Napadač, bivši pripadnik policije, osuđen je na kraću zatvorsku kaznu posle dugotrajnog i mučnog suđenja. Od samog napada do danas Mitrić je konstantno “povređivan” od pravnog sistema, u istrazi, za vreme suđenja, posle suđenja, tako da i sam i danas veruje da bi mu život bio opet ugrožen da nema policijske zaštite.
15 godina bez elementarne slobode kretanja. I to bez i jedne aktivnosti policije, tužilaštva i drugih institucija koje bi dovele do trajne eliminacije pretnji.
Pokušavam ovu temu da nametnem kao važnu za našu profesiju ali i za pravosudni sistem, kako bi se napravio realističan plan za rešavanje slučaja.
Verujem da ga nije moguće rešiti bez velikog zajedničkog napora novinarskih organizacija, tužilaštva, policije, političkog establišmenta.
***
Razgovao sam danas sa studentima FEFA, produkcija, ekonomija (klasa Bojane Maljević) za ispitni televizijski prilog na temu uticaja digitalizacije na kvalitet novinarstva. Novinarstvo u Srbiji ima problem sa ekonomijom, i kada je reč o menadžmentu, i kada je reč o razumevanju ekonomije, pa mi je zanimljivo da postoji škola koja nastoji da spoji ove dve važne oblasti. Razmišljam naravno gde će ova divna deca raditi za par godina. Verujem, prema onom što čujem od njih kako se sada snalaze, npr. sami kupili opremu za snimanje, da će se izboriti i za svoj prostor u medijskom biznisu gde god da budu radili.
Nekada, devedestih, B92 je bio pionir u upotrebi novih tehnologija, interneta, pionir u svakom novom trendu, uvek nam je bilo važno da tehnički sektor medijski bude kao neka laboratorija… I kao da smo uvek bili korak ispred vlasti, i njihovih pokušaja da nas zabrane i neutrališu, upravo zahvaljujući novim tehnologijama.
Danas smo daleko od trendova u svetu. Zbog toga imamo na sceni gušenje medija jer samo tržište i kapaciteti za digitalizaciju nisu ni adekvatni ni dovoljni. Tako da i kada postoji sadržaj, kvalitetan, kompetitivan, od istraživačkih ekipa, teško ga je pretvoriti u društveni uticaj i komercijalno isplativ produkt.
Fajnenšel Tajms je objavio afirmativan tekst o srpskoj IT industriji, startup sceni, naglašavajući talenat, znanje i kapacitete, sve što uglavnom dolazi od pojedinaca, ali i naglašavajući ograničenja koja uglavnom dolaze od države, Zakon o deviznom poslovanju, poreske i druge propise koji limitiraju sektor koji i pored svega ima ozbiljan rast.
Konstatno kaskamo. Nova Medijska strategija već sada kaska za vremenom iako još nije ni počela da se realizuje u praksi.
Veselin Simonović u intervjuu Danasu navodi da je problem u Srbiji, a sve više i u celom svetu, što sve manje kompanija želi da ulaže novac u profesionalno novinarstvo, jer laka zabava brže donosi zaradu. I da su mnogi mediji, ako se tako mogu nazvati, u teškom psihičkom stanju.
Kada se pročita ovaj intervju, vidi se koliko smo mi daleko od problema sa kojima se suočavaju mediji u svetu. Stari model medijskog biznisa propao je ali ovde još uvek većinski funkcioniše po starom principu. Dok se Medijska strategija sprovede u delo već će mnogo toga biti zastarelo jer tehnologija ne može i neće da čeka da se stvori politička volja da se zakoni usvoje, promene i primene.
I onda kada „uhvatimo korak“ (kao što je to svojevremeno bio slučaj sa medijskim zakonima iz 2014. godine) i stvorimo osnovu za praćenje aktelnih medijskih trendova, dogodi nam se da strategiju usvojimo sa trogodišnjim zakašnjenjem dok će početak primena očito sačekati novu Vladu i dobru političku volju da se nešto konkretno uradi. I tako ukrug…
Još jedan dokaz kako se stvari brzo menjaju i koliko je pandemija uticala na nove trendove poverenja u društvene mreže i druge izvore informisanja. Za to vreme mi se većinski bavimo listama na kojima se meri sloboda izražavanja i bezbednost novinara na kojima nezadrživo padamo iz godine u godinu.
Tu se najbolje vidi da neki ovdašnji berlinski zidovi još uvek nisu pali.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.