Kako je Fejsbuk u Srbiji počeo borbu protiv lažnih vesti

Dok jedni smatraju da su društvene mreže jedina slobodna platforma koja podržava slobodu izražavanja, drugi kažu da one predstavljaju oružje za prljavu borbu lažima sa neistomišljenicima. Nedavno je kompanija Fejsbuk u Srbiji objavila rat lažnim vestima, uz pomoć AFP-a i Istinomera.

Da domovi zdravlja evidentiraju decu za vakcinu protiv kovida-19, da su bris testovi za virus korona rizični za krvno-moždanu barijeru i fotografije koje prikazuju masovna okupljanja u Berlinu protiv virusa, sveže su objave na društvenoj mreži Fejsbuk za koje su novinarke novinske agencije Frans pres (AFP) utvrdile da su netačne.

Sa AFP-om, Fejsbukov partner u lovu na lažne objave u Srbiji na ovoj društvenoj mreži je i portal Istinomer. Kompanija Fejsbuk će praktično smanjiti vidljivost lažnih vesti u Srbiji i do 80 odsto, a onima koji ih učestalo budu širili biće ukinuto i oglašavanje na toj platformi.

Novinarka Katarina Subašić sa koleginicom Marion Dotri u AFP-u iz Beograda razotkriva netačne ili delimično tačne informacije na Fejsbuku, koje se od jula objavljuju na servisu „AFP Činjenice“ na srpskom jeziku. Tokom jula su otkrile 13 takvih objava na Fejsbuku. Provera činjenica ili „fekt-čeking“ na ovoj platformi, osim Srbije, pokriva Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Crnu Goru.

„To za korisnike Fejsbuka konkretno znači da će moći da vide ako je neka objavljena vest lažna, a i manje će takvih informacija viđati jer Fejsbuk vidljivost takve objave smanjuje i do 80 odsto, a stranice koje često objavljuju netačne informacije ne mogu da profitiraju od reklama i manje su vidljive na Fejsbuku“, objašnjava Subašićeva.

Dodaje da svima koji su podelili takvu objavu na Fejsbuku treba da bude jasno da će ta objava biti vidno obeležena uz link ka njihovoj priči kojom se dokazuje da njihova objava nije tačna.

„U partnerstvu sa Fejsbukom, iako je naš rad potpuno nezavisan i vođen isključivo uredničkim i etičkim principima svetske novinske agencije AFP, čiji smo deo, priče i objave za koje dokažemo da su netačne ili delimično tačne tako ocenjujemo i na ovoj društvenoj mreži“, kaže za UNS Subašićeva.

Proveru činjenica na Fejsbuku dugogodišnje dopisnice sa Zapadnog Balkana Subašićeva i Dotri biraju same sa društvenih mreža i u medijima, a nadaju se da će im i čitaoci vremenom slati informacije koje im se učine sumnjivim i koje bi želeli da mi proverimo.

„Nadamo se da će najveći broj korisnika Fejsbuka pozdraviti proveru činjenica na lokalnom jeziku i da ćemo time smanjiti širenje lažnih vesti u regionu. Korisnike Fejsbuka i naše čitaoce pozivamo da nam prijavljuju sumnjive objave i zahtevaju njihovu proveru čime će doprineti zajedničkoj borbi protiv lažnih vesti“, navodi iz AFP-a Subašićeva.

Cilj provera činjenica na Fejsbuku je da se „razobliče netačne informacije i da se čitaocima i korisnicima društvenih mreža skrene pažnja na njih i pruži tačna i pravovremena informacija“. Iz AFP-a kažu da ih čitaoci, osim preko sajta „AFP Činjenice“, mogu kontaktirati i na društvenim mrežama ovog servisa.

J. P.