Mediji u Srbiji u teškoj situaciji

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže za Glas Amerike da je posle napada na „Šarli ebdo“, koji je nametnuo temu slobode medija i izražavanja, sada prilika da se porazgovara i o problemima i pritiscima s kojima se suočavaju mediji u Srbiji…

Poslednjih 25 godina priča o medijima u Srbiji traje bez prekida – u ovom ili onom obliku. Teroristički napad na „Šarli ebdo“ u Parizu aktuelizovao je temu medija, a baš zbog medija premijer Srbije Aleksandar Vučić i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport nedavno su ušli u sukob.

Tragični događaji u Parizu, teroristički napad na satirični nedeljnik „Šarli ebdo“ i ubistvo većeg dela redakcije ovog lista pokrenuo na akciju, ali i razmišljanje, kako Francusku tako i celu Evropu. Ni Srbija nije ostala po strani – novinari i građani pružili su podršku kolegama u Francuskoj, ali su istovremeno podsetili na nimalo laku medijsku situaciju u Srbiji.

Mi ne smemo u Srbiji da zaboravimo da je u prošloj godini, prema našoj evidenciji, bilo 24 napada na novinare. Ne smemo da zaboravimo da i dalje imamo tri nerešena ubistva novinara.

„Mi ne smemo u Srbiji da zaboravimo da je u prošloj godini, prema našoj evidenciji, bilo 24 napada na novinare. Ne smemo da zaboravimo da i dalje imamo tri nerešena ubistva novinara. To su neka pitanja koja ostaju i dalje otvorena, a možda je sada prava prilika da govoreći o ovim temama, koje nam je nametnuo ovaj užasan zločin, da upravo porazgovaramo još jednom i o ovim temama koje nas u Srbiji pritiskaju.“

Slučaj u Parizu, deo srpske javnosti, pa i Udruženje novinara Srbije, iskoristilo je da postavi pitanje bombardovanja RTS-a 1999. i pogibiju 16 radnika ove kuće, uz optužbe na račun zapada za dvostruke aršine. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović smatra da poređenje ta dva događaja nije na mestu:

„Žrtve su žrtve i ne treba koristiti njihovu nesreću i tih ljudi u ‘Šarli ebdou’ i žrtava koje su stradale u bombardovanju RTS-a da bi se pravile različite ideološke konstrukcije. Mi kao novinarsko udruženje treba da vodimo računa pre svega o pravima i bezbednosti novinara, a ne o visokoj politici. O tome će govoriti neki drugi.“

Mi kao novinarsko udruženje treba da vodimo računa pre svega o pravima i bezbednosti novinara, a ne o visokoj politici.

Tokom prošle godine, u Srbiji je ponovo na dnevni red vraćeno pitanje slobode izražavanja i slobode medija, a početak 2015. obeležio je sukob između premijera Srbije Aleksandra Vučića s jedne, i šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta, s druge strane.

Posle pisanja Balkanske istraživačke mreže (BIRN) o nepravilnostima prilikom izbora izvođača radova na tamnavskom kopu, Vučić je oštro optužio Devenporta i EU da podržavaju i plaćaju medije koji pišu protiv srpske vlade, ali javnost je u velikoj meri ostala uskraćena za tok sastanka Vučića i Devenporta koji je potom usledio:

„Mislim da i Vučić i Devenport razumeju složenost medijske situacije u Srbiji i da njihovo izbegavanje da direktno odgovore i progovore da li su se dotakli jednog vrlo oštrog incidenta, koji se dogodio posle napada Aleksandra Vučića na novinare BIRN-a, mislim da dovoljno govori sam po sebi“, smatra Obradović, dok predstavnica OEBS-a za medije Dunja MIjatović navodi:

„Bilo kakva vrsta pritisaka na novinare je nedopustiva, ali komunikacija između novinara i vlasti, koja može biti zaoštrena nije nešto što je strano i što bi trebalo da bude strano bilo kom demokratskom društvu.“

Mijatovićeva je nedavno iz kancelarije u Beču poručila da ima stalne kontakte sa vlastima u Srbiji i dodala da će u odbrani medijskih sloboda i prava novinara ulaziti i u neke vrste razgovora u kojima, kako je rekla, treba biti direktan i otvoren:

„Moj posao je takav da sam otprilike svaki dan u jednoj od zemalja članica možda persona non grata, zbog stvari koje kažem u vezi sa slobodom medija. Ali ono što treba biti jasno i srpskim vlastima, kao i svim ostalim vlastima u svih 57 zemalja članica, jeste da ni u kom slučaju neću promeniti kurs kojim ovaj ured ide, a to je da ću bez ikakvog zatezanja braniti medijske slobode i prava novinara.“

Ono što je prilično izvesno jeste da će vlasti u Srbiji na putu ka EU morati da na delu pokažu poštovanje osnovnih evropskih vrednosti, a sloboda izražavanja i sloboda medija su među temeljnim vrednostima na kojima će Brisel insistirati. S druge strane, ni novinari ne mogu ostati po strani i očekivati da drugi rešavanju njihove probleme, već će i sami morati da se izbore za svoje slobode.