Javne nabavke kao sredstvo za nagrađivanje podobnih medija

Zakonom o javnom informisanju i medijima uređen je način na koji se, putem konkursa, iz budžetskih sredstava mogu sufinansirati medijski sadržaji od javnog interesa. Sadržaji koji se finansiraju na ovaj način bi trebalo da budu nekomercijalnog karaktera. Mnoge lokalne samouprave ali i javna preduzeća zaobilaze konkurse raspisujući javne nabavke za medijske usluge. Lokalne samouprave najčešće traže usluge prenosa sednica lokalne skupštine ili usluge oglašavanja. Problematična je praksa da se putem javnih nabavki traže i usluge izveštavanja o radu organa lokalne samouprave, što se dešavalo u prethodnom periodu.

Aktuelni Zakon o javnom informisanju i medijima donet je 2014. godine. Najveća promena koju je ovaj zakon doneo u odnosu na prethodne je upravo uređeni mehanizam sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžetskih sredstava. Zakon je predviđao izlazak države iz vlasništva u medijima. Predviđao je i privatizaciju medija čiji su osnivači bile lokalne samouprave, što je trebalo da smanji uticaj osnivača na rad medija i ukinuo privilegovan položaj koji su ovi mediji imali na tržištu.

Neke lokalne samouprave odlučile su da, pored konkursa, medije finansiraju i putem javnih nabavki. Ovakve javne nabavke su u toku prošle godine raspisivane u Požarevcu, Boru, Loznici, Valjevu, Zrenjaninu…

Nagrade za medije bliske vlastima, a sve “u skladu” sa zakonom

Kako za VOICE kaže advokat i stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić, to je način na koji se mogu ignorisati pravila po kojima se putem konkursa medjima meže dodeliti novac.

“Zakon o javnom informisanju i medijima ne uređuje pitanja javnih nabavki za usluge informisanja, međutim zloupotrebama javnih nabavki medijima se zapravo dodeljuje javni novac mimo pravila konkursnog sufinansiranja i na taj način se zaobilaze i pravila o konkursnom sufinansiranju koja su uređena Zakonom o javnom informisanju i medijima”, objašnjava Veljko Milić.

Ovakve javne nabavke jesu u skladu sa zakonom koji reguliše ovu oblast, ali se prema njegovim rečima one raspisuju za medije bliske vlastima.

“Javne nabavke za usluge informisanja jesu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, međutim javljaju se drugi problemi kao na primer da se kao jedini ponuđači javljaju lica bliska vladajućim garniturama i opštinama koje raspisuju javnu nabavku. Ili da se javna nabavka za informisanje od izuzetne važnosti za Novi Sad dodeli tabloidima iz Beograda. Ili da javna preduzeća direktnim ugovaranjem dodeljuju medijima iznose koji ne prelaze 500.000 dinara kada nije potrebno spravoditi javnu nabavku”, ilustruje Veljko Milić.

U ovom slučaju lokalna samouprava sama definiše kako i na koji način mediji treba da proizvode sadržaj. Prenosi sednica skupština opština i gradova su najčešći razlog za raspisivanje javnih nabavki. Javne nabavke ovakvog tipa se obično rapisuju na taj način da se njih mogu javiti samo lokalne televizije koje pokrivaju tu teritoriju. Pored prenosa sednica skupštine, pojedine samouprave raspisuju i nabavke za informisanje građana o radu organa grada. Ovo predstavlja direktno mešanje lokalne samouprave u uređivačku politiku nekog medija. Problematično je što se medijski sadržaji nastali na ovaj način emituju i u okviru informativnog programa medija, bez naznake da se u stvari radi o nekoj vrsti oglašavanja.

Ćutolozi, daktilografi i držači mikrofona

Grad Požarevac svake godine raspisuje nekoliko javnih nabavki za medijske usluge. Jedna javna nabavka se raspisuje za televizijske prenose sednica skupštine grada. Uslove ove javne nabavke ispunjava samo jedan medji u ovom gradu, a to je televizija Sat.

Prema rečima novinara radija Bum 93 iz Požarevca Uroša Uroševića, mnogo veći problem od favorizovanja određenih medija predstavlja činjenica da lokalna samouprava znatno veća sredstva iz budžeta izdvaja za zadovoljavanje sopstvenog interesa ili sopstvenu promociju u medijima, u odnosu na ostvarivanje javnog interesa u projektima koji se se sufinansiraju iz budžeta.

“Ako, recimo, imate javnu nabavku za uslugu praćenja rada lokalne samouprave za televiziju sa regionalnim pokrivanjem, a pritom postoji samo jedna takva televizija u Požarevcu, onda je jasno da se favorizuje određeni medij. Isti slučaj je i za štampani medij regionalnog karaktera gde određena konkurencija postoji, ali vi kroz dodatne uslove koji se odnose na radno angažovana lica ili opremu precizno gađate određenu medijsku kuću. Nešto komplikovanija sitacija je kod radio stanica ili internetskih radio stanica gde se ne zahtevaju toliko strogi uslovi, ali je novac neuporedivo manji. Portali su, recimo, potpuno izuzeti iz javnih nabavki”, kaže Uroš Urošević.

Zanimljiva je javna nabavka za usluge radija koja je podeljena u dva dela – u prvom se traži usluga izveštavanja o radu organa grada. Od radio stanice se traži da izveštava o radu organa grada u trajanju od 300 minuta mesečno, što je oko 10 minuta dnevno, i da organizuje gostovanja gradskih funkcionera u trajanju od 60 minuta mesečno. Ovo je prošle godine građane Požarevca koštalo oko pola miliona dinara, a posao je dobio Hit radio iz Požarevaca.  U drugom delu ove nabavke je tražena usluga internetskog radija sa sajtom koji je u obavezi da emituje samo pet minuta izveštaja dnevno. I ovaj posao, koji je dobio City radio, procenjen je na pola miliona dinara, iako je trajanje traženih izveštaja na dnevnom nivou dvostruko kraće.

Na ovaj način se medijima koji svoj posao rade profesionalno šalje poruka da im se to ne isplati, ocenjuje novinar Uroš Urošević.

“Javni interes je u drugom planu jer samo jedna televizija dobije više para od javne nabavke za usluge informisanja, nego što deset medija zajedno dobiju novca na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Šta vam preostaje? Ili da nastavite da radite profesionalno i nadate se da ćete prikupiti dovoljno komitenata koji će se za male pare reklamirati na vašem mediju ili da se preobratite u ćutologa, daktilografa i držača mikrofona koji će uredno beležiti i objavljivati hvalospeve funkcionera upućene sebi samima”, smatra Uroš Urošević.

Dosadašnja praksa pokazuje da lokalne samouprave ne snose sankcije zbog ovakvih javnih nabavki. Veljko Milič smatra da su glavni razlog za to politički pritisci.

„U nekim postupanjima i te kako ima elemenata krivičnog dela, ali pošto se radi o dodeli novca politički podobnim medijima, izostaje reakcija nadležnih organa, verovatno zbog političkih pritisaka“, smatra Milić.