Mapa medijskih sloboda 2020: Bele su zemlje sa visokim nivoom medijskih sloboda, žute – sa zadovoljavajućim, kaki – tamo gde su primećeni problemi, u crvenim je medijska situacija teška, a u crnim – veoma ozbiljna. (ilustracija: Reporteri bez granica)
Glavni razlozi ovakvog rangiranja Srbije – a sličnu sudbinu dele i druge države Balkana – jesu brojni napadi na novinare koji su prošli nekažnjeno. Tako Reporteri navode da je Srbija pala na listi i zbog činjenice da suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića nije završeno ni posle godinu i po dana od tog zločina.
To je jedan od zaključaka analize Ulazak u odlučujuću deceniju za novinarstvo pogoršan pandemijom koronavirusa, koju već 18 godina rade Reporteri bez granica (Reporters sans frontiers – RSF), međunarodna organizacija posvećena borbi za prava novinara i očuvanje i unapređenje medijskih sloboda, sa sedištem u Francuskoj.
Reporteri smatraju da će decenija pred nama biti odlučujuća za medije, a da je trenutna pandemija koronavirusa izbacila u prvi plan i povećala brojne krize koje prete slobodnom novinarstvu (od agresija autoritarnih režima, krize demokratije i poverenja u medije, do njihovog osiromašenja usled ekonomske krize).
Tako su, na primer, i Kina (na 177. mestu) i Iran (173) značajno cenzurisali vesti u vezi sa koronavirusom. U Iraku, koji je pao za šest mesta (162. mesto), vlasti su na tri meseca oduzele dozvolu za rad Rojtersu nakon što je ta agencija objavila tekst kojim je dovela u sumnju zvanične podatke o koronavirusu.
U Evropi je Mađarska pala za dva poena (89. mesto) nakon što je vlada premijera Viktora Orbana progurala takozvani koronavirus zakon, kojim se sa pet godina zatvora kažnjava objavljivanje lažnih informacija.
Kafka u Crnoj Gori
Prema Reporterima, na najnižem mestu u našem regionu ostaje Bugarska (111), između ostalog i zbog pokušaja javnog radio-emitera da suspenduje novinarku Silviju Velikovu, koja je poznata kao glasna kritičarku vlade.
Crna Gora (105) i Albanija (84) pale su na listi za dva mesta zbog zatvaranja i pravnih maltretiranja novinara, kao što je slučaj crnogorskog novinara Jova Martinovića. Njegovu trenutnu situaciju Reporteri opisuju kao kafkijansku.
Reporteri navode da je Srbija pala na listi i zbog činjenice da suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića nije završeno ni posle godinu i po dana od tog zločina
Tri zemlje iz našeg okruženja zabeležile su skok na listi za po pet mesta – Bosna i Hercegovina (58), Hrvatska (59) i Kosovo (70), dok je Slovenija (32) napredovala za dva mesta.
Bez obzira na povremene političke odluke pojedinih zemalja koje umanjuju medijske slobode, Evropa je – izuzimajući njen istočni deo – i dalje deo sveta u kome su ove slobode najmanje narušene.
Prema nalazima RSF-a, već četvrtu godinu zaredom Norveška je prva na listi Indeksa, dok je Finska ponovo druga. Za njima su Danska, Švedska i Holandija, koja je pala za jedno mesto zbog povećanog broja pretnji na društvenim mrežama.
Donja polovina Indeksa doživela je tek manje promene. Na poslednje mesto se vratila Severna Koreja (prošle godine je to mesto prepustila Turkmenistanu), dok je Eritreja (178) najlošije rangirana država afričkog kontinenta.
Najveći skok na listi napravio je Sudan (159) koji se popeo za 16 mesta nakon odlaska sa vlasti Omara al Bašira. Malezija (101) i Maldivi (79) su zabeležili najveći rast medijskih sloboda, zahvaljujući promenama vlasti u tim državama.
Ekskluzivni intervju sa novim šefom kancelarije RBG za Evropu i Balkan Pavolom Salajem možete da pročitate OVDE.
KAKO REPORTERI RANGIRAJU DRŽAVE
Reporteri bez granica objavljuju Indeks slobode medija jednom godišnje u 180 država i teritorija još od 2002. godine. Između ostalog, mesto na listi određuje se u odnosu na medijski pluralizam, stepen nezavisnosti medija, atmosferu u kojoj mediji rade, postojanje autocenzure, kvalitet medijskih zakona, transparentnost i kvalitet infrastrukture koja podržava proizvodnju vesti. Reporteri ne analiziraju politiku država na listi.
Globalni i regionalni indikatori izračunavaju se na bazi rezultata koji se prikupljaju za svaku zemlju pojedinačno. Rezultati se dobijaju kvantitativnom analizom podataka iz upitnika koji se na 20 jezika šalje ekspertima širom sveta, u kojima se mere prepreke i restrikcije u odnosu na medije i novinare.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Da li se uspeh jedne drzave ceni ( mer) po nacionalnom dohotku, inflaciji, po broju nezaposlenih, po ekonomskoj, fiskalnoj, drustvenoj, politickoj stabilnosti ili po slobodi medija? Ja ne znam, a nisam ni cula, da se zivi od slobode medija!