Medijski stručnjaci tokom pandemije: Poverenje građana u novinare, lekare i struku na velikom testu

Pomoć u ovakvim situacijama svakako mogu da nam ponude mediji i organizacije koje se bave “raskrinkavanjem” lažnih informacija kao što su portal Raskrikavanje i FakeNews tragač koji je namenjen medijskim profesionalcima, novinarima i svim građanima koji žele da se tačno informišu o dešavanjima oko nas. Portal Cenzolovka bavi se pravima novinara, medijima, posebno onim medijima koji svakodnevno krše kodeks novinara, ukazujući na mnoge nepravilnosti i probleme sa kojima se novinari suočavaju tokom svog rada.

Naši sagovornici, stručnjaci iz oblasti medija i lažnih informacija govorili su o opasnosti od lažnih vesti, usled pojave masovnog deljenja neproverenih i nedokazanih informacija o korona virusu i lažnih saveta za izlečenje.

Prema njihovim rečima, novinari treba da budu oprezniji nego ikada u prenošenju informacija, bilo da one dolaze sa konferencija za novinare ljudi koji vode državu ili društvenih mreža.

Društvene mreže i tabloidi najveći inkubatori dezinformacija

Urednik FakeNews tragača Stefan Janjić rekao je da je pandemija virusa korona donela poplavu dezinformacija, od kojih su neke duhovite, neke beskorisne, a neke nesumnjivo opasne.

“Čitav svet je sada fokusiran na jednu jedinu temu, pa se u vezi sa njom pokreće čitav niz lažnih vesti, teorija zavere, pseudonaučnih procena i saveta. Besmislice se prelivaju iz jedne države u drugu, prevode se i nadograđuju, a čak i ako ih mejnstrim mediji ne prenesu – ostaju društvene mreže kao inkubator”, kazao je Janjić.

On je dodao da nisu sve vesti laži, ali da ima i veoma štetnih.

“Neke su smišljene iz najbolje namere, neke su tipične trol-objave, ali ima i onih koje su stvorene da bi autoru donele zaradu putem klikova ili promocije nekog nedelotvornog sredstva”, upozorio je Janjić.

Novinarka Raskrikavanja Marija Vučić takođe smatra da je opasnost od lažnih vesti u vezi sa korona virusom velika, naročito zbog masovnog šerovanja neproverenih i nedokazanih informacija i raznih “saveta” za izlečenje, kakva je i upotreba neproverenih lekova.

“Evo na primer, dok pišem ovo slušam konferenciju za novinare na kojoj lekari upozoravaju da su ljudi počeli da poslednjih dana kupuju lek hlorokin i da ga piju na svoju ruku. Decidirani su u tome da to ne sme da se radi. Ovaj lek se, zaista, trenutno ispituje, pisali smo o tome u Live Blogu o dezinformacijama. Ima nekih indikacija da je možda učinkovit, ali nije niti utvrđena njegova efikasnost, niti je lek registrovan kao lek protiv COVID-19. Lista nus-pojava može biti duga, ali ljudi su videli to na mrežama, i bez ikakvog daljeg udubljivanja, razumevanja i opreza, krenuli da se leče na svoju ruku. Nažalost, ovako neoprezno ponašanje može da dovede do najgorih posledica”, kazala je Vučićeva.

Glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić rekao je da se nikad kao sada nije ovako jasno videlo “koliko je opasno to što rade tabloidi i svi oni koji okolo šeruju teorije zavere, neproverene informacije, laži, propagandu kako bi dobili svojih pet minuta lajk-slave ili odradili posao za sebe i svoje političke gazde”.

“To u uslovima ovakve krize može da bude opasno po život ljudi koji veruju da tamjan leči koronu ili da se virus ne može preneti tokom pričešća, ili kada im se sa tabloidno-državnog vrha serviraju oprobani lekovi kao što su beli luk ili rakija”, kazao je Gunjić.

Prema njegovim rečima, Srbija ima predsednika kome je promocija samog sebe važna u svakom trenutku, pa čak i u uslovima ovako opasnim po zdravlje, kada jedna pogrešna reč može da ugrozi nečiji život.

“Oni malobrojni odgovorni mediji rade izuzetno važan posao za zdravlje ljudi. Političari i njihovi tabloidi kao da se trude da u ljudima probude strah i paniku. Nije to ništa čudno, to stanje građanstva je nešto za čim su ceo život čeznuli, jer sada mogu da nam rade bukvalno šta god hoće, niko se neće, niti može ozbiljno pobuniti”, upozorio je Gunjić.

Tabloidi šire lažne sadržaje, svesni da time nekoga mogu da ugroze

“Kada se na Tragaču bavimo manipulacijama u medijskom izveštavanju o farmakologiji, čitaocima uvek posavetujemo da se pre uzimanja određenog leka konsultuju sa lekarom”, rekao je Stefan Janjić i dodao da to mogu i sada da napišu, ali da su svesni činjenice da su i lekari zbunjeni i da na mnoga pitanja nemaju odgovor.

“Primera radi, Svetska zdravstvena organizacija je nedelju dana davala oprečne izjave o tome da li je uzimanje brufena rizično za vreme pandemije. Ako takva organizacija, koja ima maksimalne raspoložive resurse, ne može da da precizan odgovor, kako ga možemo očekivati od svog kućnog lekara? Od novinara se, naravno, ne očekuje da bude stručnjak za medicinu, ali mora da ima osnovni nivo naučne pismenosti ako se bavi temom zdravstva i farmakologije. Dakle, novinar mora da zna šta je pouzdan izvor, a šta nije. Mora da zna razliku između nečega što je pročitao u recenziranom naučnom radu i nečega što je video na Jutjubu. Neverovatno mi je sa kakvom lakoćom mediji šire neproverene ili nedvosmisleno lažne sadržaje, iako su svesni da time nekoga mogu da ugroze”, kazao je Janjić.

Marija Vučić smatra da je moguće minimizovati paniku, tako što će ljudi biti svakodnevno i smireno obaveštavani o situaciji, kako od strane političara, stručnjaka, lekara, tako i novinara.

“Svako treba da radi svoj posao profesionalno i odgovorno. Haos i panika nastaju kada imamo gomilu oprečnih i/ili neproverenih informacija, kada državni vrh jedan dan kaže da situacija nije strašna, posle par dana izađu i kažu da je mnogo ozbiljno, kada novinari objavljuju kako je nađen lek za koronu i upute ljude na taj klorokin ili bilo koji drugi lek, pa onda u drugom tekstu iznesu neke najcrnje prognoze, kako će pola planete pomreti itd… Kad lekari savetuju ’idite u Milano’, koji posle dva dana bude u potpunom karantinu… To su situacije u kojima se ljudi potpuno pogube i ne znaju ni šta da rade ni kome da veruju”, rekla je Vučićeva.

Ona je ukazala na to da je ovo vreme kada je poverenje građana u novinare, u lekare i struku, na velikom testu.

“Poverenje je jako bitno u ovoj situaciji, jer građani moraju da budu oprezni, i što se tiče onoga što čitaju, i što se tiče načina na koji žive ovih dana kada moraju da poštuju stroge mere prevencije. Ako nam ne veruju, nama novinarima, lekarima i državnom vrhu, neće ni voditi računa da štite sebe i druge”, kazala je Vučićeva.

Perica Gunjić je rekao da novinari treba da budu oprezniji nego ikada u prenošenju informacija, bilo da one dolazie sa konferencija za novinare ljudi koji vode državu, bilo da dolaze sa društvenih mreža, “velikih sejača magle, panike, neuroze, ekstremizma svih vrsta”.

“Čak i kada bi političari pokazali zrelost, prepustili potpuno upravljanje korona krizom doktorima i stručnjacima za epidemije, treba biti oprezan i zato što vidimo da niko nije potpuno siguran šta se događa i koje su mere za suzbijanje virusa najefikasnije. Novinari imaju obavezu da u tim situacijama prenose isključivo mišljenja eksperata, i da kod njih proveravaju informacije iz drugih izvora, bar kod onih koji se do sada nisu kompromitovali”, kazao je Gunjić.

Lažne informacije i neodgovorne izjave nosioca vlasti opasne po život

Na pitanje, koji su najtipčniji i najopasniji primeri širenja lažnih vesti u Srbiji, Stefan Janjić je rekao da je najilustrativniji primer naslovna strana Informera posvećena “opasnim gastarbajterima”.

“Na prvobitnoj verziji naslovne strane pisalo je da je u Srbiju ušlo 100.000 ljudi iz inostranstva, da bi potom bila odštampana verzija sa 200.000 ljudi. Takvo poigravanje brojevima (+100%) nastavljeno je i u podnaslovu, gde je navedeno da barem 6.000 među njima ima koronu”, kazao je Janjić.

Po njegovim rečima, dok se medicina bavi promilima i pokušava da ustanovi finese u kretanju bolesti, Informer se nekažnjeno razbacuje paušalnim procenama i hiljadama slučajeva, šireći paniku ali i animozitet prema radnicima iz inostranstva koji su se vratili u Srbiju.

“Ispostavilo se da su i tu procenu od 6.000 zaraženih izmislili, jer ju je stručnjak na kojeg se pozivaju demantovao. Međutim, dok MUP hapsi građane koji dezinformacije šire putem Fejsbuka i Vajbera, urednici najtiražnijih tabloida mirno nastavljaju da smišljaju i prodaju dezinformacije”, upozorio je Janjić.

Marija Vučić smatra da je ovaj primer za hlorokin najsvežiji, iako jedini, ali da bi njega sada izdvojila jer je aktuelan i veoma opasan.

“Čini mi se da se opasnost sada podiže na viši nivo, jer ljudi su prethodnih dana uglavnom samolečenje sprovodili belim lukom, limunom, toplom vodom (o tom viralnom fejk njuzu smo pisali ovde), a sada, čini mi se, stvar postaje mnogo ozbiljnija jer ljudi posežu za sintetičkim lekovima čije je dejstvo na novi koronavirus neispitano, a nus-pojave su opasne. Beli luk vas neće ni zaštititi ni izlečiti, mada neće ni škoditi organizmu ukoliko ne preterate, ali ispijanje ovakvih lekova na svoju ruku može biti fatalno”, rekla je Vučićeva.

Perica Gunjić je podsetio da je zastrašujuće kako se na početku krize Aleksandar Vučić zajedno sa dr Nestorovićem odnosio prema već tada poznatim činjenicama o tome kakvu opasnost ovakav virus predstavlja po ljude i zdravstveni sistem zemlje.

“Saveti da idemo u šoping u Milano, da će nas izlečiti rakija i beli luk su bile najveće i najopasnije obmane koje smo do sada čuli, uključujući i nebuloze koje predsednikovi tabloidi svakodnevno seju”, rekao je Gunjić.

Prema njegovim rečima, umesto da se predsednik povuče i prepusti vođenje krize kompetentnijim, on se obrušava na sopstvene građane, neprestano ih grdeći zbog neodgovornih izlazaka iz kuće.

“A šta ćemo sa kriminalnom neodgovornošću njega i dr Nestorovića? Oni su nadmašili bilo kakve tabloide, koji su se sada pogubili u situaciji u kojoj se zaheva odgvorno informisanje. Sve što te štetočine znaju je da lažu i mažu za račun naprednjaka, i to se sada vidi jasnije nego ikad”, kazao je Gunjić.

Pratiti medije koji nisu senzacionalistički i koji imaju proverljive izvore

Kada su u pitanju tačni izvori informacija, Stefan Janjić smatra da je osnovno pravilo da ničemu ne treba verovati na prvu, što ne podrazumeva okretanje cinizmu i odbijanje svake zdravorazumske informacije i analize, već izgradnju zdrave doze skepticizma.

“Uvek obratite pažnju na izvore, na stepen argumentacije, pa čak i na jezičku pismenost, jer teorije zavere najčešće šire opskurni portali koji nemaju vremena da se bave pravopisom dok upozoravaju narod na ‘izgradnju novog svetskog poretka’. Ako vam poruka stiže preko pikselizovanih (zrnastih) skrinšotova, imajte u vidu da je išla ‘iz ruke u ruku’ i da je teško doći do prvobitnog izvora. Kredibilne informacije se ne šire tim putem, već uvek postoji jasan link koji možete kliknuti i videti objavu u celosti”, rekao je Janjić.

Prema rečima Marije Vučić, građani treba da prate par medija u koje imaju poverenja, koji nisu senzacionalistički, koji imaju žive i proverljive izvore, koji “ukrštaju” izvore i proveravaju informacije, za svoje tvrdnje daju linkove ili referišu na izvor odakle su uzeli podatke.

“Ipak, treba uvek biti oprezan i sa medijima kojima verujete, jer svi mogu da pogreše. Mogu da garantujem samo za naš rad – na Raskrikavanju smo pokrenuli i blog sa dezinformacijama koji svakodnevno punimo novim pohvatanim lažima, i savetujem ljudima da, pre nego što nešto šeruju na mreže ili privatnim četovima, bace pogled na taj blog jer su velike šanse da smo to već raskrinkali. Osim toga, imamo i blog sa najnovijim informacijama o koronavirusu. Sve informacije koje tu dajemo su proverene, jer time se bavimo – proverom istinitosti informacija. Svuda dajemo linkove, izvore, statistiku, dokumentaciju, izjave relevantnih sagovornika. Upravo zbog velikog broja lažnih vesti napravili smo i kratko uputstvo za ljude, sa nekim savetima koje treba da imaju na umu kad čitaju vesti o koronavirusu, da ne bi bili obmanuti. Tu se nalazi i nekoliko sajtova koje preporučujemo kao relevantne za informisanje”, rekla je Vučićeva.

Što se penzionera tiče koji su možda upućeni jedino na TV i tabloide, odnosno nisu na internetu, Vučićeva savetuje njihovoj deci i unicima da ako imaju u svojoj porodici nekog ko čita tabloide i informiše se samo iz njih, da ih upoznaju sa nekim drugim medijima i izvorima.

“Ako vam, na primer, otac ili majka kažu da su u nekom tabloidu pročitali da su virus pustili iluminati ili da ga prouzrokuje 5G mreža, ili da se može izlečiti ispijanjem vode sa cimetom i biberom, recite im da za to nema dokaza ili da nije tačno, pročitajte šta o tome kažu relevantni sajtovi koji se bave proverom informacija i prenesite im to”, kazala je Vučićeva.

Perica Gunjić smatra da je ovo sada pravo vreme da se ljudi koji se informišu samo preko društvenih mreža ili kupuju tabloide malo medijski opamete i opismene.

“Ako sada ne vide čije informacije su bukvalno opasne po život, ne znam kada će”, rekao je Gunjić.

Društvo za vreme pandemije prolazi kolektivnu školu medijske pismenosti

O tome kakve će posledice na društvo i informisanje ostaviti “odlazak” virusa, Stefan Janjić je rekao da smo na svakom nivou ispunjeni neizvesnošću i da je teško bilo šta prognozirati.

“Neko bi mogao reći da ćemo nakon ovakvog iskustva svi postati paranoični teoretičari zavere, ali želim da budem optimističan i da poverujem da ćemo za vreme pandemije proći kolektivnu školu medijske pismenosti i da ćemo se normalnom životu za nekoliko meseci vratiti mnogo zreliji, oprezniji i imuniji na manipulacije”, kazao je Janjić.

Marija Vučić takođe ne može da predvidi šta će se dešavati nakon pandemije jer, kako je rekla, “zavisi kakve budu posledice ovog virusa”.

“Bojim se da se može desiti da još više opadne poverenje građana u medije, ali možda ljudi najzad i nauče da, za ubuduće, ne treba da veruju informacijama koje je na Fejsbuku podelila neka osoba koja kaže da joj je to rekla ‘kuma sa pulmologije’. Dozvoliću sebi da budem optimista pa da kažem da će ovo možda biti i dobro po medijsku pismenost građana”, rekla je Vučićeva.

Ona je podsetila da su novinari portala Raskrikavanje za samo 10-15 dana pohvatali toliki broj lažnih vesti iz medija i sa društvenih mreža, da samo ako se pročačka po sajtu 15 minuta biće odmah jasno koliko građani ne smeju da veruju ni medijima ni ljudima na društvenim mrežama.

“Iako je nepoverenje u medije jedna loša stvar – za koju smo odgovorni mi novinari – dobra strana toga je što će ljudi biti primorani da sami proveravaju i medijski se opismenjuju. Neće biti toliko lako delovati propagandistički ako ljudi sumnjaju u sve što čuju i razmišljaju svojom glavom, pitajući se: ‘Da li je ovo logično? Daj ja da proverim’”, kazala je Vučićeva.

Perica Gunjić smatra da će kriza ostaviti ozbiljne posledice i po naše mentalno zdravlje, da će ekonomija biti urušena, mnoštvo će ljudi dobiti otkaze, a neki od ono malo preostalih kvalitetnih medija će nestati.

“Bojim se da je to teren na kome se najbolje snalaze muljatori i medijski kriminalci, što znači da će biti još beskrupulozniji. A ako kriza potraje i posle leta – ne bi me iznenadilo da mejnstrim politički i medijski prostor zauzmu gori od Željka Mitrovića, Milomira Marića, Dragana J. Vučićevića ili naprednjaka, ma koliko je to sada teško zamisliti. Nekad smo mislili da teško da će iko nadmašiti Miloševića po destrukciji kada je unutrašnja politika u pitanju, pa se, prevarismo”, kazao je Gunjić.

Pandemija lažnih vesti ne jenjava ni u svetu

Profesor Fakulteta političkih nauka Veselin Kljajić rekao je krajem marta za Televiziju N1 da su za sve nas, pa i za medije, sada ključne tri reči – odgovornost, disciplina i solidarnost, a za medije i profesionalizam.

Govoreći o lažnim vestima, on je ocenio da ta vrsta dezinformisanja dugoročno može da nanese veću štetu nego što će je naneti virus i da može da izazove veliku paniku.

FakeNews tragač je nedavno objavio i jedan u nizu članaka pod imenom “Neprovereni, netačni i opasni saveti sa društvenih mreža”, u kom će mnogi prepoznati mnoge “dobronamerne savete” koji su u proteklom periodu kružili društvenim mrežama, a za koje su portali Raskrikavanje, FakeNews tragač i Snopes utvrdili da su lažni.

Takođe, američke tehnološke kompanije Microsoft, Facebook, Alphabet’s Google i Twitter su sredinom marta u zajedničkom saopštenju najavile da rade na suzbijanju dezinformacija koje se objavljuju na njihovim društvenim mrežama i drugim platformama u vezi pandemije koronavirusa, preneo je tada SEEbiz, iako se u praksi pokazalo da je Fejsbukov algoritam, međutim, počeo da briše i postove koji nemaju nikakve veze sa izveštavanjem o koronavirusu ili one koji promovišu tekstove kredibilnih medija, prenosi portal Cenzolovka.

Iz Fejsbuka tvrde da su ti postovi kasnije vraćeni. Objašnjavaju da se to dogodilo zbog greške algoritma upravo zaduženog da uklanja netačne vesti, odnosno postove koji stvaraju paniku, dezinformišu ili promovišu teorije zavere.

Sudeći prema Njujork tajmsu, koji se nedavno pozabavio prevarama i koronavirusom, do sada je registrovano više od 4.000 veb-sajtova koji su nazivom ili na neki drugi način povezani sa novim virusom.

Istraživanja su pokazala, navodi Njujork tajms, da je većini tih sajtova cilj da ukradu podatke posetilaca, dok manji broj prodaje čudotvorne lekove protiv virusa, prenosi Cenzolovka.