Slučaj male Monike možda preloman za medije (VIDEO)

Novinari se, kako je navela, pravdaju time da takav sadržaj ima najviše poseta i da ljudi to vole da čitaju, ali je potrebno da građani sami skrenu pažnju ukoliko to smatraju neprihvatljivim.

„U vezi sa poslednjim slučajem sa otmicom dvanaestogodišnje devojčice i svim medijskim sadržajem koji je to pratio, desilo se prvi put sada da je stigao jako veliki broj žalbi građana koji su bili uznemireni tom vrstom sadržaja, da su nas zvale nevladine organizacije, da su se žalili i roditelji devojčice što je najvažnije, ali prvi put smo imali da je javnost vrlo uznemireno i vrlo odlučno rekla da to više ne želi da gleda i čita u novinama“, rekla je Novaković, dodavši da bi ovaj slučaj mogao da bude preloman da mediji najzad shvate da „ne može baš sve da se piše“.

Ona je odgovarajući na pitanja građana na Fejsbuk stranici Danasa istakla i da je opšti trend da tiraž štampanih medija pada, da je teško pričati kako se on menja u zavisnosti od određenog događaja, te da ona sumnja da takve priče mnogo povećavaju tiraž, već da je u pitanju „borba sa opstanak“.

„Kad poredite kako se izveštavalo u rubrikama hronike poslednjih nekoliko godina i danas, vidite da to ima groznu uzlaznu putanju i da postoji neka vrsta utrke među medijima ko će da objavi što više. Čak mislim da to više nije ni borba za povećanje tiraža, to je borba za opstanak“, rekla je Novaković.

Ono što je takođe problematično jeste da se obično smatra da tabloidi iskalkulišu koliko će da plate kaznu na sudu ako ih zbog toga osude i koliko će da zarade na tiražu pa da se na osnovu toga odlučuje da li će sadržaj biti objavljen ili ne – Novaković sumnja da, sem u nekim izuzetnim slučajevima, ta vrsta kalkulacije uopšte postoji.

Jedno od pominjanih rešenja – uvođenje drastično većih kazni, osim što je u suprotnosti sa opštim trendom međunarodnih konvencija i presuda Evropskog suda za ljudska prava, može biti posebno rizično ako se uvede u Srbiji.

„Kad govorimo o povećanju kazni mi uvek imamo u vidu te drastične slučajeve od kojih nam je svima muka, pa želimo da se to reši na taj način, ali treba imati u vidu da mi živimo u zemlji u kojoj imamo jako loše iskustvo sa prethodna dva zakona o javnom informisanju koja su propisivala drakonske kazne, jedan krajem devedesetih i onaj kasnije Dinkićev koji nije ni uspeo, ali nikad u ovakvoj zemlji ne znate kako bi oni mogli da se zloupotrebe“, naglasila je Novaković i dodala: „Možemo doći u situaciju da nekim čudnim sticajem okolnosti te drakonske kazne mora da plati Danas – kada tako postavimo stvari, to menja celu percepciju“.

S obzirom na to da je Savet za štampu samoregulatorno telo te da nemaju „preterano velika ovlašćenja“, ona tvrdi da njihov uticaj na medijsku sliku u Srbiji „i nije mali“.

„Mi smo uspeli da nametnemo etiku i profesionalne standarde kao temu o kojoj se razgovara. Takođe, pre Saveta za štampu nisu postojali nikakvi egzaktni pokazatelji o tome koliko mediji krše Kodeks novinara Srbije. Jedini podaci koji postoje su ti i svi izveštaji se pozivaju na njih“, kazala je ona.

Govorivši o medijskom sufinansiranju i kriterijumima rada u javnom interesu koje bi u ovom slučaju trebalo uzimati u obzir, istakla je da su oni tražili da se u Medijsku strategiju, a kasnije i u zakone, unese kao eliminatoran uslov spremnost na poštovanje novinarskog Kodeksa.

„Dakle, ukoliko nije moguće da uopšte ne može da konkuriše, a da se onda vodi računa o tome da li je kažnjavan, da li se popravio, da li je preduzeo nešto da ubuduće ne radi ono na šta smo mu mi već ukazali i mi na tome insistiramo. Uspeli smo da to na kraju ostane u Medijskoj strategiji, ali se nadamo da će to sada i biti tako“, rekla je naša sagovornica.

Ona je istakla i da Savetu za štampu predstoji duga borba, ali „ne zbog Saveta za štampu nego zbog čitalaca“.

„Mi verujemo da mediji koji ne poštuju Kodeks ne rade u javnom interesu, a onda nemaju pravo da dobiju novac od ove države“, poručila je Novaković.