Pod velom brige produbljuju jaz među generacijama: Uvredljivi komentari o starima posledica izjava državnih funkcionera

„Nećete ni osetiti razliku, stariji ljudi svakodnevno umiru. Još jedan manje.“ „Sve je u redu jer umiru samo starci.“ „Imala je 80 godina. Sada idemo u kupovinu.“

Ovo su samo neki od komentara koji se poslednjih nedelja šire Tviterom u Francuskoj, SAD, Engleskoj, a ni Srbija nije odolela vređanju starijih. I pored toga što je Tviter 5. marta u svoja pravila dodao zabranu govora mržnje zbog starosti, invaliditeta ili bolesti, brojni uvredljivi tvitovi ostali su na toj mreži – od onih koji poručuju „bumeri su paraziti našeg društva“ ili „previše parazita ubija domaćina“, pozivajući se na starije ljude, do okrutnih poruka u nadi da će koronavirus „ubiti sve bumere pre izbora u SAD 2020“, piše londonski Telegraf.

Na naslovnoj strani lista Alo pre neki dan su prikazani mrtvački kovčezi u Italiji, sa naslovom „Penzioneri, ne izlazite iz kuća“. To je veliki udar na psihu ljudi, a svi smo već zastrašeni i uznemireni. Mediji treba da pišu realno o svakoj situaciji, a ne da seju dodatni strah (Tamara Skrozza, novinarka)

Baby boomers je naziv za generaciju rođenu između 1946. i 1965. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Pod tim haštagom ili pod haštagom OK boomer mogu se naći i tvitovi koji se odnose na američke unutarstranačke izbore.

Prema statistici CNN-a, skoro 70 odsto glasača u Floridi, Arizoni i Ilinoisu ima više od 50 godina i pripada najrizičnijoj grupi kada je koronavirus u pitanju, što je iskorišćeno za napad na stariju populaciju.

„Bolest će ubiti bumere nakon što su pokazali da su previše puta glasali za pogrešne ljude.“

Na mnoštvo pogrdnih primedaba i govor mržnje prema starijim osobama na društvenim mrežama, skrenula je pažnju i Dunja Mijatović́, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope.

„Bila sam šokirana kada sam na Tviteru videla okrutne i dehumanizujuće haštagove prema starijima ili manifestacije takvih osećanja koje je zabeležila francuska nevladina organizacija Les Petits Freres des Pauvres. U vreme kada je Evropi, možda više nego ikada ranije, potrebna solidarnost među generacijama, takve izjave su nesnosne i naglašavaju potrebu evropskih država da se bore protiv ove vrste diskursa i pripaze na opasnost od takvog stava“, navodi se u tekstu.

Stari ljudi – dežurni krivci na konferencijama za novinare

Iako je na domaćoj mreži daleko veći broj tvitova koji promovišu solidarnost sa starim ljudima, za koje je utvrđeno da su posebno osetljivi na Covid 19, ima i onih koji pokazuju potpunu neosetljivost za njihovu sudbinu:

„Koronavirus je jedna obična glupost… plus obično umiru stari ljudi koji su već kritični.“ „Kod dece do 10 god 100% izlečivost, a najugroženiji su stari ljudi preko 65 god… panika bez razloga.“

Neki su pustili sebi na volju da govore koliko su im drugi i drugačiji nebitni i manje vredni i ne prezaju da to i javno iznesu. Često ni sami nismo svesni da o njima govorimo kao o „robi kojoj je istekao rok trajanja“, a to ne samo da je nedopustivo nego je i duboko nehumano (Brankica Janković, poverenica)

Diskriminacija starih ljudi u javnom prostoru, za Tamaru Skrozzu, novinarku i članicu Komisije za žalbe Saveta za štampu, nije ništa novo jer „ejdžizam“ odavno postoji na društvenim mrežama i u medijima.

Ona ocenjuje da je naše društvo vrlo diskriminatorno kada su u pitanju ljudi različitog uzrasta, a sada se generacijski jaz dodatno produbio zahvaljujući neobazrivim izjavama državnih funkcionera.

„Pohvalno je što vlast brine i vodi računa o starim ljudima, i što je upozorila da su oni naročito osetljiva grupa, ali nije dobro što se oni vide kao krivci na svakoj konferenciji za novinare. Percipiraju se kao breme, kao neka stvorenja koja treba disciplinovati, a onda ljudi na društvenim mrežama i mediji vođeni egzistencijalnim strahom preuzimaju taj narativ. Dakle, državni funkcioneri pod parolom da čuvaju starije ljude, zapravo ih targetiraju“, ocenjuje Skrozza.

Nehumani tvitovi i govor mržnje ni za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković nisu iznenađenje. Ona napominje da prethodnih godina kontinuirano ukazuje na to da „diskriminacija starijih i ’ejdžizam’ postaju sve više izraženi u savremenom društvu koje veliča kult mladosti i lepote po svaku cenu“.

Janković dodaje da ta globalna pojava nije zaobišla ni naše društvo, te da ljudi olako iznose generalizovane, uvredljive i nedopustive komentare, koji, nažalost, samo potvrđuju koliko su predrasude i stereotipi o starijima duboko ukorenjeni i jaki.

Stari se percipiraju kao breme, kao neka stvorenja koja treba disciplinovati, a onda ljudi na društvenim mrežama i mediji vođeni egzistencijalnim strahom preuzimaju taj narativ (Tamara Skrozza, novinarka)

„Teška situacija u kojoj su se našli gotovo čitava Evropa i svet, samo je dodatno pojačala i produbila te predrasude. Neki su pustili sebi na volju da govore koliko su im drugi i drugačiji nebitni i manje vredni i ne prezaju da to i javno iznesu. Često ni sami nismo svesni da o njima govorimo kao o ’robi kojoj je istekao rok trajanja’, a to ne samo da je nedopustivo nego je i duboko nehumano. Niko od nas nije iznad drugih, niti ima pravo da određuje koliki životni vek je prihvatljiv i dovoljan. Međutim, kada se spustimo na individualni nivo, dolazimo do paradoksa – moji roditelji treba da žive, ali globalno gledano, nije strašno ako tuđi roditelji umru. Dakle, pre nego što otkucamo nešto ovako, treba da pođemo od sebe: da li zaista mislimo da su naše mame i tate, babe i dede, živeli dovoljno? Ili suštinsko pitanje: kako bismo se osećali da mi imamo neke godine, a neko nas samo ’otpiše’ svojim komentarom“, naglašava za Cenzolovku Brankica Janković.

Nekoliko građana se zbog takvih objava telefonski obratilo poverenici, ali nisu podnosili pritužbe. Poverenica smatra da je vređanje i stigmatizacija starih ljudi pokazatelj odsustva razumevanja i tolerancije, međusobnog poštovanja, solidarnosti, pa i zdravog razuma.

„Stariji nisu izdvojeni u merama za suzbijanje širenja epidemije kao posebno ugrožena kategorija stanovništva da bi neko likovao nad njihovim mogućim stradanjem od bolesti, već da bi se oni što bolje zaštitili od moguće zaraze. Koliko posledice takvog načina razmišljanja mogu da budu strašne, vidimo u onome što su mediji preneli da se desilo u Španiji, gde su stariji ostali sami, bez podrške i pomoći medicinskog osoblja u domu za stare, usled čega su neki od njih preminuli“, ukazuje Janković.

Strah i panika sa naslovnih strana

Srpski mediji su pak, kako smatraju naše sagovornice, ovoga puta u velikoj meri pokazali svest i odgovornost prilikom izveštavanja o koronavirusu. Brankica Janković napominje da mediji treba da se pridržavaju svog etičkog kodeksa, kao i zakona i Ustava naše države, da izveštavaju objektivno, pravovremeno i nepristrasno.

U vreme kada je Evropi, možda više nego ikada ranije, potrebna solidarnost među generacijama, takve izjave su nesnosne i naglašavaju potrebu evropskih država da se bore protiv ove vrste diskursa i pripaze na opasnost od takvog stava (Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava SE)

Tamara Skrozza ocenjuje da su tabloidi odgovorniji nego što je očekivala i da nema mnogo kršenja prava na privatnost, ali da pojedini listovi svojim objavama šire neopravdani strah.

„Na naslovnoj strani lista Alo pre neki dan su prikazani mrtvački kovčezi u Italiji, sa naslovom ‘Penzioneri, ne izlazite iz kuća’. To je veliki udar na psihu ljudi, a svi smo već zastrašeni i uznemireni. Mediji treba da pišu realno o svakoj situaciji, a ne da seju dodatni strah i pretvaraju situaciju u apokalipsu, jer to pogoduje uznemirenosti čitavog društva, nestašicama i neopravdanoj panici“, ocenjuje Skrozza i dodaje da vlast ne reaguje na ovakve objave, dok je vrlo agilna kada je širenje lažnih vesti na društvenim mrežama u pitanju.

„Naši stariji građani treba da budu tretirani ravnopravno i ne treba ih predstavljati kao žrtve, kao potencijalni teret za društvo ili zdravstveni sistem“, ističe Brankica Janković i dodaje da su mere koje se odnose na njihovu zaštitu neophodne, te da je dobro što su nadležni organizovali volonterske servise u lokalnim zajednicama za pomoć starijima za nabavku hrane i lekova, i telefone za psihološku i drugu podršku.