EP: Lažne vesti koče napore za suzbijanje pandemije

Kako navode, lažne vesti su svuda oko nas, od onih da se virus proširio preko supe od šišmiša, do lažnih tvrdi da pojedine zemlje EU rade na smanjenju medicinskih zaliha.

U Evropskom parlamentu navode da su napravili zajedničku stranicu sa ostalim institucijama, na kojoj se nalaze svi detalji o borbi EU sa virusom, a na kome će se uskoro naći i informacije koje će služiti da „demontiraju“ najčešće mitove koji se pojavljuju u javnosti, a posebno na društvenim mrežama.

Vrši se i pritisak na razne platforme na internetu da same preduzmu konkretne akcije protiv prevara na društvenim mrežama, navode u Parlamentu i dodaju da najveće među njima već deluju kako bi ograničili domet lažnih informacija.

U EP tvrde da pojedini ljudi namerno šire lažne vesti radi profita.

„To bi mogla biti prodaja proizvoda koji nemaju nikakav efekat ili privlačenje posetilaca na svoje internet stranice i naloge na društvenim mrežama, čime povećavaju prihode od reklama“, navode u EP.

Međutim, izveštaj specijalnog tima EU za borbu protiv dezinformacija pokazao je i da pojedine lažne vesti plasiraju određene političke opcije širom sveta, uključujući SAD, Kinu i Rusiju, najčešće sa ciljem koji ima političku pozadinu – podrivanje Evropske unije ili stvaranje političkih promena.

Međutim, svesni su da mnogi ljudi šire dezinformacije jer u njih veruju, bez namere da nanesu štetu bilo kome. Zbog toga je važno zaustaviti lažne vesti, navode oni.

„U prošlosti su dezinformacije o vakcinama dovele roditelje do odustajanja od vakcinisanja dece protiv boginja i drugih opasnih bolesti, što je dovelo do eksplozije novih slučajeva tih bolesti“, navode oni.

Posebno insistiraju da dezinformacije potkopavaju stručne stavove i ekspertize, pa se veoma često dešava da se na društvenim mrežama više vrednuje nečija spontana objava sa netačnom informacijom, nego temeljna analiza stručnjaka.

Zbog toga se apeluje na sve da budu izuzetno pažljivi kada dele informacije, kako ne bi delili lažne vesti, posebno kada se radi o vestima koja izazivaju snažnu reakciju ili koje izgledaju previše dobro ili previše loše da bi bile istinite.

Osnovni savet je – proverite ko objavljuje određenu informaciju i da li postoje bar dva, tri relevatna izvora koja su tu informaciju prenela.

Iz Evropskog parlamenta objašnjavaju građanima i šta da rade ako vide da neko deli lažne vesti. Osim prijavljivanja mreži na kojoj je vest objavljena, savetuje se razgovor sa osobom koja je takve vesti delila, jer „verovatno je bilo nenamerno“.

Tvrde i da istraživači kažu da je najbolji način da ubedite ljude koji veruju u teorije zavere da pokažete empatiju i apelujete na kritičko razmišljanje te osobe, a nikako da ih ismevate.