Vlatković: Građani su naučili da nose maske, dok su u medijima – maske pale

Uprkos tome što je ovo vreme u kojem nema prostora za propagandu, ni za neodgovornost, ona strahuje da će „iz ovoga mnogi izaći prljavih ruku“.

Vlatković je u intervjuu za agenciju FoNet upozorila na poplavu lažnih vesti, mada se godinama trudi da tu kovanicu ne koristi.

Nešto je ili laž ili vest, „ne postoji i jedno i drugo“, obrazložila je ona i podsetila da se takve „vesti“ pojavljuju kada je nemoguće dobiti ili proveriti informacije.

Tada se pojavljuju „ovolike količine laži ili još opasnijih poluistina“, predočila je Vlatković, uverena da je za mentalno zdravlje i odgovornost građana „informisanje čak i važnije od rada lekara“.

Prema njenoj oceni, mediji u Srbiji su podeljeni, puni propagande, a „vrlo često i nisu mediji“, dok je čitava medijska sfera neregulisana.

Uz sve strategije koje se pišu, kako je konstatovala, „nema razvoja medijske sfere“, što se danas samo bolje vidi.

„Kao što se bolje vide rupe na ulicama, jer nema ljudi, tako se bolje vidi i stanje u medijima, koje je nažalost jako loše“, ukazala je Vlatković.

Mada je strah da to kaže, jer je savremenik, njoj se čini da je stanje „gore nego što je ikada bilo“.

Volela bi da zbog takvog stanja prst uperi u vlast, ali ne misli tako i objašnjava da svako od nas „bira da li hoće da bude novinar ili propagandista“.

Prema njenim rečima, za takvo stanje u medijima, „pre svega odgovorni smo mi koji te medije pravimo“, ukoliko se „trudimo ili namerno odbacujemo mogućnost da istinito izveštavamo“.

Vlatković tvrdi da stanje u medijima nije odjednom nastalo i da je „građeno“, ali ne može da povuče liniju od kada „propaganda vlada ovim prostorima“.

Smatra da bi jedino opravdanje za to mogao da bude ekonomski uticaj, i tu bi mogla da uperi prst „u vlast ili one koji u ovoj zemlji imaju novca“.

U tom slučaju, međutim, „bilo bi nefer“ da ne uperi prst i u glavne i odgovorne urednike, direktore i vlasnike medija.

Nema solidarnosti

Prema njenom viđenju, solidarnosti među novinarkama i novinarima nema, dok su „ostrvca“ solidarnosti koja povremeno vidimo izuzeci koji potvrđuju pravilo.

„U našoj profesiji je mnogo sujete i propagande, da ne iskoristim nijednu težu reč. Svi imamo ogledalo i ne bi bilo loše da se povremeno pogledamo“, poručila je Vlatković.

Ona upozorava da će se kriza izazvana pandemijom tragično odraziti na medije i misli da će ekonomski uticaj biti sve jači.

Njoj je lako da govori iz pozicije novinara Insajdera, „ne zato što smo vanzemaljci“, nego zato što „postoje redakcije u Srbiji u kojima se jedino ceni istina i nema kompromisa u vezi sa tim“.

Položaj novinarki i novinara posle pandemije biće loš, procenila je Vlatković, ali je priznala da je on loš i danas.

Kako je podsetila, ne postoji kolektivni ugovor, „veliki broj naših kolega radi honorarno“ i svakog trenutka mogu da izgube posao „bez ikakvih prava“.

Ona misli da bi bilo „super kada bi u tome mogla da pronađe opravdanje za neodgovornost“, ali ipak ne može.

„Ako želite da budete novinar, prosto isključite propagandu, to jedno s drugim ne ide, nikada nije ni išlo“, zaključila je Vlatković.