I kad se povuče iz Politike i Tanjuga, država ostaje u medijima kroz Telekom

Nakon više neuspelih pokušaja i tenzija koje su je pratile, nova Medijska strategija je konačno usvojena, a ona, između ostalog, predviđa da država u potpunosti izađe iz vlasništva u medijima. Država će definitivno morati da napusti sve medije, pa tako i "Politiku AD" i Tanjug. Za medijske stučnjake dileme nema, takav potez je neophodan zbog nezavisnosti medija u Srbiji. Ali, dok se u strategiji obavezuje na izlazak iz medija, država kroz Telekom Srbija ima kanale u svom vlasništvu, što je za stručnjake - neosnovano.

Uredba Vlade Srbije iz 2015. godine, kojom je tim ministara pod „dirigentskom palicom“ tadašnjeg premijera, Aleksandra Vučića, potvrdio da je novinska agencija Tanjug prestala sa radom sa poslednjim danom oktobra te godine.

„Država treba da se povuče iz vlasništva u medijima“ – to je bio glavni argument za privatizaciju pomenute agencije, ali ni nakon dva neuspela pokušaja prodaje, a potom i usvojene Uredbe, situacija je ostala nepormenjena do danas.

U Agenciji za privredne registre Tanjug se i dalje vodi kao javno preduzeće u stopostotnom vlasništvu države. U novoj i tek usvojenoj Medijskoj strategiji – staro pravilo ostalo je na listi prioriteta: država mora hitno da se povuče iz vlasništva u medijima.

„Novom medijskom strategijom je predviđeno da država – bukvalno piše – smanji na nulu svoj udeo u vlasništvu u privrednim društvima koji su osnivači medija, što podrazumeva da izađe iz vlasništva i iz Politike, da se Tanjug briše iz registra, a tamo piše – čini mi se – hitno podnošenje zahteva za brisanje Tanjuga iz registra medija, da se napravi novi plan privatizacije u onim medijima kod kojih je poništena privatizacija – to je primer sa RTV Krahujevac“, rekla je Tamara Filipović Stevanović, NUNS.

„To bi značilo da u nekom sasvim kratkom roku, pošto je strategija usvojena, treba da se uradi brisanje, ali to po mom mišljenju ne znači kraj Tanjuga, jer je država vlasnik žiga Tanjug i ona može da raspolaže žigom kao brendom i da ga proda nekom ko je zainteresovan za taj žig. Da li je taj neko ko bi kupio taj žig, zainteresovan i za ljude koji rade u Tanjugu, pretpostavljam da, ali bi to bilo novo pravno lice, koje bi moglo da zadrži ime agencije, ukoliko se država odluči za jednu takvu transakciju“, kaže Nino Brajović, UNS.

Sudbina Tanjuga i dnevnog lista „Politika“ za medijske stručnjake je jasna. Međutim, za sagovornike N1 upitan je drugi oblik prisustva države u medijima – kroz kanale koji su u vlasništvu državnog Telekoma Srbija, poput kanala Arena sport.

„Telekom kao firma u državnom vlasništvu, kao kablovski operator, nema prava da ima svoje kanale koji su proizvođači sadržaja, jer je u vlasništvu države. Država je to uradila, sećam se tih razgovora jako dobro, zato što je htela da pripremi Telekom za dobru prodaju, pa je htela da na taj način poveća vrednost. Ovde je dvostruko to neopravdano zato što je to državni kapital. I ta priča da je Telekom nije osnovan po zakonu o javnim preduzećima, nego privrednim subjektima – apsolutno ne stoji, jer se radi o medijima“, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

Veljanovski zaključuje da je država pogazila sopstvene zakone, pre svega u slučaju agencije Tanjug koja je, kaže, od 2015. do danas radila nezakonito. Pozdravlja i činjenicu da 50 odsto vlasništva u listu „Politka“ bude pušteno iz „državnih ruku“, ali time ne zatvara mogućnost da, kako kaže, država pronađe način da izvrši vidljive i manje vidljive pritiske na medije.

Video prilog N1