Savet REM-a je nedavno odbio predlog dela svojih članova da raspravlja o zahtevu da se rijaliti programi emituju posle 23 sata i time nije dozvolio čak ni mogućnost debate o eventualnom ograničavanju ovih medijskih sadržaja.
Novost je, međutim, i sama činjenica da je neko u REM-u, pa makar bio i u manjini, uopšte razmišljao o ovoj mogućnosti, s obzirom da se zna da ovaj regulator već godinama dozvoljava 24-časovno “vršljanje” rijaliti segmenata po medijskom nebu Srbije.
Međutim, pitanje je koliko novi glasovi u REM-u, posebno ako su u manjini, mogu da promene ponašanje ovog regulatora.
U Srbiji je REM od početka bilo na meti kritika zbog dodela frekvencija i kontrole medijskih sadržaja, a najveća bura, naravno, dizala se pred izbore kada bi trebalo da meri zastupljenost političkih stranaka na televizijama i količinu propagandnih spotova.
Međutim, deluje da je javnost Srbije tokom prošlogodišnjeg dijaloga vlasti i opozicije “progutala” priču da je najveći problem medija zastupljenost opozicije tokom izborne kampanje.
O katastrofalnom kvalitetu informisanja građana na svim televizijama – od lokalnih do nacionalnih emitera – nije bilo ni reči, niti je REM za ovo bio pozvan na odgovornost.
Da ne pominjemo propagandni spot na TV Pink iz 2017. koji je nacrtao metu na leđima Olivera Ivanovića. Javnost do danas ne zna detalje o ovom spotu, a u poslednjih nekoliko godina ovakvi zapaljivi spotovi koji “kipe” govorom mržnje i pozivom na linč počeli da niču kao pečurke posle kiše – meta su opozicioni političari, novinari…
Odbili da rade svoj posao
REM je, serijom vrlo problematičnih poteza, posebno u poslednjih nekoliko godina, doprineo da bude označen kao jedan od glavnih krivaca za očajno stanje u elektronskim medijima.
Najpre je nakon okončane izborne kampanje za parlamentarne izbore 2016. Stevica Smederevac, načelnik Službe za nadzor i analizu REM-a izjavio u maju te godine da je REM pratio kampanju, i da očekuje objavljivanje izveštaja za dva meseca.
Taj izveštaj REM nikada nije objavio – objavio ga je CINS 2019, našavši da su nacionalni emiteri, televizije sa nacionalnom frekvencijom, promovisale SNS i Aleksandra Vučića, “dajući im u pojedinim slučajevima čak četiri puta više vremena nego opoziciji”.
Potom se REM sam izuzeo iz praćenja predizborne kampanje u medijima za predsedničke izbore 2017. i lokalne izbore 2018. godine.
Različit je dijapazon razloga koje su naveli za ovakvu odluku: od toga da po zakonu nemaju obavezu da objavljuju izveštaje o radu emitera tokom predizborne kampanje, do objašnjenja da, u stvari, nemaju dovoljno ljudi da bi pratili kampanju u medijima.
U jednom trenutku kao opravdanje pojavio se i softver. Objašnjenje je bilo da iz tehničkih razloga ne mogu da vrše neprestani nadzor medijskog izveštavanja tokom kampanje, jer “parametri koji treba da se unesu u taj softver moraju da se plate ‘Informatici’, a oni ih nisu kupili, pa tako nemaju softver”.
Pošto, navodno, nisu imali uslove da tokom kampanje prate rad svih medija, najavili su da će reagovati po pritužbama građana. Naravno, kada su počele da stižu pritužbe, REM na njih nije reagovao.
Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je u maju 2017. na sudbinu nekoliko desetina žalbi građana na predizborne programe elektronskih medija, među kojima se brojne odnose na nesrazmernu zastupljenost Aleksandra Vučića u programima nacionalnih emitera.
Kako je tada preneo NUNS, REM nije pokretao postupak po žalbama građana, već je žalbe prosleđivao emiterima koji su se, očekivano izjašnjavali sa “nisam kriv”. Regulator je zatim odgovore emitera prosleđivao podnosiocima žalbi i time okončavao postupak. Pri tome u odgovorima je izostao bilo kakav stav ili mišljenje REM, ili nalaz stručne službe za nadzor i monitoring u kojoj radi skoro 50 ljudi.
Gordana Suša: REM propagandno sredstvo vlasti
Bivša članica Saveta REM-a Gordana Suša ocenila je da to telo “ne samo da je u službi politike, već je njen protočni bojler i propagadno sredstvo”.
“REM je ukinuo pravila o ponašanju medija u predizbornoj kampanji. Doneo novi pravilnik o izveštavanju u predizbornoj kompanji koji se odnosi samo na javni servis, a pravila za ponašanje komercijalnih emitera u tom periodu sveo na nivo preporuke. To je skandalozno i suprotno zakonu jer zakon kaže da svi emiteri moraju da se ponašaju na isti način”, naglašava Suša.
Komentarišući nedavno preglasavanje u REM-u, Suša upozorava da se članovi Saveta REM-a nadglasavaju o nečemu što je predviđeno zakonom. Podseća da zakon kaže da bi rijaliti programi trebalo da se emituju posle vremena kada bi mogli da ih gledaju maloletnici, odnosno posle 23 časa.
“Ima li išta licemernije od toga da REM glasa da li će da primenjuje zakon”, pita Suša.
Ona ocenjuje da je to telo definitivno počelo da se urušava 2016. godine. Veruje da sa Savetom REM-a, u kome većinu i dalje čine ljudi koji su ga doveli u ovaj položaj, nema poboljšanja u radu ove institucije.
Afera “Vesić i regleri”
Kampanju za lokalne izbore 2018, bar što se aktivnosti REM-a tiče, obeležila je afera kolokvijalno nazvana “Vesić i regleri”.
Naime, nakon emisije Upitnik na RTS-u, u kojoj je sa predstavnicima opozicije gostovao i funkcioner vladajuće koalicije Goran Vesić, članica Saveta REM-a Olivera Zekić je usred izborne tišine poslala saopštenje da je predstavnik SNS-a bio utišan u emisiji.
Ona je ustvrdila da je Vesić najglasnije pričao u studiju, a najslabije se čuo na ekranima i da je za dva decibela utišan kada je govorio.
U pismu generalnom direktoru RTS-a navela je da “bez mogućnosti da vas, zbog nedostataka u samom zakonu, čak i opomenem, odlučila sam da vam bar javno kažem šta ste, ko zna zbog čega i za koga, uradili”.
Međutim, nikada nije objavljeno da li je stručna služba REM-a sprovela postupak po ovom pitanju i kakvi su rezultati, niti je objavljena navodna prijava građana zbog koje je članica Saveta reagovala.
Ova članica Saveta REM-a poslednjih godina u javnosti je percipirana kao glavno lice ili nezvanična portparolka ovog tela. Najčešće je ona bila ta koja je u medijima odgovarala na kritike upućene ovoj instituciji pri tome ulazeći često u vrlo lične verbalne sukobe sa kritičarima.
Sukob sa ministrom kulture
Interesantan je i njen sukob sa ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem. Važno je napomenuti da su oba poslednja ministra kulture, i Vukosavljević i njegov prethodnik Ivan Tasovac, očekivali od REM-a da reaguje kada je u pitanju neprimereni sadržaj koji se pojavljivao u rijaliti programima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Tako je Tasovac 2015. godine očekivao do regulatornog tela da preduzme sve mere u skladu sa svojim delokrugom rada povodom rijalitija Parovi, koji se prikazuje na TV Hepi uz ocenu da je “ta emisija dno dna domaće produkcije”.
Krajem 2018. godine slično je nastupio i sadašnji ministar kulture poručujući da rijaliti programi ne bi trebalo da se prikazuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
“To je državni resurs i apsurdno je tu emitovati programe koji duhovno i mentalno uništavaju jedan narod. Rijaliti programi su sramota za medijsku scenu. Voleo bih da Ministarstvo kulture i informisanja dobije ingerencije da utiče na emitovanje rijaliti programa, ali to trenutno nije slučaj”, izjavio je tada Vukosavljević.
Olivera Zekić je reagovala vrlo burno u ime REM-a rečima da se “rijaliti programi ne zabranjuju nigde, pa neće ni u Srbiji”. Uputila je Vukosavljeviću otvoreno pismo u kom ga je oslovila kao “ministra bez kose”.
“Regulativa se po pravilu ne donosi za pojedinačne emisije ili formate, jer takva vrsta postupanja, bez obzira na to što je u nekom trenutku pravi lek za postojeći problem, može lako da sklizne, hajde to da ponovimo, u cenzuru” poručila je Zekić ministru.
Za posebnu analizu je da su se u odbranu slobode medija i rijalitija u ovom slučaju, uz Oliveru Zekić i vlasnika TV Pink Željka Mitrovića, uključile i Vukosavljevićeve kolege iz vlade, ministar policije Nebojša Stefanović i ministar odbrane Aleksandar Vulin. Čak je i premijerka Ana Brnabić tada izjavila da ne mogu ministri da uređuju privatne medije, a da je na regulatornom telu da reaguje ako treba.
Mitrović: REM odlučuje u kafani
Da je privatizovala Savet REM-a Oliveru Zekić je optužio ni manje ni više nego vlasnik TV Pink Željko Mitrović, nezadovoljan zbog odluke ovog tela da kazni njegovu televiziju jer se u jutarnjem programu voditelj Predrag Sarapa na neprimeren način obratio koleginici, a nešto ranije je takođe u istom terminu pokazivao seksualna pomagala.
Mitrović je u otvorenom pismu Oliveri Zekić naveo da je ona odluke u ime REM-a “pripremala u kafani, a ne u kancelarijama ove cenjene institucije”.
“Možda je trač da je Olivera Zekić sredila da familija Joksimović dobije dva miliona evra od Telekoma za nekakve buduće fiktivne bajkovite kablovske kanale? OK, možda je to biznis, a možda i ne. Možda svi misle da ja nisam sasvim normalan, ali ako ovo prođe, ja odoh na Mars zauvek“, napisao je drugom prilikom vlasnik Pinka.
“Isleđivanje” Maje Pavlović
Aktivnosti regulatora u prošloj godini obeležio je i štrajk Maje Pavlović, vlasnice novosadskog Kanala 9. Ona je tokom maja štrajkovala glađu pred sedišta REM-a pošto je posle 20 godina postojanja njenoj televiziji ugašen signal. Razlog gašenja je bio finansijski dug, ali je vlasnica tvrdila da su u minusu zbog postupaka države.
Kanal 9 je još 2015. godine podneo tužbu zbog odluke REM-a da lokalnim televizijama bez ikakvog prava glasa, oduzme lokalnu i dodeli regionalnu frekvenciju, što je za lokalne emitere značilo višestruko povećanje naknada koje plaćaju za emitovanje. Takođe su se žalili i zbog povećanja autorskih naknada koje su stanice obavezne da plaćaju SOKOJ-u.
Pošto nadležni nisu godinama reagovali na njene tužbe i žalbe, Pavlović je došla ispred sedišta regulatora da potraži pravdu.
Kao glavna posrednica u pregovorima države i vlasnice Kanala 9 pojavila se članica Saveta REM-a Olivera Zekić. Posle višednevnih razgovora, Maja Pavlović je na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić obećala da prekida štrajk glađu, ali je sa tog sastanka, koji je delom uživo prenošen u medijima, ostao mučan utisak “isleđivanja” Maje Pavlović.
Brnabić: Majo, ko smo Vi i ja da razgovaramo šta je sud rekao…
Pavlović: Ali, to piše u zakonu. Mi plaćamo…
Brnabić: Majo, idite, budite sudija.
Zekić: Da li Vi znate za osnovnu podelu vlasti…
Brnabić: Kako da idem protiv odluke suda?
Zekić: …na sudsku, zakonodavnu i izvršnu?
Brnabić: Na kraju krajeva, ko ste Vi da kažete da sud nije u pravu?
Predstavnici REM-a godinama su tvrdili da ih u uređivanju stanja na medijskoj sceni sputava zakon time što ne mogu da finansijski kažnjavaju emitere.
Međutim, ne pominju moćnu meru koju imaju, a jako retko je koriste. Reč je o mogućnosti privremene zabrane emitovanja programa i trajnog oduzimanja dozvole.
Samo jednom, 2015. godine, REM je doneo odluku da se na 24 sata obustavi emitovanje rijalitija Parovi na TV Hepi zbog “emitovanja sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika”, a konkretno zbog pornografije.
REM kao uslov u dijalogu vlasti i opozicije
Čini se da javnost, a posebno opozicioni političari, nikada nije toliko pominjala REM kao prethodnih godinu dana označavajući ga kao krivca za “medijski mrak u Srbiji”.
Opozicija je svoje nezadovoljstvo radom REM-a iskazivala i kroz proteste ispred njegovog sedišta, pa su u javnosti zapamćene svađe Olivere Zekić i lidera opozicionih stranaka Dragana Đilasa i Boška Obradovića.
Zekić je opozicionare optužila da su “fašisti i domaća verzija Informbiroa”, dok su oni njoj odgovorili da odluke i saopštenja tela, koje bi trebalo da bude nezavisno, diktira lično Aleksandar Vučić.
Članica Saveta REM-a je tom prilikom ocenila da ne postoje nikakvi problemi u radu te institucije, da su samostalni, nezavisni i da njihov rad zaslužuje čistu desetku.
Promene u ponašanju regulatora su navođene kao “uslov svih uslova” tokom prošlogodišnjih razgovora vlasti i opozicije, u koji su se jednom trenutku uključili i predstavnici Evropske unije.
Pod pritiskom je došlo i do promene dela Saveta REM-a, pa je u ovo telo izabrano pet novih članova (od ukupno devet), među ostalima i profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić i novinarka “Politike” Višnja Aranđelović.
Upravo je profesor Slobodan Cvejić potvrdio da je bio u manjini koja je tražila raspravu o ograničavanju emitovanja rijaliti programa posle 23 časa. Međutim, pitanje je da li pojedinci i ovakve njihove incijative mogu da poprave sliku koja u javnosti postoji o REM-u.
Savo Manojlović: U rijalitijima jedino još ubistvo nismo videli
“Rijaliti kao rijaliti nije sporan. Rijaliti može biti i edukativan. Jedna novinarka je htela da pravi rijaliti sa studentima arheologije.ili imate rijalitije gde se izvode umetnički programi, časovi glume”, kaže za Nova.rs Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koji se zalaže za ukidanje rijaliti programa.
“S druge strane, u rijaliti programima koje emituju TV Hepi i TV Pink imate prebijanje žena, tuče, seksualno zlostavljanje i reč je o aktima promovisanja nasilja, pornografije i govora mržnje. Navedeni sadržaj je zabranjeno emitovati u dnevnim terminima, jer je reč o sadržaju koji je neprimeren za decu. Njime se krši postojeći zakon, ali REM ne radi svoj posao”, kaže Manojlović.
On navodi da su ove televizije dobile javnu frekvenciju kao opšti pružaoci medijskih usluga i obavezne su da emituju i kulturni, naučni, dokumentarni i program za decu i mlade.
“Udeo ovih vrsta programa je 0%. To znače da krše uslove na osnovu koga su dobile dozvolu i to je već osnova da im se oduzmu frekvencije”, kaže Manojlović.
On podseća da je TV Hepi dobila dozvolu kao dečja televizija, a da se sada peticijima koje potpisuju građani (letos sakupljeno 42.000, za vreme vanrednog stanja 64.000 potpisa) pokušava da se izmoli pola sata programa za decu.
“REM ne štiti javni interes i zakon, već rijaliti programe. To vam je kao da dobijete javni prostor da biste otvorili školu, a vi taj prostor koristite kao javnu kuću ili kockarnicu”, kaže Manojlović.
On podseća da je u rijalitiju bilo počinjeno više krivičnih dela.
“Imate redovno nanošenja lakih i teških telesnih povreda, tuče, govor mržnje, ali svakako je najbizarnije protivpravno lišavanje slobode. Anđeline Nikolić od strane TV Hepi koja je samopovređivala sebe, više puta isticala da želi da izađe, dok je trpela torturu, batine, seksualno zlostavljanje, da bi na kraju pobegla iz rijalitija preko krovova. U pitanju je bizarni direktan prenos krivičnih dela na koje niko ne reaguje. Imate privatne zatvore gde se nalaze ljudi koji su lišeni svoje volje. Stepen nasilja i tenzija koji se svesno kreira dovodi do toga da tamo još samo ubistvo nije viđeno”, zaključuje naš sagovornik.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.