25. dec 2019.

Nedeljkov: U Savetu REM-a ne postoji volja da se nešto promeni

Učesnici drugog okruglog stola u organizaciji REM-a o Nacrtu pravilnika o obavezama javnih medijskih servisa tokom izborne kampanje saglasni su da pojedine odredbe moraju da se menjaju. Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov ne očekuje da će predlozi predstavnika civilnog društva biti uzeti u obzir.

Druga javna rasprava u REM-u (foto: Ivana Predić / Cenzolovka)

Drugi okrugli sto o odredbama Nacrta pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, koji je izradio REM, održan je juče uz učešće predstavnika organizacija civilnog društva i medijskih stručnjaka.

Savet REM-a ima rok do 15. januara da izradi konačan tekst Pravilnika, nakon čega se dokument šalje Ministarstvu za kulturu i informisanje na ocenu ustavnosti i zakonitosti.

„Ne treba očekivati od REM-a da promeni političku kulturu“

Goran Petrović, član Saveta REM-a, koji je vodio javnu raspravu, poručio je prisutnima da postoji dobra volja da se razmotre sve primedbe, ali da ne treba očekivati od regulatornog tela „da promeni političku kulturu, izborne uslove i izborne procese“.

Kao i na prethodnoj javnoj raspravi, REM-u je zamereno to što se Nacrt pravilnika odnosi samo na javne servise, ali ne i na komercijalne medije. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Rade Veljanovski misli da REM nije trebalo da donosi novi pravilnik za javne medijske servise, jer su oni već regulisani posebnim zakonom.

„U pogledu privatnih medija, REM i te kako ima šta da kaže i nije tačno da oni mogu da rade šta hoće. Mi smo pravili zakone u odnosu na evropsku praksu, koja treba da se poštuje. Potpuno je jasno da kandidati na izborima mogu da se diskriminišu na osnovu različitih cena, premalo ili previše termina. Vi ste se uzdržali da im to preporučite“, ocenio je Veljanovski. 

Za njega je u Nacrtu pravilnika najspornija tačka koja se tiče ravnomerne zastupljenosti kandidata u predizbornom programu po „principu proporcionalne jednakosti“.

Kada se premijerka pojavljuje na otvaranju nekog puta, a priča o SNS-u, to je kršenje zakona a ne funkcionerska kampanja (Zoran Gavrilović)

 „Meni ovaj princip nije poznat, a medijima se bavim 43 godine. Izučavao sam praksu javnih servisa u Evropi, koja kaže da postoji ili proporcionalna ili jednaka zastupljenost, ne mogu biti oba. Proporcionalni sistem se uglavnom ukorenio u zemljama koje su konstituisale dvopartijski sistem, kao što su Velika Britanija i Nemačka. Knut Flekenštajn je predložio nemački model, ali mislim da taj princip nije primenljiv na zemlje kao što je naša“, rekao je Veljanovski.

Posledica primene ovakvog člana, s obzirom na okolnosti, bila bi da bismo na malim ekranima imali samo vladajuću koaliciju, što je sa stanovišta zakona nedopustivo, smatra Veljanovski.

Izborni proces bez dijaloga

Prema mišljenju Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), u Nacrtu pravilnika polazi se od toga da mediji samo informišu, ali je uloga medija u izbornom procesu šira – da edukuju, da doprinesu debati.

 „U izbornoj kampanji nemate dijalog, i to je problem. Nama u izbornom procesu ne treba propaganda, nego debata. Promotivno izveštavanje je suprotno članu 47 Zakona o elektronskim medijima. Mi predlažemo da se donese poseban član unutar zakona, koji bi sprečio da se pojavljuju prilozi kojima se krši član 27 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije“, istakao je Gavrilović.

Funkcionersku kampanju, prema Gavriloviću, prestavlja to kada javni funkcioner u više od 50 odsto vremena tokom predizborne kampanje bude pozitivno predstavljen.

„Takvi se prilozi ne razlikuju od reklame. Postoji i primer takozvane partijske kamare, kada stranke doture priloge iz svojih štabova, a mediji to puste. Kada se premijerka, na primer, pojavljuje na otvaranju nekog puta, a priča o SNS-u, to je kršenje zakona a ne funkcionerska kampanja“, objasnio je Gavrilović.

Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA, smatra da ne postoji volja u REM-u da se nešto promeni, i u izjavi za Cenzolovku posle javne debate dodaje da ne očekuje da će Savet u Pravilnik uvrstiti predloge koje su izneli CRTA i druge organizacije i medijski stručnjaci.

„Nismo videli kod članova Saveta da postoji spremnost da se bore za profesionalniju medijsku scenu. Videli smo da opravdavaju status kvo. Posle jučerašnjeg sastanka, nada da će nešto od naših preporuka i predloga naših kolega biti uvršćeno u konačnu verziju Pravilnika drastično se smanjila“, istakao je naš sagovornik.

KORIST OD HAOSA U ELEKTRONSKIM MEDIJIMA IMA VLADAJUĆA ELITA

U organizaciji CRTA, koja je učestvovala u obe javne debate, smatraju da konkretnih rezultata nije bilo. Raša Nedeljkov kaže da su njihovi predlozi upućeni javnosti još pre nekoliko meseci, te da su izradili i Predlog pravilnika, ali odgovore nisu dobili.

„Na jučerašnjoj raspravi očekivali smo da ćemo dobiti komentare na sve značajne zamerke, ali oni su izostali. Zamerke se odnose na ograničenje Pravilnika na javne medijske servise, bez preciziranja ključnih standarda i pokušaja da se reše problemi kao što su diskriminacija u izveštavanju u kampanji, u informativnom programu, netransparentnost i neravnopravnost u izveštavanju različitih političkih aktera. Čuli smo floskule da treba unapređivati zakone i menjati ih, ali postoji čitav niz stvari koji REM može da uradi na osnovu postojećih zakona, pre svega Zakona o elektronskim medijima, koji daje REM-u važnu regulatornu i arbitrarnu ulogu da rešava sporove i štiti javni interes“, ocenio je Nedeljkov.

On kaže da korist od haosa u elektronskim medijima uvek imaju vladajuća elita i njihovi partneri, kao i vlasnici medija. Monitoring programa koji sprovodi CRTA među medijima sa nacionalnom frekvencijom, u tzv. prajm tajmu je pokazao ogroman disbalans u izveštavanju – predstavnici vlasti troše više od 70 odsto ukupnog vremena na javnom servisu i predstavljeni su u pozitivnom i neutralnom tonu, dok su predstavnici opozicije gotovo isključivo prezentovani u negativnom kontekstu.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend