Međunarodni pravni stručnjaci pozvani su u Beograd kako bi osigurali usklađenost procesa krivičnog gonjenja i suđenja sa svim evropskim i međunarodnim standardima, uključujući i listu nužnih elemenata koje je potrebno ispuniti da bi se jednoj zemlji priznalo da primenjuje vladavinu prava, koju je 2016. godine usvojila Venecijanska komisija.
Posmatrači koji imaju iskustvo u nizu evropskih i međunarodnih praksi vladavine prava nadgledaće sve istražne, tužilačke i sudske radnje i odluke, uključujući i prisustvo u sudnici tokom bilo kog sudskog postupka, kako bi osigurali da Obradović dobije fer, transparentan i pravovremen postupak sprovođenja pravde.
U saopštenju se navodi da su posmatrači potrebni kako bi obezbedili fer suđenje Obradoviću, jer uprkos dugogodišnjim dobro finansiranim naporima da se poboljšaju nezavisnost i integritet srpskog pravosudnog sistema, on i dalje podleže političkim manipulacijama i zloupotrebama.
Evropska komisija je prošle godine izvestila da je „korupcija u srpskim sudovima rasprostranjena“ što „ostavlja prostor za neprikladan politički uticaj na sudstvo“. Srpski krivično-pravni sistem zauzima 78. mesto na listi od 126 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem Indeksa vladavine prava Svetskog projekta za pravdu. Ocenjena sa 0,38 od maksimalnih 1.0, Srbija se našla u društvu Obale Slonovače, Libana, Maroka i Tanzanije, a posebno loše rezultate postigla je u domenu posedovanja nepristrasnih sudova koji su oslobođeni neprikladnog vladinog uticaja.
Obradovića su 18. septembra 2019. uhapsili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, nakon što je u aferi Krušik identifikovan kao uzbunjivač, a tri dana pre toga portal „Arms voč“ objavio je da je fabrika Krušik umešana u izvoz municije koja je završavala u rukama Islamske države.
Tužilaštvo tereti Obradovića za odavanje poslovnih tajni, što je kažnjivo sa do deset godina zatvora. Nakon što je prvobitno zatvoren, Obradović je posle građanskih protesta i pažnje međunarodnih medija najpre prebačen u kućni pritvor, a onda pušten da se brani sa slobode.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Александар Обрадовић у интервју-у за Истиномер Даници Вученић 4.12.2019 године каже:
* U januaru 2017. godine, ljudi koji su poštovali moj prethodni rad, onih devet godina, prebacili su me na radno mesto koje je imalo više odgovornosti. Bio sam organizator proizvodnje na raketnom pogonu i tada sam bio u prilici da mnoga dokumenta koja se tiču ekonomskog poslovanja fabrike prođu kroz moje ruke. Sve ono što sam do tada evidentirao i zapisivao i sve ono što sam do tada znao, bio sam u prilici da potvrdim preko dokumenata do kojih sam mogao da dođem. Praktično od polovine 2017. godine počinje to moje aktivno prikupljanje i dokazivanje dokumentima.*
Следеће питање новинарке је:
Da li ste bili razočarani što se ovde o tome ne piše, pa ste tražili dalje puteve i tako stigli do “Arms Watch“’)?
‘) “Arms Watch“ је бугарски портал а Бугарска је директан конкурент Србији у извозу наоружања у С.Арабију
И одговор:
*To je ta moja greška – to neko moje nestrpljenje i očekivanje da sva ta saznanja koja sam dao treba odmah da se objave. Ja sam mislio da sam to sve sažvakao, sve je to jasno dokumentovano papirima, crno na belo, i nije mi bilo jasno zašto niko osim BIRN-a ne reaguje. Ovim putem ne želim da bilo koga kritikujem, njihov posao izuzetno poštujem i pozivam sve građane da se vrate svim tekstovima i istraživanjima istraživačkih redakcija, ne samo KRIK-a, BIRN-a, “Pištaljke“, nego i svih ostalih. Kako se dva meseca nakon kontakta sa redakcijama KRIK i “Pištaljka“ ništa ne dešava, ja se sam već uživljavam u ulogu istraživačkog novinara. Pratim avio-letove sa beogradskog i niškog aerodroma i primećujem anomaliju – njihova maršruta leta ne postoji zapisana i zavedena u tim veb-portalima koji se bave praćenjem letova. Raspitujem se oko toga, tražim odgovor na internetu i pronalazim istraživanje bugarske novinarke, koja je o tome napisala svoje istraživanje pre godinu dana. Od toga, 350 su zaštićeni diplomatski letovi kojima se iz istočnih evropskih zemalja prebacuje oružje u Saudijsku Arabiju i UAE. Kontaktiram sa njom tražeći to objašnjenje i od marta stupamo u kontakt. Njena energija je meni apsolutno odgovarala, jer vi njoj pošaljete poruku u 3, 5, 7 ujutru, a ona posle pet minuta odgovara. Znajući kako je bilo sa našim redakcijama, gde je postojala ta neka vrsta tromosti, ovde su nam se poklopile energije i sve vreme smo bili u kontaktu. Sve je apsolutno zaštićeno, ona nije znala kako se ja zovem. Ustupila mi je svoje informacije oko tih diplomatskih letova. *
Резултат је огромна штета за Крушик и Наменску индустрију Србије .