„Posledice su mnogostruke, a među njima i pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije, što u slučaju pandemije nikako ne doprinosi suzbijanju virusa“, ukazano je u saopštenju.
NKD smatra da bi se morala sprovesti opsežna studija informisanja građana u vanrednom stanju, „jer odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, a odgovorno postupanje vlasti se ogleda u davanju tačnih, preciznih i pravovremenih informacija“, piše saopštenju.
NKD je objavila da je sprovela onlajn-anketu na nereprezentativnom broju ispitanika – među 104 korisnika društvenih mreža iz cele Srbije, kojim je utvrdila da je „značajan broj anketiranih konstatovao da su informacije često bile nedovoljno jasne, a nekada i kontradiktorne, dok pojedine informacije karakterišu kao uznemiravajuće, a njihovo saopštavanje kao širenje panike“.
U anketi NKD je 61 odsto građana reklo da je tokom vanrednog stanja bilo informisano o epidemiji na nivou Srbije, 32 odsto o stanju na lokalnom nivou, a da 46 odsto smatra da je bilo potpuno ili delimično neinformisano o stanju u mestima gde žive.
„Tek 5,08 odsto ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije“, ali je, s druge strane, 74 odsto ispitanika reklo da je imalo uputstva o ponašanju tokom vanrednog stanja, saopštila je NKD.
Među 104 ispitanika NKD, 21,93 odsto je koristilo društvene mreže da bi se obavestilo o epidemiji i merama tokom vanrednog stanja, putem internet portala se o tome informisalo 19,37 odsto, „nacionalne TV stanice uživaju poverenje 18,8 odsto ispitanika“, dok je državni internet portal „covid19.rs“ pratilo tek 14,81 odsto ispitanih.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.