Rad bez ugovora, pritisci i epidemija lažnih vesti

Trećeg dana maja obeležava se Svetski dan slobode štampe, koji je ustanovljen 1993. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) sa ciljem podizanja svesti o značaju slobode medija kao i podsećanju vlada država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

Prema rečima generalnog sekretara UN-a Antonia Guteresa, kako se pandemija virusa COVID-19 širila svetom, javila se i druga pandemija koja je u stalnom porastu – dezinformacije, štetni saveti o zdravlju i “podivljale” teorije zavere. Dodaje u izjavi na sajtu organizacije da su u takvoj pandemiji mediji najbitniji jer u načelu moraju objavljivati analize i vesti koje su zasnovane na činjenicama – potvrđenim i naučno dokazanim:

Mediji obezbeđuju protivotrov. – stoji u izjavi generalnog sekretara UN na sajtu organizacije.

Nedavno je tim sajta Fakenews.rs objavio prvu obimnu studiju o lažnim vestima u domaćim medijima tokom epidemije, prema kojoj su za mesec dana (12.03. – 12.04.) pronađena 43 lažna narativa i to je preneto čak 241 put u domaćim i tradicionalnim medijima. Samo na Fejsbuku, taj isti sadržaj podeljen je više od 220.000 puta. Kako prenosi Vreme, najveći broj lažnih vesti nastao je u Srbiji, čak 71 posto objavljenih sadržaja. Teme su bile opšta situacija sa virusom u Srbiji, lažne vesti o događajima u Kini, Italiji i SAD-u, kao o situaciji na lokalu – u Somboru, Novom Sadu i Valjevu.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić u izjavi za Tanjug koju je preneo RTS, čestitao medijima u Srbiji Svetski dan slobode medija i najavio je izradu platforme za prijavu napada na novinare nakon ukidanja vanrednog stanja:

Cilj je da sve pritužbe budu evidentirane na jednom mestu da bi Zaštitnik građana mogao da pokrene zakonsku inicijativu pred nadležnim organima kako bi prava medijskih radnika u potpunosti bila zaštićena.

Najveći broj pritužbi novinara instituciji Ombudsmana (zaštitnika građana) odosi se na njihov ekonomski položaj, rad bez ugovora o stalnom zaposlenju, nemogućnost podizanja kredita u banci, neisplaćenih honorara. Inače, platforma za prijavu napada na novinare već godinama postoji na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i napravljena je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, a osim obrasca za online prijavu napada na novinare postoji i baza.

Na nedavno objavljenoj rang-listi slobode medija Reportera bez granica, Srbija je u ovoj godini pala za tri mesta te je na 93. mestu od 180 država. Najbolje je plasirana Slovenija (34. mesto), potom Rumunija (47.). Bosna i Hercegovina i Hrvatska su napredovale i imaju skok od pet mesta, te su na 58. i 59. mestu po indeksu slobode medija.

Na samom početku pandemije, Reporteri bez granica su u svom godišnjem izveštaju zaključili da vlasti mogu zloupotrebiti činjenicu da je javnos potresena i uplašena i da protesti ne dolaze u obzir, te su počeli sa uvođenjem mera koje ne bi bile moguće u normalno vreme.