Santovac: Mediji su podeljeni na one koji rade profesionalno i na – promotere

“Osnovni utisak je da su mediji podeljeni ili na ove ili na one. Ne postoji bilo šta što je univerzalno na ovom našem medijskom nebu”, rekao je Santovac.

On smatra da je normalno da postoji podeljenost na političkoj sceni Srbije, ali da nije normalno da postoji tolika medijska podeljenost, pre svega kada je reč o profesionalnim standardima.

Problem vidi i u odabiru kadrova koji ulaze u novinarstvo, pa primećuje da ima mnogo mladih koji novinarstvo studiraju zato što vole da se slikaju i promovišu i da sami budu teme, umesto da se bave pravim temama.

“Mi možemo da sedimo, kukamo i pričamo kako su nam stvari nametnute, kako ne možemo zbog egzistencijalnih razloga da se izborimo za bolje stanje, ima i toga, ali prvenstveno mislim da su odgovorni urednici ti koji su dozvolili da u medijske kuće ulaze novinari koji nemaju adekvatan kritički pristup”, rekao je Santovac.

Prema njegovom mišljenju, deo odgovornosti je i na fakulteteima koji obrazuju novinare, jer ne postoje jasni kriterijumi za odabir onih koji će u fokus staviti priču i informaciju, a ne sami sebe.

Autor dokumentarca “Mega diplomac”, koji je, nakon emitovanja na televiziji N1, u žižu javnosti stavio funkcionisanje Megatrend univerziteta, odgovornost medija vidi i u samom izboru sadržaja koje plasiraju.

On priznaje da su zabavni sadržaji svuda u svetu gledaniji, ali smatra da će se, uz adekvatnu i dovoljnu količinu ozbiljnog i kvalitetnog sadržaja, neko “zakačiti” i za informativne, pa će se na taj način edukovati i objektivno informisati.

“Naravno da bi Ministarstvo za kulturu i informisanje trebalo da radi više, kao i REM, a mogle bi više i da se poštuju odluke Saveta za štampu”, poručio je Santovac, ali je ocenio i da nije zahvalno očekivati da “neko odozgo” reguliše šta će mediji raditi.

“Ti ljudi treba da se uključe i da budu krajnje instance, da reaguju u situacijama kada su se mediji stvarno oteli kontroli. Plašim se da je kod nas konstatna to stanje – oteli smo se kontroli”, ukazao je Santovac.

Indirektni pritisci na novinare

On je napomenuo i da niko nije spreman da podigne glas, pre svega u okviru svojih redakcija.

“Oni koji viču, vikaće na Tviteru, vikaće na nekim protestima. To je sve ok, ne mislim da ne treba vikati i na tim sredstvima komunikacije, ali prvenstveno mislim da mi moramo da razgovaramo u našim redakcijama i da podižemo nivo rada”, objasnio je Santovac.

Mada veruje iskusnijim kolegama koji kažu da je medijska situacija sada najgora, on ističe da ga nijedan političar nije zvao, niti bilo šta tražio ili se uplitao.

Sa druge strane, smatra i da niko nije “pao sa Marsa” da direktno zove novinara N1 ili neke druge slobodne redakcije, jer zna da bi to bilo objavljeno.

“Postoje indirektni pritisci, ako vas neko ignoriše, ako neko neće da vam da informaciju. Pritisak je i kada neko konstantno kritikuje vaš mediji ili angažuje neke aktiviste da to čine i na taj način vam otežavaju posao”, navodi Santovac.

On, istovremeno, ukazuje i na to da u nekim medijima postoji direktan upliv politike, pa čak i da sami novinari tih redakcija u privatrnim razgovorima i druženjima svojim kolegama svedoče o toj vrsti uticaja.

Komentarišući fenomen lažnih vesti, pre svega onih koje se tiču nekog pojedinca ili konkretnog događaja, Santovac je rekao da ga nervira to što se i u tim prilikama više kuka ili tvituje, umesto da se reaguje i podnese tužba.

Smatra da bi se mediji koji objavljuju takve sadržaje, makar kazna bila i minimalna, posle tužbi zapitali da li bi trebalo da nastave takav rad.