Kako se navodi u njenoj izjavi, UNS uopšteno zahteva da se organizuje suđenje NATO zbog ubistva „medijskih radnika RTS-a“ i ponavlja stari zahtev Međunarodnoj federaciji novinara da uvrsti imena tih „medijskih radnika“ u svetsku listu novinara ubijenih zbog vršenja dužnosti.
Ona je u navela da u ime porodica želi da upozori javnost da je reč o „podmetačini najprizemnije vrste“ i istakla da u napadu na RTS nije poginuo nijedan novinar, a pogotovu „ne nijedan Miloševićev propagandista“.
Stojanović je dodala da UNS dve decenije nije našlo vremena da se zaista upusti u istragu ubistva tehničara RTS, „jednog od najmarkantnijih zločina Miloševićeve ere“.
Ona je istakla da dokumenti ne ostavljaju mesta sumnji i da ona pokazuju da je NATO zvanično najavio napad na RTS, da je u ratnim uslovima RTS bio pod direktnom ingerencijom Ministarstva odbrane, da je Savezna vlada s izbijanjem rata naredila evadukaciju RTS-a na rezervno radno mesto i da Ministarstvo odbrane nije obezbedilo izvršeje naređenih mera.
Stojanović je dodala da dokumenta pokazuju da je Vrhovni savet odbrane nekoliko puta upozoren da napad predstoji, da su dan pred napad „zapadni novinari“ upozorili na to rukovodioce RTS, da je Vojska presrela komunikaciju sa bazom aviona koji je krenuo u napad na RTS, ali da ni tada niko nije reagovao.
„Sve te dokumentovane činjenice jasno pokazuju da su vojni i državni vrh Srbije, namerno i organizovano omogućili ubistvo 16 tehničara RTS, ne bi li ubeležili poene u propagandnom ratu sa NATO“, istakla je Stojanović.
Ona je istakla da njihovi članovi porodice nisu bili novinari, niti članovi Udruženja novinara Srbije i pozvala to udruženje da ih „ostavi da počivaju u miru“.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.