Tamara Skroza: Mediji traže sve krvavije sadržaje

Kako pokazuje monitoring Saveta za štampu, među posmatranih osam dnevnih listova prednjači Alo sa 1.266 prekršaja, a prate ga Kurir (1106), Srpski telegraf (864) i Informer (667).

Posmatrani mediji najčešće su se oglušavali o Kodeks iznoseći pretpostavke kao nepobitne činjenica, ali kršeći pretpostavku nevinosti i ugrožavajući dostojanstvo žrtve, ne ustežući se pri tome da jure za skandaloznim naslovima čak i kada su u fokusu tekstova bila deca.

Komentarišući poslednje podatke članice Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza ističe da mediji traže „sve krvavije sadržaje“.

– S jedne strane stoji ta famozna priča o tiražu. Ako ste jednog dana na naslovnoj strani imali psovku, sutradan želite da imate još nešto gore jer ste sebi podigli lestvicu. Sa druge strane, mi ne možemo od medija da očekujemo da budu mnogo drugačiji od okruženja u kome živimo. A živimo na javnoj sceni u kojoj su psovke, pretnje i kletve postale uobičajene – ističe Skroza.

Zbog kršenja Kodeksa novinara Savet za štampu prošle godine reagovalo je i dva navrata, i to prilikom izveštavanja o otmici maloletne M. K. iz Niša, kao i prilikom kampanje koje su pančevački mediji mesecima vodili protiv novinara Nenada Živkovića.

U tekstovima i prilozima objavljenim na portalu epančevo i na TV Pančevo Živković je nazivan najpogrdnijim imenima zbog čega je podneo ukupno četiri tužbe.

Na pitanje Danasa kako izgleda kada se nađete u vrtlogu negative kampanje, Nenad Živković kaže da je cela priča bila orkestrirana iz medija koji su pod kontrolom SNS-a u Pančevu i usledila je nakon što je održao govor na skupu Jedan od pet miliona.

– To je bila pokušaj da se diskreditujem u lokalnoj i široj javnosti, u čemu nisu uspeli. Ne isključujem mogućnost da su očekivali da se neki neupućeni, lakoverni građanin obručana na ulici sa novinarem za koga je u medijima čuo da je strani plaćenik i ustaša, neprijatelj Srbije – kaže Živković, dodajući da ga ne čudi što se Kodeks novinara sve brutalnije krši jer na jednoj strani „neodgovornim novinarima ne prete nikakve sankcije a na drugoj postoji opšti trend u novinarstvu da se sve skandalizuje, bez vođenja računa o elementarnoj ljudskosti“.

Pored kampanje protiv novinara Živkovića, Savet za štampu reagovao je i zbog neprofesionalnog izveštavanja o otmici devojčice M.K. iz Niša, kada su mediji čak preneli iskaz optuženog Ninoslava Jovanovića.

Problematično izveštavanje o otmici M.K. nije izolovan slučaj. Podaci Saveta za štampu pokazuju da se značajan broj prekršaja kodeksa novinara (417) odnosi se na tekstove o maloletnim licima koji su ili otkrivali identitet žrtve ili na neki način ugrožavali njeno dostojanstvo, izlažući tako maloletnike dodatnoj viktimizaciji.

– Dešava se da neki mediji piše o maloletnici koju je zlostavljao očuh i onda objavi sliku kuće u kojoj se dešavalo nasilje. Ili se objave imena članova porodice. Na taj način jasno se otkriva identitet žrtve – kaže Skroza.

Krivična prijava

Beogradski centar za ljudska prava podneo je Republičkom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu odnosno policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, zato što su medijima otkrili sadržaj iskaza Ninoslava Jovanovića koji je osumnjičen za otmicu maloletne M.K. Kako objašnjava Luka Mihajlović iz BCLJP-a, za sada nema informacije da je bilo šta urađeno povodom ove prijave. „Jednom službenom licu bi moralo da bude jasno kakvu štetu žrtvi može da nanese odavanje ovakvih podataka. Ovo nije usamljen slučaj a način da se tome stane na put jeste da se pokrenu krivični postupci. Nije teško ustanoviti ko je mogao da prenese informacije iz istrage medijima. Odgovorni moraju biti kažnjeni i tako šaljete poruku da je to zabranjeno pogotovu ako su u pitanju maloletna lica“, kaže Mihajlović.