto? Zar on ili ona ne mogu da izađu u javnost, pokažu svoje lice i objasne na osnovu čega su uhapsili uzbunjivača koji je razotkrio korupciju na najvišem nivou. Tužilac nije nedodirljiv i mora da odgovara pred zakonom za zloupotrebu ovlašćenja i prikrivanje istinskih zločina, što je samo po sebi zločin.

*Nazvali ste Obradovića „nacionalnim herojem“. Da li ste razgovarali sa njim otkako je u kućnom pritvoru?

– Ne, nisam i osećam se veoma loše zbog ove situacije i velike nepravde. Ali ne odustajem – zbog njega, zbog Srbije, zbog svih ljudi u Siriji i Jemenu, koji umiru zbog prodatog oružja! Pravda mora da pobedi, a vladavina prava mora biti primenjena na sve koji su uključeni u ratne zločine. Mi smo sada svedoci nečeg suprotnog – pravo u Srbiji ne znači ništa.

* Kompanija GIM je zahtevala od Vas od izbrišite tekst u kojem tvrdite da je Branko Stefanović predstavnik te kompanije. Hoćete li odgovoriti GIM-u?

– Već sam im odgovorila. U pismu koje mi uputio GIM navodi se, između ostalog: „Tvrdnja da GIM d.o.o. predstavlja Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, nije istinita. GIM d.o.o. nikada nije angažovao Branka Stefanovića, po bilo kojem osnovu, i on, stoga nikada nije mogao da predstavlja GIM d.o.o.“ Moj odgovor GIM-u glasi: „Ovo se kosi sa nedavnom izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Branko Stefanović bio samo običan radnik GIM-a. Dva izvora potvrđuju da je Branko Stefanović radio za GIM – GIM-ovo pismo Krušiku i predsednik Srbije, a Vaš odgovor je u suprotnosti s tvrdnjama ta dva izvora. Stoga, kako bi se saznalo ko laže, želela bih da intervjuišem gospodina Branka Stefanovića. Drugo, želela bih da vas informišem da je vaš zahtev da obrišem ovaj tekst izuzetno šokantan i da ugrožava princip slobode govora. Neću prihvatiti nikakav pokušaj mešanja u moj posao novinara. Stojim iza svake reči u ovoj istrazi i neću odustati od toga da pokazujem istinu. Bila bih vam veoma zahvalna ako biste prosledili moj zahtev za intervju sa gospodinom Brankom Stefanovićem. Moj posao kao novinara jeste da otkrijem ko laže – predsednik Srbije ili GIM, očekujem vaš odgovor“. GIM mi još nije odgovorio i ne verujem ni da hoće, jer, naprosto, ne znaju šta da kažu.

* Treba li, prema Vašem mišljenju, srpski ministar unutrašnjih poslova da podnese ostavku nakon „afere Krušik“?

– Ne mislim da je to samo pitanje ličnog izbora. Postoji zakon koji jasno propisuje šta moraju da čine sve umešane strane. Tužilaštvo mora da hitno pokrene istragu o mogućoj korupciji, zloupotrebi vlasti i trgovini oružjem Islamskoj državi u Jemenu. Odgovorni moraju da budu uhapšeni, a ne uzbunjivač koji ih je razotkrio. Negde sam pročitala da je predsednik Srbije izjavio da su on i Stefanović spremni da idu na poligraf. Neka idu na poligraf ukoliko nemaju šta da kriju i oko čega da se brinu. Nažalost, još nismo čuli srpsko tužilaštvo. Da li tužilaštvo zaista postoji? Ima li takve institucije u Srbiji? Ima tako mnogo zločina koji su otkriveni, a nijedan od njih još nije istražen, što je, samo po sebi, zloupotreba vlasti i zločin.

* Šta mislite o slobodi izražavanja u zemljama Zapadnog Balkana?

– Mi na Balkanu, uključujući moju državu, Bugarsku, nemamo nikakvu slobodu izražavanja. Tretiraju nas novinare kao svoje robove. U Bugarskoj je, na primer, tema koja se odnosi na to da Bugarska šalje oružje Siriji ili Jemenu tabu. Mnogo puta sam istraživala prodaju bugarskog oružja i snimila sam bugarske „grad“ rakete u skladištu Al Kaide u Alepu, u Siriji i šta se desilo: tužioci u Bugarskoj su nakon dvonedeljne istrage zaključili da ne postoje dokumenta o direktnoj prodaji iz Bugarske Al Kaidi u Siriji, pa su zatvorili slučaj. Nešto kasnije, objavila sam diplomatske depeše o snabdevanju terorista oružjem putem 350 diplomatskih letova iz Bugarske, Srbije i drugih istočnoevropskih zemalja. Bugarske vlasti su na to reagovale pokušavajući da saznaju ko je izvor „procurelih“ dokumenata, ali nisu uspele. Mene je ispitivala Bugarska agencija za nacionalnu bezbednost i sat kasnije dobila sam otkaz na poslu bez ikakvog objašnjenja. Ono što se događa u Srbiji isto je kao u Bugarskoj, kada je reč o oružju i moćnim inostranim državama, poput SAD, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ipak, srpski novinari odlično rade svoj posao kada pozivaju na odgovornost „moćnike“. Zahvaljujući vama novinarima oni ne mogu da „ubiju“ ovu priču, kao i zahvaljujući hrabrim građanima Srbije koji su izašli na ulicu i zatražili da Aleksandar Obradović bude oslobođen iz zatvora. Želim da se zahvalim i vama novinarima i svim ljudima u Srbiji što čine ono što moraju – bore se za istinu kao što je učinio i Aleksandar Obradović.

Strahujem za bezbednost onih koji mi pomažu

* Budući da se bavite „osetljivim temama“, da li ste ikada strahovali za svoju bezbednost?

– Strahujem za bezbednost svih onih koji mi pomažu da otkrijem istinu. Ti ljudi pate. Uzbunjivač i njegova porodica sada pate zbog ove istrage i ja se osećam veoma loše. Aleksandar Obradović se izložio životnoj opasnosti kako bi spasio živote drugih ljudi – u Siriji i Jemenu, jer se oružje prodaje teroristima. Uzgred govoreći, GIM uopšte ne spori tu činjenicu.