Slobodan pristup informacijama na Balkanu: Korak napred, dva unazad

Iako su zakoni o slobodnom pristupu informacijama u zemljama zapadnog Balkana na papiru među najliberalnijim u Evropi, BIRN-ova analiza pokazuje da je njihova primena znatno ispod evropskih standarda.

Izveštaj ističe da je, usled zakonodavnih promena i političkog pritiska u Srbiji i Crnoj Gori primena Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja dodatno otežana.

Ova analiza je takođe pokazala da institucije lokalne uprave češće reaguju na zahteve, dok institucije centralne vlade odlažu odluke da bi na kraju odbacili zahteve novinara. Mogući razlozi mogu biti priroda i ekskluzivnost informacija koje ove institucije poseduju.

Najniži broj pozitivnih odgovora na zahteve o pristupu informacijama od javnog značaja koji su imali novinari BIRN-a, u pogledu pojedinačnih institucija u regionu, bio je kod Uprave civilnog vazduhoplovstva u Albaniji, Ministarstva spoljne trgovine u Bosni i Hercegovini, Pošte na Kosovu i Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji.

Za mnoge novinare na zapadnom Balkanu, gde su nezavisni mediji često pod napadom i pritiskom, zakoni o slobodi informacija su temeljac njihove slobode i ponekad jedini način da se dobiju informacije.

Poslednjih godina, međutim, postoji tendencija da institucije zatvaraju vrata i eksperimentišu novim načinima uskraćivanja javnih informacija, posebno novinarima, koji su tradicionalno najčešće korisnici ovih zakona.

Da bi odustale od informacija, institucije često ili ignorišu zahteve ili tražene informacije označavaju klasifikovanim.

Novinari BIRN-a  su u mnogim slučajevima bili su prinuđeni da podnesu žalbe kako bi dobili ili podatke koje žele ili odluku o zahtevu koji su podneli. Taj proces često traje dugo, remeti svakodnevne aktivnosti novinara i produžava čitav istraživački proces, koji se može završiti upotrebom zastarelih podataka.

Između januara 2017. i juna 2019. novinari BIRN-a na ADA projektu podneli su 854 zvanična zahteva za pristup informacijama od javnog značaja u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu. Uz pomoć informacija prikupljenih na osnovu ovih zahteva, BIRN je objavio desetine istraživačkih priča kojima su otkrivene zloupotrebe u vladama, javnom i privatnom sektoru kao i prestupi moćnih pojedinaca.

Od 854 podneta zvanična zahteva za pristup javnim dokumentima samo 408 je odobreno, 225 je delimično odobreno (institucije su odgovorile samo na tehničke zahteve) i 221 zahtev je odbijen ili na njega nije odgovoreno (čak ni u slučajevima kada su novinari ponavljali zahtev).

Upoređujući odnos između zahteva koji su podneti i na koje je odgovoreno pozitivno, Albanija je u vrhu sa 61 procentom odgovorenih zahteva. Sledi Kosovo, sa 56 odsto. U Srbiji su institucije pružile tražene informacije u 40 odsto slučajeva, dok je u Severnoj Makedoniji taj procenat bio 33 odsto. Najgora stopa odgovora je u Bosni i Hercegovini, gde su institucije odgovorile na samo 25 odsto poslatih zahteva.

Godišnji izveštaji regionalnih poverenika i obdusmana pokazuju da je Srbija tokom 2018. godine primila najveći broj žalbi, 64 procenta. Sledeća je bila Albanija, sa 13 procenata, a slede Severna Makedonija, sa 10 procenata i Crna Gora, sa 7 procenta. Najniži broj žalbi kancelarijama ombudsmana zabeležen je u Bosni i Hercegovini – 5 odsto – i na Kosovu, samo 1 procenat.

BIRN Kosovo je više puta podnosio žalbe zbog uskraćivanja pristupa javnim dokumentima. U svim slučajevima, ombudsman je od nadležnih institucija zatražio da odobre pristup. Ali samo 45 procenata ovih zahteva rezultiralo dobijenim pristupom traženim dokumentima. U 20 posto slučajeva BIRN-u je odobren delimičan pristup. Informacije u preostalih 35 procenata su još na čekanju.

Na Kosovu su novinari BIRN-a podneli 337 zahteva opštinama, ministarstvima, telekomunikacijskoj kompaniji, tužilačkom savetu, sudskom savetu, kancelariji predsednika, kancelariji premijera i telu za reviziju nabavki. Od toga je 188 odobreno, na 27 delimično odgovoreno, a 122 zahteva su odbijena.

U Severnoj Makedoniji BIRN je podneo 233 zahteva, od kojih je nešto više od trećine odobreno.

U Srbiji je BIRN podneo 95 zahteva. Od toga je na 13 odgovoreno u potpunosti, na 25 je delimično odgovoreno, a 20 je ili odbijeno ili ostalo bez odgovora. U trenutku objavljivanja 37 zahteva je bilo na čekanju. Iako je zakonski rok da institucije u Srbiji odgovore na takve zahteve 15 dana, u nekim institucijama, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, prosečni vremenski okvir odgovora je mesec ili duže.

U Bosni i Hercegovini BIRN je podneo 12 zahteva i bilo je redovnih praćenja i podsećanja pre nego što su vlasti odgovorile, iako je, kao i u Srbiji, zakonski rok za odgovor 15 dana. U praksi, državnim organima je potreban jedan mesec ili više da odgovore.

U izveštaju se ističe da u skoro svim zemljama regiona nedostaje politička volja da u potpunosti sprovedu zakoni o slobodnom pristupu informacijama. Međutim, zahvaljujući stalnim kritikama Evropske unije, lokalnih organizacija civilnog društva, nevladinih organizacija i predstavnika medija, još uvek postoji određeni razlog za optimizam u pogledu stanja transparentnosti na Balkanu – mada je dodatni posao neophodan kako bi se osiguralo pravo javnosti da se tačno informiše o javnim institucijama i poslu koji obavljaju.