Vasović je inače napadan u medijima koje kontroliše vlast, pa da čujemo šta je istina od kandidata za novog direktora RTS.
Gospodine Vasoviću, zašto niste reagovali demantijem na naslovnu stranu „Kurira“?
– Meni je „Kurirov“ tekst bio zabavan i simpatičan, bez obzira što nijedna informacija u njemu nije istinita. To je samo pokazalo da zaista nemam nijednu mrlju koju bi mogli da iskoriste protiv mene. Zato su i morali da izmisle da sam dobio kuću od Mrkonjića na poklon, da sam bio njegov lični snimatelj, da sam i Đilasov i Dačićev, da sam kadar i SPS-a i kadar DS-a i kadar DSS-a i Boga oca. Dakle, istovremeno sam kadar i pozicije i opozicije i partizana i četnika i Zvezde iz Beograda i Borusije iz Menhengladbaha… – kaže Vasović za Direktno.rs.
Kada ste izgradli kuću?
– Naša kuća je izgrađena 2008. godine, a Mrkonjić je sa političke scene nestao 2000, dakle osam godina ranije, pa je zaista interesantno kakve bi to morale biti moje zasluge za dobijanje tako velikog poklona skoro
čitavu deceniju kasnije… Ni Josip Broz nije imao ličnog snimatelja, a kamoli Milutin Mrkonjić.
Jeste li vi, kao što Vučićevi mediji pišu, Dačićev ili Đilasov?
– Nikada u životu se nisam čuo ni sa Dačićem, ni sa Đilasom. Oni i ne znaju ko sam. Nikada nisam bio član ni jedne partije. Ne zato što nisam hteo, već zato što me niko nikada nije ni zvao da se učlanim. Podržavam novinare „Kurira“ koji su pisali taj članak o meni, bez obzira što je potpuno neistinit. Oni imaju pravo na svoje stavove, na iznošenje onoga što misli njihov gazda, pa makar to bilo i pogrešno. Zvali su me iz „Kurira“ sa molbom da ih ne tužim i da se ne ljutim na njih. Naravno da mi to ne bi ni palo na pamet. Igor Žeželj, vlasnik Kurira“, pored četrdesetak medija u Srbiji i petnaestak u Hrvatskoj, misli da je Gebelsova procena i deviza o deset puta izgovorenoj laži, koja tada postaje istina – tačna. Da je Gebels imao dobre procene ne bi morao da puca sebi u glavu na kraju rata. Izgovorena laž i posle stotog puta ostaje laž, ma koliko se Žeželj trudio.
Da li biste raskinuli ugovore između RTS-a i Žeželja?
– Ukoliko su štetni za RTS, naravno. Ukoliko su korisni RTS-u, zašto bih? Pomogao bih i Televiziji „Kurir“ da stane na čvršće noge. Jača konkurencija na medijskom tržištu, obezbeđuje kvalitetnije i raznovrsnije usluge svih emitera.
Konkurs za generalnog direktora još nije završen. Da li očekujete da ćete biti izabrani?
– Ne pripadam nikome, pa ni vladajućem establišmentu, bez obzira da li je u pitanju opoziciona ili poziciona garnitura. Ako ne odgovarate nikome, to može da znači i da odgovarate svima. Odgovarate i RTS-u i poziciji i opoziciji, kao i celokupnoj srpskoj javnosti. Mojim dolaskom na mesto generalnog direktora Nacionalnog javnog servisa, došle bi i drastične promene ovog nefunkcionalnog i regresivnog antisistema. Bolje da te promene budu drastične, nego dramatične, tim pre što one zaista više nisu zaustavljive. Glavno pitanje je da li smo za njih i spremni. I samo takve promene će da pomognu opstanku i RTS-a i naroda i vlasti. Pucanje jednog od nosećih stubova društva, kakav je Nacionalni javni servis, povući će, neminovno, za sobom i sve ostale stubove. Urušavanjem nosećih stubova srušiće se i zaštitni krov nad nama i pašće svom težinom i na narod i na vlast. Ko god bude došao na čelo RTS-a moraće odmah da spreči njegov raspad i da ojača glavne delove i strateška mesta tog stuba, naravno, pod uslovom da je sposoban za to.
Vaša poruka Upravnom odboru pred odluku?
– Ma kakva bila, odluka Upravnog odbora biće istorijska. Zato sam ih i zamolio da bude jednoglasna. Svejedno za kog kandidata će da podignu ruke. Oni su u problemu da donesu odluku, ja nisam. Ili će biti upisani u istoriji kao spasioci Javnog servisa ili kao saučesnici u njegovom rušenju. Sredina nije moguća. A poruke su sadržane u izjavama dvojice generalnih direktora JMU RTS. Jednog aktuelnog, Dragana Bujoševića: „Ako nemate moćan RTS, neko će u ovoj zemlji da za dva miliona evra izabere i predsednika i premijera i sve ostalo. Obaška, što će da uništi sistem vrednosti… RTS je kičma neke normalne i pristojne Srbije…”. I jednog bivšeg, Aleksandra Tijanića: „Da Srbija nema Javni servis, sve srpske ćerke bi bile kao kafanske pevačice, a svi srpski sinovi kao zaštićeni svedoci. Nije slučajnost. To je nečiji politički projekat!“. Obojica su tako govorili, a uradili sasvim suprotno. Možda i zato što su baš njih dvojica bili i glavni izvršni producenti upravo tog, nečijeg političkog projekta. Toliko – zaključio je Vasović u intervjuu za naš portal.
M. Z.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.