Matić nakon napada na novinara N1: Taj čovek se neće sam zaustaviti (VIDEO)

„Komisija je nastala na moju inicijativu i na neki način je dogovor medijske zajednice sa Vladom da i sami pokušamo da učestvujemo u rešavanju ubistava naših kolega. I mislim da smo nešto uspeli da uradimo. Zahvaljujući komisiji je došlo do optužnice za ubistva Slavka Ćuruvije, suđenje i presuda, a za mesec dana imamo apelaciju. Nadam se da će apelacija doneti presudu, zaista moram da pomenem taj slučaj, jer mislim da je izuzetno važno“, rekao je on i dodao da su se i odbrana i tužilac žalili na prvostepenu presudu, a da je tužilac tražio obnovu postupka.

„Koleginica Ljilja Smajlović i ja smo protiv toga i mislimo da ima Apelacioni sud ima dovoljno uslova, jer su imali dovoljno vremena da prouče prvostepenu presudu. Ja zaista verujem u sud i kompetentnost veća koji će suditi. Dakle, što se tiče pozivanja na moj autoritet, ja ovaj posao radim besplatno, radim ga zbog toga što mislim da je veoma važno za našu medijsku zajednicu da se ovaj slučaj ubistva reši“, napomenuo je Matić.

On se nada da se može napraviti evolucija u radu Radne grupe za bezbednost novinara, „tako da se radi i prevencija, a ne samo da se analiziraju slučajevi koji su se već dogodili“.

Komentarišući aktuelne napade na novinara N1 Dušana Mlađenovića, Matić je rekao da advokati treba da „dobro definišu delo koje se inkriminiše u ovom slučaju“.

„Obično u ovim slučajevima tužilaštvo odbija da po službenoj dužnosti podnese prijavu. Mislim da je to često opasno, naročito kada je reč o obrazloženjima, rekao je on i naveo primer sličnog slučaja napada na novinara Južnih vesti kada je tužilaštvo okarakterisalo verbalni napad kao ‘kritički stav’.

„Mislim da postoji u određenim članovima Krivičnog zakona osnova da se podigne i prijava po službenoj dužnosti. Ima posla i za tužilaštvo, a i za privatnu krivičnu prijavu. To je takva priroda dela, već se ponavljala. Ako se nekom intervencijom sistema taj čovek ne zaustavi, taj čovek se neće sam zaustaviti. Videćemo kako će tužilaštvo prijavu analizirati, a mi u Radnoj grupi se zalažemo da se pooštri regulativa u ovoj oblasti“, napomenuo je Matić.

On je naglasio da je i njemu prećeno na sličan način, kao i Danici Vučenić, kao i Brankici Stanković.

„U tih nekoliko slučajeva je presuđeno, ali mislim da su u većini slučajeva odbijane prijave. Tako nešto se mora menjati i zaoštravati, jer se menja cela priroda komunikacije u društvu. Društvene mreže su donele mnogo mogućnosti i mnogo pretnji. Taj govor mržnje često pređe u pretnju, veoma mali je korak do nasilja“, podvukao je Matić.

Na lokalnom nivou najviše novca dobijaju tabloidi

Govoreći o medijskim konkursima, on je rekao da postoje brojni primeri konkursa u lokalnim sredinama u kojima su novac dobili tabloidi.

„Kada je uvedeno sufinansiranje medija, 2015. godine, mi smo bili na 54. mestu na listi Reportera bez granica. Mi smo ove godine na 93 mestu. Jedan od velikih razloga je i napuštanje ideje koja je na početku definisan zakonima. Zamišljeno je da medijsko sufinansiranje pomogne medijima da prošire lepezu priloga, novinarskih tekstova, emisija, koje ne mogu u redovnom funkcionisanju da finansiraju, a tiču se javnog interesa. I prve dve godine je tako nešto funkcionisalo. Međutim, i mi iz medijske zajednice smo krivi, jer smo u početku bili previše kritični prema Ministarstvu za kulturu“, naveo je Matić.

On je ocenio da mediji nisu pružili u tom periodu podršku, „da bi taj novitet na ovim prostorima mogao da se unapređuje i da se stvori kontitnuitet, i kontrolni mehanizmi, da se ne događa ono što se događa sada“.

„Samo ove godine od 117 raspisanih konkursa za sufinansiranje medijskih projekata, na sajtu lokalnih samouprava, objavljeno je 67 rešenja o izboru komisija. Od tih 67 komisija, u 38 imenovan je na predlog udruženja elektronskih medija „Komnet“, veoma malo poznata asocijacija. A oni koji rade na izradi Medijske strategije, i koji su prepoznati i na međunarodnom nivou kao relevantna udruženja, (UNS, NUNS…) imali su samo u devet samouprava svoje kandidate“, istakao je Matić.

Prema njegovim rečima, stvorene su mnoge „gongo“ organizacije, koje su napravljene da bi popunila ta mesta u lokalnim komisijama.

„Ono što je ključno na republičkom konkursu se uvažavaju rezultati rada Saveta za štampu i REM-a. Dakle, oni koji su kažnjavani od ovih institucija, nemaju prava pristupa. I to se poštuje na nivou ministarstva, ali na nivou lokalnih samouprava ne. Obrnuta je situacija, tako da najčešće novac dobijaju tabloidi – oni koji šire lažne vesti i oni koji šire govor mržnje“, zaključio je Matić.