Mitrović priznao da je Air Pink leteo u Moskvu, pri čemu nije demantovao da je leteo mimo propisa

Nakon što smo objavili da je u martu, tokom pandemije virusa korona, u skladu sa propisima odobreno 57 letova sa domaćih aerodroma, ali i da je Air Pink leteo i mimo propisa, oglasio se portal Pinka, nad kojim, bez sumnje, kontrolu ima vlasnik istoimene televizije Željko Mitrović.

Tekst sa naslovom „SRAM VAS BILO! CINS lažno optužio Mitrovića da njegov avion nije imao dozvolu kada je dovozio humanitarnu pomoć“ bi po nekim uređivačkim standardima trebalo da sadrži u sebi demanti lažne informacije koju je objavio CINS. Prema našim standardima, poželjno i dokaz za takvu tvrdnju ovog portala. Čekamo da vidimo.

U tekstu nas (slobodno mogu reći) Mitrović optužuje da se u vreme vanrednog stanja bavimo beznačajnim i netačnim informacijama te da ne poštujemo osnovne etičke norme.

O etici sa vlasnikom Pinka ne vredi razgovarati, osim napomene da je posao novinara uvek isti, posebno tokom pandemije kada je možda i važnije da iznosimo istinu. Zato uvek zovemo i „drugu stranu“, ali u ovom slučaju četiri dana bez nekog uspeha.

Da je kršenje propisa beznačajno mislim da dovoljno demantuje činjenica da smo po kućama presedeli pandemiju, jer valjda za sve to postoji nekakvo opravdanje, da nas propisi čuvaju bezbednim.

Sledi jedini deo teksta koji je tačan pa ću ga citirati:

„Po proglašenju vanrednog stanja i obustave avio saobraćaja, da bi sve funkcionisalo, neophodno je da neke od kategorija budu izuzete iz zabrane, a među njima je, naravno, humanitarna pomoć“.

Mi u tekstu nismo ni rekli da su humanitarni letovi zabranjeni. Naprotiv, oni su izuzeti iz zabrane zajedno sa prevozom robe i pošte, medicinskim prevozom i nizom drugih letova propisanih Uredbom Vlade. To smo jasno naglasili. Ali to ne znači da su svi takvi letovi po automatizmu odobreni. Zato je kompanija Air Pink, u kojoj je Mitrović suvlasnik, za pet letova (za prevoz putnika i medicinske opreme) ipak tražila i dobila zvanično odobrenje.

Prema Vladinoj Uredbi o merama za vreme vanrednog stanja ta odobrenja daje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Oni su ovlašćeni da odlučuju ko može, a ko ne može da leti, bez obzira da li je u pitanju prevoz putnika ili medicinska pomoć. Odluke donose „u skladu sa merama koje je propisivala medicinska struka (sanitarna inspekcija)“, kako su nam objasnili.

U skladu sa time je CINS od Ministarstva tražio podatke o zakonitim letovima tokom pandemije korone – spisak svih letova koji su odobreni ili nisu odobreni od 19. do 31. marta, uključujući prevoz putnika i humanitarne letove.

(Ako ste kliknuli na link Pink.rs možda ste videli fotografiju na dnu – u njoj je, na engleskom, citirana Uredba o merama za vreme vanrednog stanja.)

Deo teksta u kom Pink i Mitrović govore o nepoznavanju vazduhoplovnih propisa samo potvrđuje da ne razumeju proces istraživanja u CINS-u, da je u svakom našem tekstu svaka reč potkovana dokazima i razgovorima sa više stručnjaka, a nije upoznat ni sa radom naših novinarki.

Zanimljivo je i da Željko Mitrović ni prošle godine nije imao dozvolu da leti, samo su tada u pitanju bile bespilotne letelice (popularno, iako ne sasvim tačno, dronovi). Tada je šest letelica omogućilo Pinku da uživo emituje program sa mitinga 13. aprila u centru Beograda. Prema saznanjima CINS-a, one su letele u uslovno zabranjenoj zoni letenja bez znanja nadležnih institucija čime su ugrozili bezbednost prisutne mase.

Naravoučenije, ono što Mitrovića u stvari ljuti nije naše „mešanje“ u njegov humanitarni rad (za čije finansiranje se, najiskrenije, pitam da li možemo bar malo da pripišemo sebi), već što se uopšte bavimo njegovim poslovima – u koji su uključeni, iako ne profitiraju, svi građani Srbije.

Tako smo vrlo detaljno godinama unazad prikazivali kako je Pink plaćao oko 1,52 milijarde dinara poreskog duga na rate, dok je istovremeno dobio od države najmanje 1,28 milijardi dinara kredita za izvoz.

Kako je Mitroviću podršku na svom portalu juče dao i Dragan Vučićević, vlasnik Informera, red je da objasnimo i tu vezu – sve kroz istraživačke priče, s dokazima.

U tekstu na portalu Informera piše da napadamo Mitrovića jer smo bolesni, kao i da navijamo za opoziciju. Podsetiću naše čitaoce da o opoziciji mogu da čitaju u našim tekstovima, imamo zanimljiva istraživanja (pogotovo iz vremena kad su neki od njih bili na vlasti). Tu ću se zaustaviti, neka naš objektivni rad govori za sebe.

Da se vratimo na međusobnu podršku Dragana Vučićevića i Željka Mitrovića.

Nedavno smo objavili da je za reklame i Tešku reč, tok-šou Dragana Vučićevića, Pink u samo pet meseci 2014. godine Informeru platio nešto više od 95 miliona dinara, odnosno oko 820 hiljada evra. Tada nam se vlasnik Pinka javio da kaže da ta cifra „nije spektakularna“ i da je to „super jeftin projekat“. Istovremeno je Pink opraštao dugove ovom tabloidu.

Za taj tekst Vučićević nije hteo da nam da zvaničan komentar, ali nas je Mitrović ubrzo pozvao.

Ipak, jučerašnja reakcija na sajtu Pinka nije iznenađenje.

Željko Mitrović se oglasio još 2016. jer smo objavili da je dobio kredit i garanciju od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) iako je u tom trenutku bio poreski dužnik (što je protiv pravila). Nama se nije javio na telefon dve nedelje, ali je nakon objave teksta poslao demanti listu Danas koji je preneo naš tekst (hvala kolege!).

Uzalud smo čekali da nam objasni kako je dobio kredit i garanciju od AOFI (podsećam, država daje naše pare) kao i kakva je priroda posla za koju je Pink International Company dobio pomoć.

Još jednom pozivam Željka Mitrovića da razgovara sa nama, da se u intervjuu suoči sa dokazima i onda saopšti šta ima, jer saopštenja na portalu nisu komunikacija.