Srbija i Mađarska: Manipulacije strahom od pandemije i treniranje autokratije

U Mađarskoj je, na osnovu poslednjih zvaničnih podataka dva puta manje zaraženih virusom korona u odnosu na Srbiju, a iz vizure mađarskih novinara, Srbija je ipak korak ispred u ograničavanju prava građana, jer za razliku od severnog suseda primenjuje zabranu kretanja, odnosno policijski čas, dok takva zabrana u Mađarskoj postoji samo za starije od 65 godina. Ono što je zajedničko za obe države jesu sve veće sužavanje medijskih sloboda i porast lažnih vesti.

Vlada Mađarske je krajem januara uspostavila operativno telo odgovorno za kontrolu epidemije korona virusa, a osnovana je i posebna veb stranica, kao i u Srbiji, putem koje se građani mogu informisati o situaciji na nivou cele države, što uključuje i broj zaraženih, izlečenih, umrlih, testiranih i onih koji se nalaze u kućnoj izolaciji. Takođe, u odnosu na Srbiju, Mađarska na ovom sajtu objavljuje i pol umrlih, njihovo godište i koje su osnovne bolesti imali. Već tokom februara su zatvorenici iz Debrecena počeli masovnu proizvodnju zaštitnih maski. Procenjuje se ipak da u Mađarskoj kao i u Srbiji ima mnogo više zaraženih nego što je zvanično registrovano, a uzrok tome je nedovoljan broj testiranih.

Mađarska je sredinom marta izglasala vanrednu situaciju, a Srbija vanredno stranje, što podrazumeva ukidanje redovnih nastavnih aktivnosti koje se, kao i u Srbiji, odvijaju putem interneta, na daljinu. Mađarski državljani koji dolaze iz inostranstva automaski se upućuju na kućnu izloaciju, dok su potpuno obustavljeni ulasci građana iz kritičnih država sa velikim brojem zaraženih. U mnogim slučajevima građanima je određena mera kućne izlolacije u trajanju od dve nedelje. Građani mogu da napuštaju svoje domove uz opravdanja kao što su odlasci na posao, kupovina. Starijiima od 65 godina se preporučuje ostajanje kod svojih kuća. Policija za sad uglavnom deli opomene. Zabrana se odnosi na starije građane u vezi kupovine: njima je dozvoljeno da obave kupovinu svaki dan od 9 do 12 časova, s tim da je u to vreme mlađima zabranjeno prisustvo u prodavnicama. Od 6. aprila je parking besplatan u celoj Mađarskoj kako bi građani više saobraćali svojim vozilima umesto gradskim prevozom. Naoružani vojnici su na ulicama, a pojedine grupe vojnika čuvaju važnija mađarska preduzeća.

Neograničena vlast na neodređeno vreme

Dugogodišnji novinar Gabor Bodiš iz Budimpešte podseća u izjavi za VOICE da je parlament, u kojem stranka premijera Orbana, Fides ima dvotrećinsku većinu, 30. marta, izglasao premijeru neograničenu vlast zbog epidemije – na neodređeno vreme. To je, dodaje, izazvalo burne reakcije u medijima na zapadu, pa je više od 10 stranaka Evropske narodne stranke zatražilo izbacivanje Fidesa iz ove grupacije, koja je najbrojnija u Evropskom parlamentu.

Novinar nedeljnika Magyar Hang (Mađarski Glas) Roland Majlat za naš portal objašnjava da je ovim zakonom omogućeno da vlada tokom vanrednog stanja donosi uredbe koje eventualno nisu u skladu sa važećim propisima, dok je isključena mogućnost kontrole vlade.

“Veliko negodovanje izazvala je i izmena krivičnog zakonika kojim se oni koji pred širokim auditorijumom iznose ili šire informacije za koje se ustanovi da su laž, mogu kazniti i do pet godina zatvora”, dodaje Majlat.

Zbog tih izmena, objašnjava, mnogi novinari smatraju da će od sada i oni koji preuzmu neku vest iz stranih medija biti pritvoreni, jer pojedine informacije ne mogu da provere. Napominje da do sada nije pokrenut ni jedan postupak protiv novinara.

Sociolog Mark Kekeši iz Segedina ocenjuje za VOICE da se mađarsko drušvo nalazi u vanrednoj situaciji “kakvu mnogi još nisu iskusili u Evropi”.

“I u drugim državama je situacija slična i donose se razne mere za prevazilaženje pandemije. Gde ovde počinje zloupotreba vlasti, to je zaista veoma teško reći, a zavisi i od toga koliko je u državi ozbiljna situacija sa epidemijom, kao i u kom je stanju zdravstveni sistem države. Virus u Mađarskoj još uvek nije ‘eksplodirao’ i zbog toga je teško odgovoriti na pitanje da li su mere koje je Vlada donela odgovarajuće ili preterane. Jedno je sigurno, mere treba da traju sve dok je to u interesu javne bezbednosti”, smatra Kekeši.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković rekao je za VOICE da je veoma teško proceniti da li vlast u Srbiji zloupotrebljava svoja ovlašćenja, ali da to nije slučaj prilikom donošenja Zaključka Vlade kojim su se centralizovale informacije, a koji je nakon hapšenja novinarke Nove.rs Ane Lalić, povučen.

“Činjenica jeste da su mere koje su se odnosile na medije znatno ugrozile informisanje građana”, kazao je Šinković.

Predstavnik Helsinškog odbora u Mađarskoj Andraš Lederer kaže za VOICE da mere koje je Vlada Mađarske uvela svakako ograničavaju prava građana, ali smatra da je ograničavanje prava na kretanje opravdano zbog trenutne epidemiološke situacije.

“Sva ostala osnovna prava, osim prava na život, ljudskog dostojanstva, zabrane mučenja i nekoliko odredbi Krivičnog zakonika, mogu da se ograniče”, napominje Lederer.

I predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) Katarina Golubović za naš portal navodi da je osnovna mera zabrane zasnovana na ograničenju slobode kretanja i da vanredno stanje ali i proglašena epidemija dozvoljava da se ovo pravo ograniči. Ipak, napominje da su određene mere opravdane samo “do nivoa dok ne krše ona prava koja se ne smeju ograničiti, kao što su pravo na život, pravo na pravično suđenje… ”.

U Mađarskoj je 90 odsto medija pod direktnom kontrolom Vlade

Prema rečima Gabora Bodiša, u zakonu koji je izglasan 30. marta postoji i odredba koja predviđa kaznu od jedne do pet godina za one koji šire lažne vesti ili iskrivljuju stavove, izjave jedino nadležnog Kriznog štaba.

“To se može tumačiti i pojačanom samocenzurom kod novinara koji rade u nezavisnim medijima. U Mađarskoj je 90 odsto medija pod direktnom, svakodnevnom kontrolom Vlade. Prema tome, smešno je govoriti o tome da li se država bori protiv lažnih vesti, kada ih sama emituje”, kazao je Bodiš.

Roland Majlat navodi da se mora napraviti razlika između vesti o suzbijanju infekcije i vesti o ekonomskim merama, ali smatra da mađarski mediji nastoje da se vode profesionalnim standardima izveštavanja.

“Izbegavaju objavljivanje senzacionalističkih vesti i poštuju prava žrtava. Takođe, vide da su slične mere, koje se ne odnose na zakon o neograničenoj vlasti, donete i u susednim državama. Međutim, kada su u pitanju mere ekonomske politike, kritike su mnogo intenzivnije. Pre svega, u nevladinim medijima”, napominje Majlat.

Prema rečima Marka Kekešija, lažne vesti su sada jedan od najvećih izazova, a panika među građanima je isto toliko opasna kao i postojanje samog virusa.

“Na društvenim mrežama se mogu videti neverovatne gluposti. Između ostalog i one koje ponižavaju vlast, pa se tako nedavno pojavila lažna vest na račun jednog od ministara koji je dao nalog lekarima da kad neko umre od korona virusa, da mu se upiše da je uzrok smrti nešto drugo, jer u Mađarskoj od ovog virusa ne sme da umre više od 10 ljudi. To pismo je falsifikat i napisano je potpuno nepismeno, ali je tu objavu na društvenim mrežama podelilo više hiljada korisnika. Ovo je jako opasno i to neće samo vlast da upotrebi za ostvarivanje svojih ciljeva nego i opozicija. Mislim da ne treba politizirati tokom pandemije, ali svakako ni opozicija ne može da prećuti stvari koje čini vlast”, kazao je Kekeši.

Novinari i mediji u Srbiji koji su i pre krize izveštavali u skladu sa profesijom i Kodeksom novinara i dalje rade profesionalno, rekao je Norbert Šinković i dodao da lažnih vesti verovatno ima znatno više nego ranije, posebno na društvnim mrežama.

“A ovo je rezultat straha građana, jer neizvesnost situacije generiše veliki broj pitanja na koja ne dobijaju odgovor. Najbolji način da se bori protiv takvih dezinformacija je da se još veća pažnja posveti proveri činjenica. Novinari u kriznim vremenima moraju da objašnjavaju kontekst i ključne informacije a ne da produbljuju anksioznost i strah kod građana”, kazao je Šinković.

Brojna pitanja i kršenja ljudskih prava tokom pandemije

Po rečima Andraša Lederera iz mađarskog Helsinškog odbora, pojedini građani se javljaju povodom kršenja prava, ali najveći broj njih ima samo pitanja.

“Pitanja se najčešće odnose na probleme građana Evropske unije, i na putovanja u Mađarsku građana onih zemalja koje nisu članice EU, koji, međutim, imaju dozvolu za boravak u Mađarskoj. Dobijali smo i pitanja koja se tiču prava radnika, a mnogi nas kontaktiraju i vezano za policijske mere. Takođe, naša organizacija se bavi i pravima zatvorenika pa smo od članova porodica dobijali pitanja koja se odnose na to kakve mere država sprovodi u mađarskim zatvorima za sprečavanje širenja virusa. Početkom krize mnoge iranske državljane koji studiraju medicinu u Mađarskoj pokušali su deportovati pozivajući se na to da su prekršili epidemiološka pravila. Takav slučaj je bio sa jednom Irankom, učenicom koja, prema njenim rečima, nije prekršila nikakva pravila. Uspešno je zastupamo i sprečili smo njenu deportaciju u Iran”, kazao je Lederer.

Srbija plaća danak zbog odsustva podele vlasti

Građani Srbije se u velikoj meri obraćaju Yucomu, kaže Katarina Golubović iz ove organizacije i dodaje da im se od početka vanrednog stanja obraćalo oko 100 građana nedeljno, a da je tome doprinela informativna kampanja o pravima za vreme vanrednog stanja na njihovom sajtu i fejsbuk strani Otvorena vrata pravosuđa.

“Prvu nedelju vanrednog stanja obeležila su pitanja kako sačuvati radni odnos i kako sačuvati visinu dohotka. Druga nedelja bila je dramatičnija jer je zahtevala brzu reakciju i konkretan odgovor na pitanje kako ući u zemlju. Ta nedelja bila je i nedelja odgovaranja na pitanje – gde piše da sam obavezan na samoizolaciju. Treća nedelja je već tražila pravni odgovor o zaštiti života u realnoj opasnosti, o tome kako sačuvati sebe i porodicu i kako dokazati poslodavcu potrebu za samoizolacijom celog kolektiva. Sada se i dodatno komplikuje stalno pitanje viđanja roditelja sa detetom nakon razvoda”, kazala je Golubović.

Dodala je da je uobičajeno da se nakon svakog vanrednog stanja poveća i broj prijava za kršenje ljudskih prava.

“Srbija plaća danak zbog odsustva podele vlasti, pasivnosti i blagovremene reakcije Ustavnog suda i redovnog sudstva. Nezavisno sudstvo i aktivan Ustavni sud mogu da spreče nastanak štete, koju već uočavamo na terenu prava na pravično suđenje”, napominje ona.

Prema rečima novinara Gabora Bodiša, u Mađarskoj do ovog časa nije doneta odluka o direktnoj naknadi plata onima koji su izgubili posao.

“Premijer je pompezno najavio, recimo, ponovno uvođenje 13. penzije. Ali kako: počev od 2021. godine svakog februara naredne četiri godine penzioneri će primati po jednu četvrtinu penzije. Ili: u Mađarskoj je najkraći period (tri meseca) u kojem ljudi koji su izgubili posao dobijaju neku nadoknadu. Ova zemlja najstrože primenjuje elemente neoliberalne ekonomije”, kazao je Bodiš.

Novinar Roland Majlat smatra da se u Mađarskoj po potrebi, “izbalansirano” organičavaju prava građana u odnosu na Srbiju gde su, kaže, donete mnogo strožije mere.

“Do sada nije bilo policijskih ekcesa, i bez obzira što su prošlog vikenda mnogi mladi krenuli u vikend ekskurzije u obližnje budimpeštanske parkove, to nije imalo posledica. S obzirom da ne vidimo još kraj cele ove situacije, teško je reći da li će se ova situacija menjati u budućnosti”, kazao je Majlat.

Orban i o virusu i migrantima – identičnom borbenom retorikom

Prema rečima sociologa Marka Kekešija, beleže se ipak ozbiljna kršenja prava novinara i intelektualaca.

“Vlast zastrašivanjem stvara atmosferu u kojoj veliki broj novinara pribegava samocenzuri, a to je vidljivo i kod onih novinara koji inače kritički pišu. Nije nužno potrebno da bilo ko završi u zatvoru kako bi se pribegavalo samocenzuri, što znači da novinari i dva puta dobro promisle da li će napisati članak koji se tiče, na primer, porodice Orban”, kazao je Kekeši.

Kekeši je rekao da je u slučaju poplava 2012. godine, migrantske krize tokom 2015. i sadašnje krize zbog pandemije zajedničko to što vlast ima jednu poruku – “da svi problemi koje imamo dolaze spolja”.

“Orban je u nekoliko navrata jasno izjavio da su nam virus doneli stranci u državu. A kada su u pitanju izbeglice, za njihovo navođenje u Mađarsku optužuju se Đerđ Soroš i međunarodne organizacije. Želi da se predstavi da kada bi se mi u potpunosti ovde izolovali, Mađarska bi bila raj na zemlji, jedna savršena zajednica, ali, eto, tu su mrski nam migranti. Orban i o virusu govori identičnom borbenom retorikom. Kada pogledate u poslednjih deset godina retoriku vlasti uvek ćete čuti reč “zaštititi”. Dakle, stalno se provlači poruka da je ugroženo sve što je naše i ako ne prihvatimo ovu konstantnu borbu, onda se dovodi u pitanje budućnost nacije”, smatra Kekeši.

On je naveo da država članove relevantnih nevladinih organizacija, koje se bave ljudskim pravima, zove stranim agentima i vodi se kampanja protiv njih.

“Ove organizacije su stigmatizovane i protiv njih se vode ozbiljne kampanje što za posledicu ima i govor mržnje koji šire pojedini građani, što je nedopustivo. Vlast je izjavila i da sada nema vremena za ljudska prava, što je cinično jer je upravo sada vreme kada moramo obratiti pažnja na ljudska prava. Orbanova Vlada je osnovala lažne civilne organizacije za prava građana koje finansira, a koje konstantno prenose njegove poruke, dobijaju određenu minutažu na nacionalnim frekvencijama gde govore kako Soroš želi da upropasti Mađarsku, a da će migracije uništiti zapadnu Evropu”, kazao je Kekeši.

U kojoj meri su novinari u Mađarskoj zaštićeni tokom obavljanja posla i kome treba da se obrate i da zatraže zaštitu, prema rečima Rolanda Majlata, za to je nadležan Evropski sud za ljudska prava i pojedina evropska novinarska udruženja koja mogu da reaguju.

Katarina Glubović smatra da su novinarska udruženja prava adresa za zaštitu novinara u Srbiji.

“Naravno, tu su i ljudskopravaška udruženja koja mogu pomoći u alarmiranju međunarodnih institucija za zaštitu medijskih sloboda. Videlo se na primeru hapšenja novinarke Ane Lalić koliko brzo reaguju upravo ovi akteri”, kazala je Gloubović.

Norbert Šinković takođe poručuje da novinari treba da se obraćaju za pomoć relevantnim novinarskim udruženjima.

“Nezavisno društvo novinara je u proteklom periodu posebnu pažnju posvetio izradi smernica za informisanje o ovoj zdravstvenoj krizi, a dalo je i preporuke kako novinare zaštititi od infekcije dok obavljaju svoj posao. Ubeđen sam da je najbitniji posao posle zdravstvenog i obrazovnog sistema – informisanje. Dok je koleginica Ana Lalić bila uhapšena NDNV je ozbiljno i aktivno radio na tom slučaju i ubeđen sam da je naš angažman i saradnja sa drugim organizacijama dovela do toga da je puste”, kazao je Šinković.