Treba to preživeti

Pritisak na novinare u Srbiji postaje nepodnošljiv

Dvoje respektabilnih novinara iz Srbije nedavno je napustilo svoje poslove, a njihova koleginica razmišlja o odlasku iz profesije. Posle nekoliko decenija u novinarstvu shvatili su da više ne mogu slobodno da istražuju teme koje žele, poštujući visoke etičke standarde.

„Mogla bih knjigu da napišem o tome sa čime se suočavam, iako ja nisam među novinarima koji doživljavaju najveće pritiske. Moje poznatije kolege trpe mnogo veći pritisak. Njih zovu premijer, ministri, portparoli. Oni viču na njih, prete im. Treba to preživeti. Svako od nas vodi sopstvenu borbu za slobodu medija i sve su to tužne priče sa neizvesnim krajem“, kaže Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika „Vreme“.

Politički pritisci

Tamara Skrozza nije zadovoljna situacijom u srpskim medijima niti političkim pritiscima na medij u kojem radi, a bilo je i više pokušaja diskreditovanja njenog rada u javnosti.

Kap koja je prelila čašu i koja je dovela do toga da razmišlja o odlasku iz profesije je kada je urednik tabloida Informer pokušao da je javno ponizi. Radila je kao novinar 17 godina pre nego što je objavila tekst o tome kako tabloidi u Srbiji ne poštuju etičke principe novinarstva: činjenica je da oni najavljuju hapšenja ljudi koji  još uvek nisu ni optuženi i ponašaju se kao novine političkih partija. Sve to dovelo je do skandala kada je Dragan J. Vučićević, urednik Informera, postovao uvredljive tvitove o Skrozzi.

Tokom našeg istraživanja u Beogradu stekli smo utisak da mnogo iskusnih novinara nije zadovoljno situacijom u medijima. Politički pritisci na njihov rad postaju nepodnošljivi. Razočaranje činjenicom da postoje teme o kojima ne bi smeli da pišu, nedostatak podrške njihovih urednika i politički pritisak naveli su ih da daju otkaz.

„Mene su u mojoj bivšoj redakciji više puta kolege pitale kako je moguće da ne znam šta je patriotsko izveštavanje… Ja sam zvala Olsija Ramu, brata premijera Albanije, ali su urednici odbili da objave tekst jer ‘ne razumem’ šta je patriotizam’“

Tamara Spaić, donedavno novinarka Blica

Jedan od takvih primera jeste poznati novinarski par Tamara i Nebojša Spaić. Oboje su donedavno radili u štampanim medijima. Nebojša Spaić bio je glavni urednik političkog nedeljnika NIN. U jednom od uredničkih uvodnika bio je kritički nastrojen prema radu predsednika i premijera Srbije. Nakon što su vlasnici NIN-a (kompanija Ringier Axel Springer) odlučili da ga prebace na drugu poziciju, odlučio je da da otkaz.

„Otišao sam iz novinarstva zato što više nisam mogao da budem u novinarstvu. U ovom trenutku nema šanse da bih mogao da radim u medijima na način na koji ja to želim. Ako pogledate medijsku scenu Srbije, videćete da je sve prosto, vulgarno, nekulturno, neinteligentno, irelevantno. Netačno i veoma, veoma degradirano. Situacija je jednostavno katastrofalna“, kaže Spaić.

Menjanje uredničke politike i nedostatak volje da objavljuju određene priče doveli su njegovu suprugu Tamaru Spaić do tačke u kojoj je pre nekoliko nedelja dala otkaz u „Blicu“. Poslednjih nekoliko meseci ona je javno govorila o sve manjoj slobodi novinara u medijima. Većina njenih kolega nije zadovoljna sadašnjom situacijom u medijima, ali ih, kako nam je objasnila, pitanje egzistencije i finansijski pritisci sprečavaju da odu.

Tabloidizacija srpskog društva

Izveštavanje o incidentu na fudbalskom meču Srbija–Albanija otvorilo je mnoga pitanja. Kvalifikacioni meč za Evropsko prvenstvo 2016. godine prekinut je nakon 41. minuta kada je dron koji je nosio platno sa slikom „velike Albanije“ uleteo na stadion. Svi mediji su izveštavali na isti način: krivac za incident je brat albanskog premijera. Pitanje je da li je moguće da nijedan medij nije proverio drugu stranu priče, našao drugačije viđenje događaja.

Tamara Spaić tvrdi da je imala „drugu stranu“, ali da niko nije hteo da objavi taj tekst:

„Premijer Albanije optužen je za pokušaj destabilizacije Srbije i niko se nije zapitao o posledicama takvog izveštavanja. Mene su u mojoj bivšoj redakciji više puta kolege pitale kako je moguće da ne znam šta je patriotsko izveštavanje. Ja nudim drugu stranu priče. Ja sam morala da zovem Olsija Ramu, brata premijera Albanije, ali su urednici odbili da objave tekst jer ‘ne razumem’ šta je patriotizam. I to je samo jedan od mnogih primera kada su priče gurnute pod tepih.“

Njena koleginica Tamara Skrozza slaže se da je pritisak koji dolazi od države najopasniji fenomen.

„Vi imate sjajne novinare koji i dalje postavljaju prava pitanja, ali onda budu ismejani na konferencijama za medije. Dobar primer je koleginica Tamara Spaić i stav premijera kada ga je upitala za izveštaj o slobodi medija u Srbiji. Mi se suočavamo sa medijskom autokratijom.“

Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

„Naš osnovni problem jeste cenzura, pogotovo ona orkestrirana od strane vlasti. Vi imate sjajne novinare koji i dalje postavljaju prava pitanja, ali onda budu ismejani na konferencijama za medije. Dobar primer je koleginica Tamara Spaić i stav premijera kada ga je upitala za izveštaj o slobodi medija u Srbiji. Mi se suočavamo sa medijskom autokratijom“, tvrdi Skrozza.

Tamara Spaić misli da je jedna od posledica kontrole medija upravo tabloidizacija celog društva. Na taj način vlast drži ljude neinformisane, zarobljene i potpuno dezorijentisane, namećući sopstveno mišljenje putem medija.

„Mediji uglavnom stvaraju haos, nezavršene priče i neistražene slučajeve. Imate nametnute teme, bez mnogo detalja, dobijene od anonimnih izvora. Poruke koje vlada širi kreirale su haos u glavama ljudi koji zaista ne razumeju zašto su siromašni“, kaže Tamara Spaić.

Njen muž se slaže s tim da je ostalo veoma malo medija koji se bave ozbiljnim temama.

„Publika možda želi nešto dobro, ali kada im neko služi samo šarene bombone, nemaju koncentraciju da vide ima li negde dobre torte sa bademima“, kaže on.

Budućnost u novinarstvu

Budućnost medija u ovom trenutku nije svetla, ali se naši sagovornici nadaju da će bolje vreme za novinarstvo doći. Oni nisu odustali od svoje profesije.

Tamara Spaić kaže da vidi sebe kao buntovnika, želi da se bavi samo činjenicama i da radi tako da je zbog toga neće biti sramota.

„Nisam odustala od novinarstva. Pokušaću da nađem sebi mesto gde mogu da radim tako da ne osećam stid. Možda zvuči banalno i smešno, ali ja još uvek verujem u ideale poput prave pravde, javnog interesa i imam neprestanu želju da se s tim suočavam i da pomažem društvu. Još uvek imam mnogo ideja“, zaključuje ona.

Tekst objavljen u okviru projekta Voice of the Balkans

  * Autorka teksta je u prevodu na srpski ispravila grešku koja postoji u originalnom tekstu na sajtu Voice of the Balkans. U originalu je iz tehničkih razloga tu grešku nemoguće ispraviti.