Novinar B92 Oliver Jakšić je u svojoj emisiji pitao gošću dr Dariju Kisić Tepavčević zašto na sastanak u Nišu o epidemiji nije otišao neko iz struke „ali muškog pola“.
– Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost i tako dalje, ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla jedna žena, dodao je Jakšić, na šta mu je doktorka odgovorila da joj takvo pitanje „nije jasno“.
Ni grupi Novinarke protiv nasilja nije jasno šta je voditelj hteo da kaže, osim da doktorka Kisić nije trebala da ode u Niš zato što je – žena.
„Jakšićev pokušaj pitanja je tragikomičan i uvredljiv čin srozavanja stručnosti i znanja, ali i neukusno poređenje epidemiije sa ratnim stanjem“, navodi Grupa, koja očekuje izvinjenje TV B92 i voditelja ne samo doktorki Kisić, nego i svim ostalim ženama, naučnicama, zdravstvenim radnicama, kao i pripadnicama oružanih snaga, vojske i policije i celokupnoj javnosti.
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević smatra da je Oliver Jakšić pre svega ispao smešan.
– Pitati epidemiološkinju zašto ide u žarište epidemije, stvarno je presmešno. Naročito ako imamo u vidu da je dr Kisić odgovorom dala primer kako treba odgovarati na seksizam. Ali ovde imamo seksizam umotan u kompliment, što situaciju čini manje smešnom. Iz iskustva mogu da kažem da seksisti koji seksizam ispoljavaju kao kompliment nikada neće shvatiti gde su pogrešili, kaže za Danas Gligorijević.
Nije joj jasno, kako kaže, ni iz koje epohe je takvo pitanje došlo, budući da „nema nijednog perioda u istoriji čovečanstva u kome se žene nisu bavile medicinom ili bivale ratnice“.
Prema mišljenju poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, uvredljiv nastup voditelja pokazuje koliko su duboko uvrežene predrasude i stereotipi o tome da mnogi poslovi sa tzv. „prve linije odbrane“ nisu za žene.
– To je jednostavno u jednom trenutku emisije izbilo iz voditelja i pokazalo tanane mehanizme patrijarhalnog obrasca ponašanja, koji uprkos svemu, nažalost, vrlo dobro funkcioniše. Ovo je i svojevrsna uvreda za žene u vojsci koje su jednako značajne za funkcionisanje našeg sistema bezbednosti kao i muškarci – kaže Janković za naš list. Poverenica napominje da širenje epidemije nije nikakav rat, kakvu je konotaciju dobio u javnom diskursu, već upravo ono što jeste – širenje virusa koji može imati velike posledice po zdravlje ljudi.
Kako se aluzije na rat u poslednje vreme sve više forsiraju, naročito otkako je predsednik Vučić, objavljujući vanredno stanje, najavio „tešku borbu protiv nevidljivog neprijatelja“, nije čudno što je novinar B92 aktuelnu situaciju doslovno shvatio kao ratno stanje, koje se percipira kao muški teren gde ženama nije mesto. Od novinara Olivera Jakšića i TV B92 još nema izvinjenja javnosti, niti smo mi od ove televizije dobili odgovor da li će se povodom toga oglašavati.
BeFem: Nedopustiv novinarski nastup
Na nastup novinara B92 reagovala je i feministička grupa BeFem, koja smatra da je nedopustiv i da je umanjivanje stručnih kvalifikacija na osnovu pola nešto što treba da bude u dalekoj prošlosti. One podsećaju da većinu medicinskih radnika i radnica čine upravo žene. „Drago nam je što je ovaj snimak, izazvao reakciju i podsećanje na mnoge važne žene na prvoj borbenoj liniji, kao doktorke, u nekim pravim, a ne imaginarnim ratovima, kao što su – Saša Božović, Olga Popović Dedijer, Draga Ljočić i druge. Na mrežama je bio prisutan i ton, da li neke žene uživaju veću zaštitu nekih struktura ili ne, za nas je podela na „naše žene“ i „njihove žene“ odsustvo solidarnosti i javne kritike, odnosno zloupotreba moći, dominacije i nejednakosti i jednako patrijarhalan čin kao i postavljanje pitanja doktorki Kisić Tepavčević“, kaže Jovana Netković iz BeFema.
Nadežda Silaški: Ratne metafore pogodne za autoritarne režime
Od samog proglašenja vanrednog stanja u Srbiji nalazimo se „u ratu protiv virusa“, „borimo se sa nevidljivim neprijateljem“, imamo „strategiju u borbi“, npr. da spasimo ekonomiju ili da zaravnamo krivu, medicinski radnici su „na prvoj liniji fronta“… Kako kaže Nadežda Silaški, lingvistkinja i profesorka engleskog jezika Ekonomskog fakulteta BU, ovakve metafore nisu ništa novo u našem javnom diskursu i pogodno su sredstvo konceptualizacije raznoraznih društvenih problema i političkih situacija.
– Međutim, u situaciji kada se u Srbiji povodom epidemije uvode neke od najrestriktivnijih pa i najrepresivnijih mera u Evropi, ratne metafore služe kao izuzetno pogodno i efikasno sredstvo ubeđivanja da se nalazimo u ratnom stanju, a kad je na snazi ratno stanje, onda i građani moraju da se ponašaju kao poslušni i lojalni vojnici. A kad se jednom ustanovi i formira „ratni“ metaforički okvir mišljenja, onda je lako, pored samog virusa kao objektivne pretnje, dodavati i druge „neprijatelje“ protiv kojih se treba „boriti“ i koje treba „eliminisati“ – objašnjava Silaški.
Ovakav metaforički okvir, dodaje ona, nailazi na naročito plodno tlo u autoritarnim režimima jer pruža izvrsno opravdanje za mere bilo kog stepena represivnosti, koje se uvode, tako glasi obrazloženje, isključivo sa jednim ciljem: da se „protivnik savlada“ svim postojećim sredstvima.
– Time se bilo kakva kritička reč, unutar tog istog „ratnog“ metaforičkog okvira, doživljava kao otvoreno iskazivanje neposlušnosti, kao nedostatak patriotizma, maltene kao nacionalna izdaja – ističe Nadežda Silaški.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.