U pravnom sistemu Republike Srbije već postoje mere kojima se može ograničiti sloboda izražavanja zarad sprečavanja širenja lažnih vesti i dezinformacija. Očekivano bi bilo da nadležni državni organi, primenom postojećih zakonskih rešenja, krenu u borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija, a ne da Vlada donosi poseban Zaključak.
Da stvar bude čudnija, tim Zaključkom Vlada je za obaveštavanje javnosti o stanju i posledicama pandemije ovlastila isključivo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19.
Sada se postavlja pitanje šta to znači? Da li mediji mogu da objavljuju istinite informacije, do kojih su došli istraživačkim radom, a koje nisu saopštene od strane Kriznog štaba? Ili će se – apsurdno – sve informacije do kojih mediji dođu iz drugih izvora a ne od Kriznog štaba smatrati netačnim i neproverenim? Na osnovu čega je uvedena pretpostavka da su tačne samo one informacije koje dolaze od Kriznog štaba, dok informacije iz drugih izvora nisu tačne ili su neproverene, bez obzira da li odgovaraju činjenicama ili ne?
Da konfuzija bude veća, Vlada navodi i da za prenošenje obaveštenja datih od strane neovlašćenih osoba, postoji mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja. Ako postoji samo mogućnost, da li to znači da će nadležni organi moći arbitrarno da odlučuju kada će primenjivati propise? Drugim rečima, otvara se mogućnost da novinari mogu da odgovaraju zbog krivičnog dela Izazivanje panike i nereda, samo zbog toga što informacija, iako je istinita i odgovara činjenicama, nije dobijena od Kriznog štaba.
Na ovaj način Krizni štab bi mogao postati organ koji bi imao mogućnost da filtrira informacije koje će dolaziti do građana, a građani bi ostali uskraćeni za primanje tačnih, sveobuhvatnih i pravovremenih informacija, putem medija.
NDNV ukazuje na to da centralizovano informisanje nije informisanje, već cenzura. Javni interes podrazumeva potpuno, nepristrasno i objektivno informisanje. I pre svega, kontrolu vlasti, koja se uredbom apsolutno onemogućava. Potpuno je nedopustivo da bilo koja vlast preuzme monopol na istinu. Uzurpiranje istine izuzetno je opasno, jer vlast čini nedodirljivom, a građane lišava svih prava. Da nije nešto što nam se zaista dešava, ličilo bi na orvelovsku fikciju. Reč je o flagrantnom kršenju Ustava Srbije i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
NDNV smatra da je licemerno urušavanje civilizacijskih standarda pravdati borbom protiv dezinformacija. Ta borba moguća je u okviru važećeg pravnog sistema. Nažalost, ona neće biti moguća samo u sistemu u kojem jedino vlast može da određuje šta je istina.
I ja sumnjam u sve što pišu novinari (u dva slučaja sam bio učesnik u događajima kad su novinari pogrešno izneli ne činjenice nego imena učesnika), pa nekukam na sav glas.