Ko se u stvari služi licemerjem, lažima i progonom onih koji slobodno misle?

Saopštenje Centra za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) povodom šokantno neprimerenog i netačnog odgovora premijera Srbije Aleksandra Vučića institucijama Evropske unije

Posle serije direkto upućenih uvreda, neosnovanog kriminalizovanja nezavisnih medija, pojedinaca, opozicije i organizacija civilnog društva koji se kritički odnose prema dešavanjima u Srbiji, što je njihovo ustavno pravo, posle dve godine njegovog glasnog ćutanja o tome kada to pojedinci, organizacije i mediji iz njegovog okruženja čine, ne prezajući i od govora mržnje, životono opasnih optužbi iznetih u  spisku “30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima”, “planovima za izazivanje držvnog udara”, diskvalifikacije  aktivistkinja civilnog društva koje su za “srpsku mladež opasnije od Miloševićevog plaćenog ubice”, arbitrarnog uklanjanja blogova i emisija koje mu nisu po volji  i sistemskog pasivno-agresivnog odnosa prema ministrima iz vlastite vlade, na koje oni nažalost nemaju dostojanstva da reaguju, Aleksandar Vučić se juče na isti način obratio i institucijama Evropske unije.

Naime, Vučić je u petak izjavio da je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) bila plaćena da govori protiv „Er Srbije”, te da su dobijali pare od šefa Misije EU u Srbiji Majkla Davenporta i EU da govore  protiv Vlade. Vučić je ne shvatajući izgleda, ili još gore svesno to čineći znajući posledice da je uvreda  aktivnog diplomate uvreda cele institucije koju on predstavlja, u ovom slučaju EU, potpuno nekontrolisano poručio:” Tim lažovima recite da su opet lagali”.

Maja Kocijančič, portparolka Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju, odbacila je juče kao neosnovane te  tvrdnje podsećajući: „Evropska unija podržava nezavisno i odvažno novinarstvo, kao i slobodu govora širom Evrope i izvan nje. Sloboda izražavanja je osnovni princip demokratije. U nastojanjima da podrži slobodu govora, EU, između ostalih aktivnosti, pruža bespovratna finansijska sredstva nezavisnim i nevladinim organizacijama u celom regionu, koja dodeljuje na takmičarskoj osnovi i u skladu sa strogim procedurama. Svi korisnici ovakve pomoći imaju punu uređivačku nezavisnost i jedini su odgovorni za objavljeni materijal. EU od srpskih vlasti očekuje da obezbede okruženje koje će podržati slobodu izražavanja i medija. Kritika medija, poput one koju upućuje BIRN, neophodna je kako bi se osigurala stvarna odgovornost izabranih vlada; vlade bi trebalo da zauzvrat reaguju na takvu kritiku na konstruktivan i transparentan način, a ne da je guše”.

Na ovu principjelnu poruku Vučić je, umesto primereno premijeru zemlje koja je kandidat za članstvo u EU da poruku, koju je u ime svoje institucije a ne u svoje vlastito prenela portparolka,  uzme u razmatranje, u maniru koji je koristio i kad je bio ministar informisanja u vladi Miloševićevog krvavog režima odgovorio: „Veoma sam iznenađen najnovijim tvrdnjama Maje Kocijančić i odlučno odbacujem sve njene neosnovane tvrdnje…Srbija podržava nezavisno i odvažno novinarstvo, kao i slobodu govora širom Evrope i van nje, i ta sloboda izražavanja je osnovni princip demokratije. Upravo zato, zaprepašćen sam činjenicom da Maja Kocijančić u ime EU pokušava da me ućutka, da mi zabrani čak i da odgovorim na pitanje novinara….. Svestan sam činjenice da sam samo običan predsednik Vlade jedne geografski male zemlje, a da su Kocijančićeva i Devenport veliki i važni funkcioneri EU… Nisam  ni pomislio da će moj mali, obični odgovor novinaru na konferenciji za štampu izazvati takav bes moćnih i značajnih ljudi….Pitam vas gospođo Kocijančić i gospodine Devenport, da li vi to zabranjujete predsedniku Vlade Srbije da odgovara na pitanja novinara, da li pokušavate da mi zabranite da javnosti Srbije saopštim da one koji plaćate ne govore istinu i da li je sloboda svakojakih reči dozvoljena vama, a sloboda izražavanja i istine nije dozvoljena nama običnim smrtnicima…Na kraju, istinski verujem u evropske vrednosti, u vrednosti EU, ali ne verujem da su licemerje i laž, kao i progon onih koji slobodno misle i kojima ne možete da naređujete svaku reč i svaki potez bilo kakva vrednost za koju se treba boriti….Uzgred, ako vam lično predstavljam smetnju jer neću da budem vaša lutka na povocu, već samo sluga građana Srbije, jasno me i nedvosmisleno o tome obavestite, i ne brinite, skloniću vam se sa puta, a znam da ima mnogo onih koji čekaju da ulogu potrčka i poslušnika istog sekunda preuzmu.”

Podsećamo da  spomenuti BIRN tekst nije preneo skoro ni jedan mediju u Srbiji, koja je po Vučiću bastion slobode govora i novinarstva.

Posle ovakvog odgovora ostaje otvoreno pitanje koje su to “vrednosti EU” u koje Vučić veruje, jer poštovanje slobode govora koju on namerno brka sa odgovornošću za javnu reč javnih delatnika u javnom prostoru to svakako nije. Čudno je, takođe, da Vučić koji tvrdi “neće da bude lutka na povocu” nudi da se povuče s puta ako to oni javno zatraže, istim onima kojima poručuje da neće da im  bude lutka na povcu.  Vučić se ovom izjavom neodgovorno poneo i prema biračima koji su ga doveli na vlast na osnovu toga što su poverovali da će ih iskreno voditi ka EU, a ne o tome samo pričati ili na tome delati samo dok to njemu donosi korist podrške za opstanak na vlasti ( Briselski sporazum).

Ovaj bezočni odgovor je samo poslednji u nizu poteza najviših državnih funkcionera Srbije koji o kursu Srbije sve očitije  lažu i birače i međunarodnu zajednicu, dodatno odvraćajući birače od evropskih integracijama sistemskim korišćenjem neprimerenih fraza kao što je ona o “ucenama Srbije koje dolaze od EU”.  Imajući u vidu da je proces evropskih integracija dobrovoljan i demokratski, da EU nikog ne prisiljava da joj se pridruži, več samo logično iznosi očekivanja od kandidata da ispune uslove koji su dobrovoljno uvedeni i u samoj EU, za takvo ponašanje  postoji samo jedno racionalno objašnjenje. Državni vrh Srbije  istinski ne želi da Srbija napreduje ka EU, znajući šta zaista znače i kako bi na njihovu autokratsku vlast i putinizaciju Srbije  uticale evropske prakse poštovanja  slobode govora, slobode štampe, nediskriminacije i drugoga, što je u EU još uvek na sreću predominatno okruženje, bez obzira što se te vrednosti podrivaju od političara unutar EU, na koje Vučić očito želi da se ugleda.

Dodatno, oni su itekako svesni da približavanje EU znači i: manje varanja u javnim nabakama, nameštenim tenderima i državnim pogodbama; otežanu pljačku javnih dobara partizacijom  javnih preduzeća i zloupotrebu sistema bezbednosti u cilju obračuna sa političkim i ekonomskim konkurentima; istinske a ne lažne mere u obračunu sa korupcijom i monoplima, svemu na čemu u stvari počiva ogromna moć Vučića i njegovog okruženja.

Nemojmo se zavaravati, ovako bezočnu Vučićevu  reakciju prema celoj EU  nije izazvalo ništa drugo do spominjanje sukoba interesa i drugih mutnih radnji  u kojima je BIRN uhvatio  Vučićevog  bliskog saradnika Nikolu Petrovića. Vučić je  svojom svesno  pervertiranom percepcijom slobode štampe i izražvanja, uspeo da  fokus javnosti skrene sa te činjenice, ne prezajući da time opasno ugrozi inako komplikovane odnose Srbije sa EU. Oni, inače, zasigurno mnogo više koriste građanima Srbije nego građanima EU.

Nažalost po sve nas, Miloševićev ministar informisanja se ruganjem vrednosti  slobode izražavanja izvrtanjem njenih osnovih premisa u cilju odbrane stranačkih i ličnih finasijskih interesa poslužio u trenutku kad se skoro ceo svet nalazi u šoku zbog ubistva novinara, koji su zaista znali šta je sloboda izražavanja i za nju se beskompromisno borili, i smrti policajaca i  građana Francuske.

Vreme je, čini se, i za lokalni društveni trend #JaNisamVučić .