Medijski mrak u vreme korone (8): Istok, zapad, sever, jug – gde god krenuo, naći ćeš isto

Pandemija koronavirusa uticala je na medije u svim aspektima – od izveštavanja do prihoda koje ostvaruju. Lokalni mediji u Srbiji već osećaju posledice, ali su tokom vanrednog stanja najpre mislili na to kako građanima da obezbede relevantne informacije, u čemu im nimalo nisu pomogli nadležni – oni koje građani za to plaćaju.

Cenzolovka je prethodnih dana donosila priče o informisanju iz nekoliko gradova u Srbiji. Mogli ste da čitate svedočanstva novinara iz Niša, Pančeva, Zaječara, Kragujevca, Novog Sada, Bečeja… Kada pročitate sve te priče, deluje kao da sve stane u one stihove Eda Maajke: Istok, zapad, sjever, jug – gdje god kren’o, nać’eš isto, drug.

Tišina u somborskom Kriznom štabu

Sličnu sudbinu, odnosno iskustvo, dele kritički novinari u još nekim gradovima, na primer – Leskovcu. Nejednak tretman u dostavljanju informacija, politički odgovori ili ćutanje među predstavnicima gradske vlasti, neke su od ključnih tačaka informisanja tokom epidemije koronavirusa u Leskovcu, svedoči za Cenzolovku Ljiljana Stojanović, urednica Regionalne informativne agencije JUGpress.

Prema njenim rečima, konferencije za medije Kriznog štaba bile su jedino mesto gde je JUGpress mogao da dobije informacije. Međutim, umesto konkretnog odgovora na pitanje, dešavalo se da slušaju političke komentare ili da prisustvuju izbegavanju odgovora.

Na pitanja o broju zaraženih vojnih lica u kasarni „Aerodrom“ u Somboru i broju ljudi u karantinu na toj lokaciji, te o tome kakav je njihov status, o broju zaraženih koronavirusom u Somboru, Zapadnobačkom okrugu, o situaciji u somborskoj bolnici i procedurama za prijem i smeštaj zaraženih osoba, sekretar Gojković je odgovorio u jednoj rečenici: „24 zaražena u Zapadnobačkom okrugu, najviše u Somboru“ (Sava Majstorov, SO info)

„Očigledno je bilo i favorizovanja pojedinih medija od strane gradske vlasti, koja im je davala aktuelne informacije, dok je redakcija JUGpressa dobijala bajate podatke. JUGpress nije dobio ni dozvolu za snimanje zgrade kovid bolnice, dok su drugi mediji imali te snimke“, kaže Ljiljana Stojanović za Cenzolovku.

Tako novinari i novinarke JUGpressa u nekoliko navrata nisu uspevali da iz leskovačke Opšte bolnice i Zavoda za javno zdravlje saznaju osnovne informacije – koliko je zaraženih u Leskovcu i Jablaničkom okrugu, te da li je bilo dovoljno opreme u bolnici, s obzirom na to da je veliki broj zdravstvenih radnika zaražen.

Međutim, novinari u pojedinim gradovima nisu mogli da se oslone ni na kakve konferencije. Takav je slučaj bio u Somboru. Kako kaže novinar portala SO info Sava Majstorov, od početka epidemije obraćali su se Opštoj bolnici u Somboru, tamošnjem Domu zdravlja, kao i lokalnom i republičkom Kriznom štabu. Međutim, odgovora na pitanja nije bilo.

„Na pitanja o broju zaraženih vojnih lica u kasarni ‘Aerodrom’ u Somboru i broju ljudi u karantinu na toj lokaciji, te o tome kakav je njihov status, o broju zaraženih koronavirusom u Somboru, Zapadnobačkom okrugu i o njihovom statusu, o situaciji u somborskoj bolnici i procedurama za prijem i smeštaj zaraženih osoba, sekretar Gojković je odgovorio u jednoj rečenici: ’24 zaražena u Zapadnobačkom okrugu, najviše u Somboru’. Bilo bi tu još koješta da se priupita, međutim – nema smisla trošiti se“, rekao je Majstorov za Cenzolovku sredinom aprila, da bi nešto kasnije dodao da se situacija nije popravila i da se somborski Štab za vanredne situacije nije oglasio ni o jednom pitanju od početka epidemije.

U Subotici nisu odgovarali na pitanja

I u Subotici, najvećem severnobačkom gradu, izveštavanje o epidemiji kovida 19 bilo je teško, jer je gradska vlast sa pojedinim nezavisnim medijima imala jednosmernu komunikaciju. Kako objašnjava Natalija Jakovljević, novinarka portala Magločistač, nadležni nisu odgovarali na pitanja već su sa medijima komunicirali kada su oni hteli, i to slanjem saopštenja.

Dodaje da se stiče utisak da su informacije bile centralizovane i da su uputstva o plasiranju podataka u javnost stizale direktno iz Vlade Srbije. Ona, međutim, napominje da se gradski vlastodršci ni inače ne obraćaju građanima i da im „ne polažu račune“, pa to nije bio slučaj ni tokom epidemije i vanrednog stanja.

Nadležni nisu odgovarali na pitanja, već su sa medijima komunicirali kada su oni hteli (Natalija Jakovljević, Magločistač)

„Kakvu medicinsku pomoć mogu da očekuju pacijenti koji će biti u organizovanoj izolaciji; na koji način se zbrinjavaju bolesnici sa hroničnim bolestima; koji će objekti u Subotici biti prenamenjeni za smeštaj obolelih od kovida 19, neka su od pitanja na koja redakcija Magločistača nikada nije dobila odgovor od subotičkog Kriznog štaba“, kaže Natalija Jakovljević.

Bez komunikacije sa nadležnima u gradskoj vlasti bili su i novinari portala Info Vranjske.

„Info Vranjske nemaju apsolutno nikakvu saradnju sa gradskim vlastima u Vranju, a kao lokalni medij nikom drugom ne šaljemo pitanja. Vlast ignoriše naše postojanje, kao jedinog nezavisnog medija u Pčinjskom okrugu, preko svojih razglasnih stanica širi nekakve poluinformacije, i građanima ostaju samo komentari na našem sajtu ili Fejsbuk stranici da pokušaju da kažu šta se stvarno dešava. Od prve do pete žrtve prošla su 23 dana u kojima vlast nije davala nikakve podatke o stanju stvari. U takvoj situaciji Info Vranjske se snalaze kako mogu, najčešće uz pomoć paralelnih izvora i insajdera“, poručuje Saša Stojković, glavni i odgovorni urednik ovog vranjskog portala.

O tome kakva je situacija u drugim gradovima u Srbiji, možete da čitate u serijalu Cenzolovke „Medijski mrak u vreme korone“.