Kako (ne) izabrati člana Saveta REM-a: Godine skandala, opstrukcija i šumova u komunikaciji

Skupština Srbije bi trebao da sutra izabere dva nova člana Saveta REM-a, čime bi to regulatorno telo posle nekoliko godina moglo da počne da radi u punom sastavu, sa devet članova.

Tri nova člana već su izabrana krajem decembra prošle godine, što je rezultat poslednje runde dijaloga vlasti i opozicije, uz posredovanje evropskih parlamentaraca, održane dve nedelje ranije, a s obzirom na pokazanu privrženost političkih aktera ispunjenju dogovorenog – da se u kratkom roku u REM izabere ukupno pet novih članova – teško je zamisliti da bi sutrašnje glasanje moglo da krene po zlu, pa da se, recimo, ne izaberu novi članovi, s čim državni parlament već ima iskustva.

Ipak, nije da manjka dramatičnosti, makar minimalne. Najpre nadležnom skupštinskom odboru, a potom i poslaničkim grupama u Skupštini Srbije, Udruženje novinara Srbije uputilo je upozorenje da je jednu od kandidatkinja za člana Saveta REM-a predložilo udruženje koje ne ispunjava uslove da bude ovlašćeni predlagač. 

Takođe, u medijima se otvorilo pitanje o navodnom plagijatu jednog od kandidata. I to nije sve.

Poslanici Skupštine Srbije će se, dakle, sutra, na vanrednoj sednici, izjašnjavati o jednom od dva kandidata koje je za jedno upražnjeno mesto u Savetu REM-a predložio Odbor za kulturu i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine, a za drugo između dve kandidatkinje koje su predložila novinarska udruženja i udruženja izdavača elektronskih medija.

Nadležni odbor vojvođanske skupštine predložio je dr Slobodana Cvejića, redovnog profesora na beogradskom Filozofskom fakultetu (predlog Odboru uputila Srpska napredna stranka), i Slavišu Grujića, diplomiranog snimatelja (na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine).

Za drugog člana poslanici će morati da se opredele između dr Biljane Ratković Njegovan, redovne profesorke na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, i novinarke Politike Višnje Aranđelović.

Za izborom novih članova Saveta REM-a ukazala se potreba nakon što su u januaru ostavke podneli Đorđe Vozarević i Goran Peković, koji su u Savet REM-a došli kao kandidati pomenutih ovlašćenih predlagača.

Koliko god tvrdili da je u pitanju lični čin, ove ostavke usledile su samo mesec dana nakon što je u međustranačkom dijalogu dogovoreno da se najpre popune već godinama upražnjena tri mesta u Savetu REM-a, a potom izaberu i još dva nova člana. Ispalo je da, eto, baš Vozarević i Peković treba da dobiju zamenu.  

Vojvođanski kandidati

Na javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta REM-a, na adresu vojvođanskog Odbora za kulturu i javno informisanje stigla su samo dva predloga, pa je taj odbor imao prilično lak posao oko utvrđivanja liste sa dva kandidata, kako zakon propisuje, završivši sednicu za petnaestak minuta.

Slaviša Grujić, kojeg je predložila LSV, dobro je poznat u medijskim krugovima, jer osim rada na tadašnjoj RTV Novi Sad, ima kratak staž na mestu glavnog i odgovornog urednika te kuće, kao i u gradskoj Apolo TV (danas Novosadska televizija). Osim savetovanja predsednika vojvođanske skupštine, u mandatu 2012–2016. bio je pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje.

Njegov protivkandidat, dr Slobodan Cvejić redovni je profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i član Instituta za sociološka istraživanja na tom fakultetu.

Cvejića je njegov kolega sa fakulteta, dr Vladimir Ilić pre četiri godine optužio za plagijat. Zbog tvrdnji o tome iznetih u javnosti, Ilić je, kako su nedavno podsetili mediji, završio na sudu, ali je pravosnažno oslobođen optužbi za povredu časti i ugleda i plaćanja 450.000 dinara na ime odštete. Kandidat za člana Saveta REM-a negirao je optužbe o plagijatu, kao i one da je taj slučaj bio zataškavan.

Prilikom razgovora sa članovima Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije došlo je do zanimljive situacije kada je poslanik SNS Marko Atlagić upitao Cvejića, kojeg je u REM predložila ista ta SNS, da li je podržao pokret „1 od 5 miliona“, što je Cvejić, naravno, negirao. 

UNS upozorava da DNV ne može predlagati kandidata

Za razliku od odbora Skupštine Vojvodine, drugi ovlašćeni predlagač, koji čine novinarska udruženja koja pojedinačno imaju najmanje 500 članova i udruženja izdavača elektronskih medija, čiji članovi imaju najmanje 30 dozvola za pružanje audio i audiovizuelnih medijskih usluga, odboru Skupštine Srbije dostavio je četiri predloga.

Tako je Društvo novinara Vojvodine (DNV) predložilo dr Biljanu Ratković Njegovan, Udruženje novinara Srbije Vesnu Aranđelović, Grupacija radio-difuzije Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore Srbije predložila je novinara Jakšu Šćekića, a Aleksandar Simić, sportski novinar na Studiju B, bio je predlog Udruženja elektronskih medija ComNet.

Za UNS je, međutim, bilo sporno pravo DNV da predlaže kandidata, a u pismu predsedniku i članovima skupštinskog odbora ukazao je na to da DNV ne ispunjava zakonske uslove da bude ovlašćeni predlagač zato što nema 500 članova i priložio odgovor koji je aprila prošle godine dao predsednik ovog društva Petar Kočić da je članarinu izmirilo 236 članova, a da je 40 oslobođeno plaćanja.

Međutim, Odbor za kulturu i informisanje bio je na stanovištu da „nije njegov posao da utvrđuje reprezentativnost“ i prihvatio je DNV kao ovlašćenog predlagača.

I ne samo da je odbor prihvatio legitimnost predlagača nego je kandidatkinja DNV, nakon sastanka predstavnika organizacija koje čine ovlašćenog predlagača, dobila podršku da, uz Višnju Aranđelović, bude – i po drugi put – kandidatkinja za članicu Saveta REM-a, što je potom potvrdio i sam skupštinski odbor.

UNS je onda identično upozorenje uputio poslanicima koji sutra, na kraju krajeva, treba da se opredele između profesorke FTN, uzgred i predsednice Komisije za sufinansiranje medijskih projekata u Novom Sadu 2017, 2018. i 2019. godine, i novinarke koja se, kako je navela u razgovoru s članovima odbora, specijalizovala za medijske teme.

Šum u komunikaciji

Ono što, međutim, oko predlaganja kandidata novinarskih udruženja i udruženja izdavača elektronskih medija upada u oči jeste činjenica da je u postupku kandidovanja od svih novinarskih udruženja jedino UNS učestvovao.

Ni nedelju dana nakon što je to udruženje izbacilo svog kandidata, iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) nema ni glasa na tu temu. Što se tiče trećeg relevantnog novinarskog udruženja, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, njen predsednik Norbert Šinković kazao je za Cenzolovku da NDNV nije učestvovao u razgovorima oko kandidata.

„Uslovi za razgovori su bili suženi, a smatram da bi bio neophodan širi razgovor o kandidatima medijskih i novinarskih udruženja. Pošto u tim razgovorima nismo učestvovali, ne možemo nikoga ni podržati“, naveo je Šinković.

Zbog „šuma u komunikaciji“ između UNS-a i NUNS-a, pre četiri godine pred poslanicima Skupštine Srbije našao se kandidat Društva novinara Vojvodine – dr Biljana Ratković Njegovan. Poslanici su se, međutim, tada opredelili za drugog kandidata, Gorana Pekovića, koji je bio favorit udruženja RAB Srbija. 

UNS je tada želeo da NUNS i novinarska udruženja podrže njihovog kandidata, onako kako je UNS pre toga podržao Gordanu Sušu kao kandidata NUNS-a za Savet REM-a. Međutim, u IO NUNS nije vladalo preterano raspoloženje prema ideji da kandidat novinarskih udruženja, na predlog UNS-a, bude Ljiljana Smajlović, zbog, kako su naveli u NUNS-u, njenih stavova prema tom udruženju.

Još jedna stvar neodoljivo podseća na prethodni izbor članova Saveta REM-a: i oktobra 2016. godine UNS je poslanicima ukazivao na to da Društvo novinara Vojvodine, čiji se kandidat i tada našao „u užem izboru“, ne može da predlaže kandidata za člana Saveta REM-a jer to udruženje nema najmanje 500 članova.

Propalo glasanje za Antonijevića i Stojanović Plavšić

Jedna druga repriza iz 2016, opet, veoma malo je verovatna na sutrašnjem glasanju. Implementacija dogovora pod supervizijom evroparlamentaraca dovoljan je imperativ da se šansa za nečim skandaloznim svede na minimum.

Poslanici, naime, tog 14. oktobra 2016. godine nisu u Savet REM-a izabrali kandidata kojeg su predložila udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece.

Za Milana Antonijevića, ondašnjeg direktora Komiteta pravnika za ljudska prava YUKOM, tada je glasalo 26 poslanika, protiv ih je bilo sedam, a nije glasao 141 poslanik. Za drugog kandidata, Snežanu Stojanović Plavšić, psihologa iz Leskovca, nije glasao nijedan poslanik, protiv je bilo njih 15, uzdržano dvoje, a nije glasalo 156 poslanika. 

Predsednica Skupštine Maja Gojković nije imala kud do da konstatuje da Narodna skupština nije izabrala nijednog od predloženih kandidata. Predlagači su o tome zvanično obavešteni mejlom 19. oktobra.

Pozivajući se na sudsku praksu po kojoj se pojedinačni akti o izboru lica u izborna zvanja smatraju upravnim aktima protiv kojih se može voditi upravni spor, 11 nevladinih organizacija – Novosadska novinarska škola, CRTA, YUKOM, BIRN, Beogradski centra za ljudska prava i drugi – tužilo je 14. novembra 2016. Narodnu skupštinu Republike Srbije tražeći od Upravnog suda da poništi akt o odbijanju predloga za izbor jednog člana Saveta REM-a na predlog udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. 

Tužioci su smatrali da je aktom Narodne skupštine povređen njihov na zakonu zasnovan interes te da je otuda nezakonit.

Kako saznaje Cenzolovka, tek krajem avgusta prošle godine Upravni sud – odeljenje u Novom Sadu – doneo je rešenje kojim se ta tužba odbacuje kao nedozvoljena. U rešenju, u koji je Cenzolovka imala uvid, navodi se da „akt–obaveštenje Narodne skupštine Republike Srbije, Odbora za kulturu i informisanje, nije upravni akt jer se istim ne odlučuje o pojedinačnom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari, zbog čega je tužba u upravnom sporu nedozvoljena“.

Komentarišući rešenje Upravnog suda, Katarina Golubović, predsednica YUKOM-a, kaže da ono, drugim rečima, poručuje da kandidati (za Savet REM-a) ne uživaju pravnu zaštitu i da je postupak u potpunosti obesmišljen samom činjenicom da se na odluku čekalo tri godine.

„Udruženja su smatrala da Upravni sud treba da zaštiti njihov pravni interes da jedan od kandidata bude izabran. Zakon je predvideo da se smatra izabranim onaj kandidat koji dobije većinu glasova. U zakonu, međutim, nema reči o tome šta se dešava ako se to ne dogodi. Zbog toga se smatralo da postoji s jedne strane obaveza Narodne skupštine da jednog od dva kandidata izabere, jer to može biti jedini smisao celog postupka i javni interes, na kraju krajeva, nalaže da jedno značajno telo po društvo funkcioniše u punom obimu“, kaže Katarina Golubović za Cenzolovku.

„Još jednom se pokazalo“, ističe ona, „da Srbija ima zakone koji su pisani za demokratsko društvo i pretpostavljaju postojanje demokratskih vrednosti, ali da su u odsustvu tih pretpostavki oni mrtvo slovo na papiru. Nijedan sud u Srbiji nije nadležan da odlukom donese demokratiju u Narodnu skupštinu. To dalje znači da predstavnik civilnog društva u REM-u nije izbor civilnog društva, već je isključivi izbor vladajuće većine. A danas je to SNS.“