Na pitanje BIRN-a odakle zašto su podaci koji su objavljivani drugačiji od onih do kojih su oni došli, premijerka je rekla da nema šta da kriju, a da ne zna šta su u BIRN-u gledali i čitali, ali da njih nisu pitali. Sve su to podaci koje je neko izvlačio i pisao u neku stand alone bazu, dodala je.
Da ste vi imali dobru nameru razgovarali biste sa nama o tim brojevima, ovde smo bili iz dana u dan i uvek smo odgovarali na sva pitanja, rekla je i dodala da ne zna u koju su bazu imali uvid.
Premijerka tvrdi da ih nisu pitali za mišljenje.
„Nisu svi ljudi koji su pozitivni od kovida, preminuli od kovida 19, ja sam dala primer nekoga koga je udario autobus, ali šta je sa onim koji je preminuo od moždanog udara… Nikada niste imali tako transparentu bazu“.
Rekla je da će svakako imati reviziju, pa će se onda videti.
„Sve su to podaci koji mi imamo ukršteno. Kako ćete da brojite nekog ko je u petak bio pozitivan, a u ponedeljak negativan? To su sve nedostaci te baze. Jel ste me pitali o tome pre nego što ste objavili tako bombastično“, navela je.
Ljudi, ubismo se da napravimo neki sistem, i to u vreme kovida 19, dođite i pričajte sa nama, kaže. To od čega je neko preminuo, to kažu lekari, time kažete lekarima da lažu, navela je i dodala da je BIRN tekstom napravio nepoverenje.
„Nemojte da tražite da objavljujemo sve podatke kada nas 4, 6 meseci optužujete da ne čuvamo podatke o ličnosti“, navela je i dodala da su se borili i za transparentnost i za čuvanje podataka o ličnosti.
„Srbija je jedinstvena po tome da su neki takozvani istraživački mediji optužili vladu, krizni štab da su lažirali podatke“, rekla je Branbić koja je navela da to niko nije uradio u Velikoj Britaniji.
Ni u jednoj drugoj zemlji, kada su 50 odsto podataka menjali, niko nijednu jedinu reč nije rekao, samo u Srbiji, navela je.
Imunolog Srđa Janković je rekao da sve to zahteva ozbiljnu analizu, koja zahteva tim, koji će dati transparentnu i sveobugvatnu analizu podataka, koja će se završiti zaključkom koji će biti poznat svima.
Direktor Infektivne Goran Stevanović je rekao da sve što su imali da su dali kroz jedinstveni informacioni sistem, da ne postoji mogućnost da bilo šta uradite pacijentu, da bilo šta unesete o njemu, a da se ne nađe u takvom sistemu.
Kad dnevno zbrinjavate 400 pacijenata ne proveravate sve te statističke podatke, rekao je, dodajući da kad je smrtni ishod, unosi se dijagnoza, da postoji tri ranga dijagnoza, po protokolima koji se ne menjaju decenijama. Za dublju analizu koji su faktori koji su doprinosili, treba vam vreme i kadar a to je ono što u ovom trenutku nemamo, istakao je. Kad se epidemija završi radiće se revizija, možda će cifre biti veće, možda manje, ali u ovom trenutku unosimo set podataka koji se unosi kroz informacione sisteme kojima bolnice raspolažu. Unose se podaci koji moraju biti unošeni, naveo je.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.