Ofcom rangira psovke i uvrede, REM dopušta da deca odrastaju uz brutalno verbalno nasilje

Upozorenje: Tekst sadrži neprikladne/nepristojne reči

Zaštita dece i maloletnika od štetnih medijskih sadržaja jedno je od najvažnijih pravila evropske medijske regulative i moraju da ga poštuju mediji u zemljama članicama, ali i u zemljama kandidatima za članstvo.

Zemlje EU su veoma privržene ovom standardu, pa tako najveći broj radio i televizijskih stanica u evropskim zemljama od jutra do večeri emituje programe koji su prikladni za sve članove porodice, bez obzira na uzrast, dok se emisije koje sadrže nešto oštriji rečnik ili elemente nasilnog ponašanja prikazuju isključivo u kasnim terminima, posle 21 ili 22 sata.

Vododelnica u 21h

Takav je slučaj i u Velikoj Britaniji. Za britansko regulatorno telo Ofcom zaštita maloletnika od neprikladnih medijskih sadržaja predstavlja „jedan od najvažnijih zadataka“. Programi koji mogu da nanesu štetu moralnom i fizičkom razvoju maloletnika ne smeju da se prikazuju pre 21 sat, i to je osnovno pravilo u britanskoj regulativi za elektronske medije koje se naziva „vododelnica u 21h“ (9pm watershed).

Pre 21 sat ne smeju da se prikazuju emisije koji sadrže „uvredljive reči, nasilje, scene seksa, kao i opasno ponašanje koje bi deca mogla pokušati da imitiraju“ (Ofcom).

Članovi REM-a snose ogromnu, možda i najveću odgovornost za poražavajući uticaj neprimerenih TV programa na formiranje brojnih generacija dece i mladih u Srbiji

To znači da pre devet uveče ne smeju da se prikazuju ne samo programi koji sadrže verbalno i fizičko nasilje nego i, na primer, filmovi u kojima se vide deca kako sama ulaze u reku, bez pratnje odraslih, kako bi se sprečilo da maloletni gledaoci dođu na ideju da isto to urade u stvarnom životu.

Ukoliko se dogodi da neka TV stanica prikaže film sa takvim sadržajem pre 21 sat, Ofcom uzima slučaj u razmatranje i izriče predviđenu kaznu.

Britanski Ofcom kontinuirano radi na unapređenju svoje regulative, a deo tog procesa su i istraživanja javnog mnjenja. Jedno od istraživanja posvećeno je zaštiti dece, ali i odraslih, od ružnih i uvredljivih reči u medijskim sadržajima.

Imajući u vidu da je jezik „živa stvar“, Ofcom svakih pet godina ispituje da li je došlo do promene percepcije javnosti po pitanju stepena uvredljivosti određenih reči. Na osnovu rezultata takvog istraživanja Ofcom za emitere formuliše uputstva o (ne)prihvatljivosti korišćenja uvredljivih reči u radio i televizijskim programima.

Stepen uvredljivosti neprikladnog govora

U poslednjem istraživanju ovog tipa učestvovalo je više od dve stotine ljudi. Od njih je zatraženo da 150 psovki, uvredljivih reči i pokreta svrstaju u četiri kategorije: „blago“, „srednje“, „uvredljivo“, „izuzetno uvredljivo“.

Među izrazima koje su ocenjivali nalazile su se psovke, uvrede na osnovu rase i etničke pripadnosti, roda i  seksualnosti, uvrede koje se odnose na delove tela i na zdravstvena stanja, kao i uvrede zasnovane na religijskom i seksualnom opredeljenju.

Istraživanje je trajalo nedelju dana. Tokom pet dana ispitanici su svakodnevno rangirali po trideset uvredljivih reči i pokreta u ponuđene kategorije, pri tom vodeći računa da li se ponuđene reči koriste pre 21 sat, kada program gledaju i maloletne osobe, ili posle 21 sat, kada su pred TV ekranima odrasli. Poslednja dva dana istraživanja učesnici su imali mogućnost da učestvuju u debati.

Istraživanje je pokazalo da se kao blage psovke percipiraju sledeće reči: arse (zadnjica), bloody (proklet), cow (krava), crap (sranje), damn (proklet). Srednje uvredljive su: arshole (šupak), shit (govno), tits (sise), bollocks (muda), bitch (kučka). Za uvredljive se smatraju: bastard (kopile), cock, dick, prick (kurac),  pussy (pička), dok su izuzetno uvredljive: cunt (pizda), fuck (jebote)…

Za reči koje su svrstane u kategoriju „blage“ smatra se da je ponekad prihvatljivo da se koriste u prisustvu dece, dok se one iz kategorije „srednje“ smatraju uglavnom nepogodnim za korišćenje u programima pre 21 sat. Reči rangirane kao „uvredljive“ i „izuzetno uvredljive“ ne smeju se koristiti u televizijskim emisijama koje se emituju pre devet uveče.

U rijaliti programima televizija sa nacionalnom frekvencijom, koji se godinama emituju od ranog jutra, kada se pred ekranima nalaze i deca, mogu se čuti najpogrdnije psovke i uvrede i videti nasilno i primitivno ponašanje

Istraživanje je potvrdilo da britanska javnost razume značaj i ulogu „vododelnice u 21h“, do kada je zabranjeno prikazivati programe štetne za decu i maloletnike. U studiji koja je objavljena na osnovu istraživanja navodi se da „ispitanici tolerišu blago nepristojan rečnik pre 21 sat, ali se slažu da uvredljiva gestikulacija nije prihvatljiva u to vreme“.

Pokazalo se i da su za učesnike istraživanja najneprihvatljivije diskriminatorske i rasističke uvrede, koje, po njihovom mišljenju, uopšte ne bi smele da se koriste.

Među preporukama koje je Ofcom pripremio za emitere na osnovu ovog istraživanja, navodi se da „pre vododelnice na TV-u u 21h, ili u vreme kada deca naročito slušaju radio, svaka upotreba uvredljivih reči treba da bude primerena i da služi svrsi – da ne bude previše snažna, učestala ili prekomerna“.

Takođe, od elektronskih medija se očekuje da posvete dužnu pažnju objavljivanju detaljnih upozorenja pre prikazivanja neprikladnih programa kako bi publika znala šta može da očekuje i kako bi u tom smislu adekvatno reagovala.

U Srbiji psovke i nasilje uobičajeni u TV programima

Situacija u Srbiji je sasvim suprotna praksi u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama. U rijaliti programima televizija sa nacionalnom frekvencijom, koji se godinama emituju od ranog jutra, kada se pred ekranima nalaze i deca, mogu se čuti najpogrdnije psovke i uvrede i videti nasilno i primitivno ponašanje.

U studiji Ofcoma navodi se da „ispitanici tolerišu blago nepristojan rečnik pre 21 sat, ali se slažu da uvredljiva gestikulacija nije prihvatljiva u to vreme“

Prethodnih godina javnost je Regulatornom telu za elektronske medije (REM) uputila brojne apele i peticije sa zahtevom da reši ovaj problem i da sankcioniše medije koji takvim ponašanjem ne samo da krše zakon i podzakonska akta već nanose nemerljivu štetu duhovnom i moralnom razvoju maloletnika, kao i čitave populacije, međutim – REM, iako jedini nadležan, nije preduzeo ništa.

Umesto da štiti interese građana, REM štiti interese vlasnika privatnih televizija koje se rukovode pravilom – što više psovki i nasilja, to veća gledanost i zarada.

Zbog takvog nemara članovi REM-a snose ogromnu, možda i najveću odgovornost za poražavajući uticaj neprimerenih TV programa na formiranje brojnih generacija dece i mladih u Srbiji.