Slučaj KTV: Neprimerena medijska kampanja lokalne televizije

Izveštavanje o ovoj temi KTV je započeo emisijom neimenovanog autora „Da li iza fabrike vode stoji kriminal kao zaštitni znak?“ koja je emitovana 12. fabruara ove godine, samo veče pred hapšenje odgovornih za navodne zloupotrebe oko izgradnje zrenjaninske fabrike vode italijanske grupe Zilio.

Policija je uhapsila nekadašnjeg pomoćnika gradonačelnika Zrenjanina Ivana Devića i bivšeg direktora „Vodovoda i kanalizacije“ Gorana Tajdića zbog sumnje da su 2014. namestili posao prečišćavanja pijaće vode grupi privatnih firmi. Uhapšen je i direktor firme koja upravlja fabrikom vode Nenad Obradović.

Iako KTV tvrdi da je „vođa kriminalne grupe“ Goran Knežević, aktuelni ministar privrede, i da je pitanje zbog čega nije i on uhapšen, Knežević niti je ubuhvaćen krivičnom prijavom koja tereti uhapšene, niti je bilo koji izvor potvrdio njegovu umešanost u navodne zloupotrebe. Knežević je 2014. bio i na funkciji ministra poljoprivrede u Vladi Srbije.

U emisiji su, pored ostalog, emitovane izjave saradnika Gorana Kneževića, koje su pribavljene na neetički način, a koje navodno dovode njega u vezu sa iznetim tvrdnjama.

Bivši načelnik Odeljenja za finansije Skupšine grada Zrenjanina David Dimkić novinaru KTV-a navodno je, kako je najavljeno, u „ekskluzivnoj ispovesti“ rekao da je sve u vezi sa odabirom invesitora i izgradnje fabrike vode rađeno po nalogu Gorana Kneževića. „Mi smo sve po njegovim instrukcijama radili, šta misliš da smo mi samoinicijativno, pa pojeo bi nas mrak“, rekao je Dimkić.

Međutim, način na koji Dimkić iznosi optužbe o Kneževiću odaje utisak da su one rezultat neformalnog razgovora sa muškom osobom koja se čuje na snimku, a ne izjave za KTV. Iako Dimkićeve rečenice zvuče ubedljivo, stiče se utisak da ga je tokom razgovora neko krišom snimao. Kako je redakciji VOICE-a potvrdio dobro obavešteni izvor iz Skupštine garda Zrenjanina, Dimkić nije imao dogovoren intervju za KTV, već je krišom sniman. 

Dimkić je, navodno za KTV, rekao i „da se traži žrtveni jarac da bi se Goran Knežević izvukao od krivične odgovornosti“. „Nijedan potez i oko fabrike, oko zemljišta, oko poljoprivrede, šta misliš da bi ja povukao ili Dević (Ivan) ili bilo ko. Tu Zilio – to je Goran Knežević doveo. Doveo je Goran Knežević, mi smo prihvatili“, rekao je on.

Neovlašćeno snimanje  

Kodeks novinara Srbije, kojeg se pridržavaju sva relevantna novinarska udruženja, jasno kaže da novinari ne smeju da objavljuju materijal pribavljen uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, odnosno neovlašćenim prisluškivanjem.

Dimkić nije jedina osoba čije je navodna izjava iskorištena u kontroverznoj emisiji KTV-a. Slično se dogodilo i aktuelnom direktoru „Vodovoda i kanalizacije“ Predragu Bodirogi koji je u „intimnoj ispovesti“ za KTV navodno rekao „da se njega ništa ne dotiče i da sve gluposti oko fabrike vode nemaju veze sa njim“.

„Realno, mene tu nema, ja nisam ni pravio fabriku ni elaborat, kako to treba da se uradi. Nisam zaključio ugovor, nisam zaključivao anekse. Ja samo znam da se plašim da se ne razbolim“, rekao je Bodiroga tokom razgovora sa jednom ili više muških osoba koje se čuju u dubini prostorije u kojoj je Bodiroga krišom sniman, što je takođe potvrđeno redakciji VOICE-a.

Tokom opuštenog razgovora sa očigledno dobrim poznanicima aktuelni direktor Vodovoda optužio je i gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića „da ne zna šta radi i kao da se izgubio“. „Ne može da izjavi da će voda biti puštena naredne nedelje. Kako to izjavljuješ pa koga si pitao… Ali ovaj narod je izgleda toliko… možeš da pričaš šta hoćeš, kao da su oguglali, kao da više niko ne veruje ni na kakve izjave“,  rekao je Bodiroga.

Medijsku kampanja protiv Gorana Kneževića KTV je nastavio nedelju dana kasnije objavljivanjem emisije anonimnog autora pod nazivom “Goran Knežević – prvi reket(aš) Zrenjanina“. Uz ocenu da je „politička scena u Zrenjaninu doživela protekle nedelje tektonski poremećaj“, KTV konstatuje da nakon hapšenja osumnjičenih za zloupotrebe prilikom izgradnje fabrike vode u Zrenjaninu „ništa više nije isto, niti će biti, jer građani konačno shvataju da su prevareni, obmanjeni i lagani godinama unazad“.

„Spoznaju sa istinom ne doživljavaju samo obični građani na teritoriji grada Zrenjanina već i prvi saradnici i dosadašnji partijski poslušnici prvog čoveka Srpske napredne stranke u Zrenjaninu. U uskim krugovima, iza zidova prostorija partije može se čuti kako partijska vojska Gorana Kneževića poredi sa vođom iz satirične pripovetke beskompromisnog i hrabrog Radoja Domanovića“, navode novinari KTV-a ne nudeći gledaocima bilo kakav dokaz ili izjavu kojom bi potkrepio iznete tvrdnje.

Ne postoji niti jedna javna izjava zrenjaninskog političara bliskog Goranu Kneževiću, niti bilo kog izvora iz bliskih partijskih krugova, kojom se on optužuje za malverzacije prilikom izgradnje fabrike vode ili se osporava njegov kredibilitet.

Anonimni novinari KTV-a dalje tvrde da je ta televizija imala uvid u dokument iz tužilaštva „na kojem se od 10 osoba koje su predložene kao svedoci nalaze imena ljudi koji su visoko pozicionirani u političkom delovanju grada Zrenjanina“.

„Međutim, na tom spisku se ne nalazi ime čoveka za kojeg i vrapci na grani znaju, po tome što ni jedna odluka u gradu, pa ni u mesnoj zajednici ne može da se donese bez njegove saglasnosti. Da li će Goran Knežević i dalje prkositi pravdi i odolevati hapšenju ostaje nam da vidimo. U svakom slučaju ako pravde ima u našoj zemlji, moraće da odgovara kad tad za sva krivična dela koja je počinio“, navodi se u pretencioznom tekstu, bez navođenja krivičnih dela koja je navodno počinio.

Prema javnosti dostupnim informacijama, Goran Knežević nije optužen ili osumnjičen za bilo koje krivično delo u vezi sa funkcijama koje je obavljao ili još uvek obavlja. Protiv Kneževića vodio se sudski postupak zbog navodnih zloupotreba sa građevinskim zemljištem u vreme dok je bio gradonačelnik Zrenjanina, ali ga je Specijalni sud za organizovani kriminal u Beogradu pravosnažno oslobodio svih optužbi.

Istog dana kada je KTV objavio emisiju, Knežević je uputio otvoreno pismo  građanima Zrenjanina u kojem konstatuje da se ovih dana pojavljuju različite priče i izjave u kojima se pominju njegovo ime, lik i delo.

U pismu koje KTV nikada nije objavio Knežević je naveo i da se sa pozicije ministra „trudio da uvek pomogne Zrenjaninu, kada su u pitanju otvaranja novih fabrika, izgradnja obilaznice, autoput Beograd-Zrenjanin, autoput Novi Sad-Zrenjanin, putevi i parkovi“.

„Uvek sam, čak i na telefonski poziv, hteo da pomognem Zrenjaninu i pružim podršku, uz sve obaveze koje kao ministar imam. Neki put sam uspeo, ali neki put i ne. Tačno je da još uvek nismo uspeli da rešimo problem pijaće vode i to je nešto na čemu moramo više raditi… Gledajte me kroz moj rad i ljubav prema gradu i ljudima, na osnovu mojih rezultata, a ne kroz različite izjave i laži kojih će biti sve više iz dana u dan“, napisao je Knežević u otvorenom pismu.

Poslednjih dana februara KTV je objavio novi anonimni TV prilog „Male tajne velikih majstora kriminala“ u kom se Knežević bez argumentovanih dokaza optužuje da je u vreme dok je bio direktor zrenjaninskog preduzeća „SM turist“ „na neverovatan način otuđeno odmaralište u hrvatskom mestu Promajna za milion nemačkih maraka bez saglasnosti drugih vlasnika“.

Iako mediji nisu mnogo pisali o sudbini odmarališta u Promajni, nepobitna činjenica je da ono nije prodato u vreme dok je Knežević bio direktor „SM turista“. Kako su mediji pisali, odmaralište je gradilo šest zrenjaninskih preduzeća, a formalni vlasnik bio je Savez samostalnih sindikata koji ga je ustupio na korišćenje “SM turistu”, koji je takođe imao udeo u vlasništvu. Nakon privatizacije, novi vlasnik “SM turista”, subotički biznismen Momčilo Rajić zvani Moma Spas, prodao je 2006. odmaralište u Promajni za navodno 400.000 evra, iako vredi najmanje tri miliona evra.

Novinar je dužan da se predstavi izvoru informacija

KTV bez argumenata tvrdi „da je Goran Knežević od početka karijere pokazao interesovanje za privredni kriminal, do dana današnjeg uspešno se bavi njime i vešto izbegava suočenje sa pravdom“. Navodi i „da ga na svakom koraku prati njegov kum Nenad Karapandža koji je po dolasku Gorana Kneževića na vlast u Zrenjaninu postao vlasnik nekoliko prodavnica garderobe u centru grada i da je ostao dužan JP ’Gradska stambena agencija’ za zakup lokala preko 100.000 evra“, što je za KTV ranije potvrdila i bivša direktorka tog preduzeća Jovana Ljiljak.

Jovana Ljiljak doživela je januara 2014. nezgodu u zgradi u kojoj stanuje, a ovaj slučaj do danas policija nije razrešila. I pored toga KTV u emisiji konstatuje da „ostaje misterija da li je Jovana Ljiljak napadnuta po nalogu neformalnog vođe grada Nenada Karapandže ili je nezgoda bila slučajna“.

Jovani Ljiljak su u zrenjaninskoj bolnici konstatovane fraktura lobanje, povreda uha, dvostruki prelom ruke i povreda noge. Njen otac je tada medijima rekao da sumnja da ju je neko gurnuo niz stepenice ili povredio, ali da ne može to da dokaže jer se Jovana samog događaja ne seća. Takođe je rekao da je bila izložena konstantnim pritiscima zbog činjenica koje je iznela u javnost.

KTV piše i „da se kartel zenjaninskog SNS-a ne svodi se samo na dva čoveka, jer je tu i pokrajinski poslanik Darko Bađok, verni sluga Gorana Kneževića i njegovog kuma“. KTV Bađoka dovodi u vezi kao ključnog čoveka „koji je u ime Gorana Kneževića kupio prestižni lokal u centru grada“, i to sa 115 miliona dinara gradskog novca.

Ne postoji dokaz da je Bađok u ime Kneževića kupio pomenuti lokal. Reč je o prostoru nekada poznatog zrenjaninskog restorana „Tisa“ u čijem je Bađok suvlasništvu. Zgrada u kojoj se nalazi „Tisa“ je, pod zaštitom države i u mešovitom je vlasništvu. Manjim delom Republike Srbije, a većim delom privatnih lica. Grad Zrenjanin je korisnik dela objekta kojim upravlja JP „Gradska stambena agencija“.

„Dok je čitava drama trajala i dok je pljačka budžeta bila u toku, ispred lokala je uredno bio zakačen broj telefona pokrajinskog poslanika Darka Bađoka sa natpisom ’Prodaje se’. Ekipa KTV televizije je tom prilikom pozvala Bađoka da se informiše o prodaji, a ceo telefonski razgovor možete čuti u našem snimku“, navodi KTV u spornoj emisiji.

Međutim, u navedenom snimku novinarka KTV-a se Bađoku predstavila kao potencijalni kupac lokala. Ona Bađoku nije otkrila stvarni identitet, niti mu je rekla da će biti snimljen za potrebe emisije, što je očigledna zloupotreba novinarske profesije zarad dobijanja određenih informacija. Čitav razgovor objavljen je u TV prilogu kao Bađokova izjava data KTV-u.

Kodeks novinara Srbije propisuje da je novinar dužan da se predstavi izvoru informacija i da navede medij za koji u tom trenutku radi. Prikrivanje identiteta novinara može se primeniti samo kao krajnje sredstvo  pribavljanja  informacija:  ukoliko  su  bezuspešno  primenjeni  drugi  metodi,  ukoliko  se  informacija  ne može pribaviti na drugi način i samo ukoliko je u pitanju informacija od izuzetnog značaja za javnost.