Izveštaj EK: Ne postoji ravnoteža na medijskoj sceni Srbije

„Zakonodavni i institucionalni okvir za podržavanje osnovnih prava je široko prihvaćen mesto. Međutim, još uvek treba osigurati njegovu doslednu i efikasnu primenu. Institucije za zaštitu ljudskih prava treba ojačati i zajamčiti im nezavisnost, uključujući raspodelu potrebnih finansijskih i ljudskih resursa”, naglašava se u izveštaju Evropske komisije u delu koji se odnosi na slobodu govora i stanje medija u Srbiji.

Prema oceni Evropske komisije,Srbija je usvojila novu medijsku strategiju, koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i identifikuje glavne izazove u vezi sa slobodom medija u Srbiji. Međutim, primena nove strategije još nije započela i još nije postignut napredak u okviru poboljšavanja sveukupnog okruženja za slobodu izražavanja.

„Kao što je identifikovano u medijskoj strategiji, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilje nad novinarima i dalje su izvor ozbiljne zabrinutosti. Transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava, posebno na lokalnom nivou, tek treba utvrditi.”

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je utvrdila da je većina TV kanala sa nacionalnom pokrivenošću, kao i štampanih medija, promovisala vladinu politiku tokom predizborne kampanje. Takođe je utvrđeno da je nekolicina medija koji su nudili alternativne poglede imalo ograničen pristup, te da nije bilo „adektvatne ravnoteže” koja je ugrozila raznolikost dostupnih političkih gledišta putem tradicionalnih medija, a preko kojih većina glasača dobija informacije.

Navedeno je da u izveštajnom periodu nije postignut napredak u audio-vizuelnoj politici. „Elektronski mediji su i dalje regulisani istim zakonodavstvom, a očekaju se moguće revizije u budućnosti, kako je predviđeno novom strategijom o medijama usvojenom u januaru 2020 ”, istaknuto je u izveštaju Evropske komisije.

Strategija Regulatornog tela za elekstronske medije (REM) za razvoj radija i audio-vizuelne medijske usluge, na čekanju je od 2015. godine, a obzirom da još uvek nije usvojena, Evropska komisija je izrazila zabrinutost da će do dana njene eventualne realizacije „biti zastarela”.

„REM još uvek ne uspeva efikasno da nadgleda i kažnjava emitere koji ne ispunjavaju obaveze pružanja programskog sadržaja prema zakonu”, stoji u izveštaju.

U izveštaju Evropske komisije navedeno je da se REM „pozabavio pitanjem veće dostupnosti programskih sadržaja za ljude sa invaliditetom”, putem preporuka koje podrazumevaju kvote za titlove, audio opise i posebne odredbe o pristupu osobama sa intelektualnim teškoćama.

Takođe usvojen je podzakonski dokument o logičkoj numeraciji TV kanala. Međutim, nije ispunjena potrebna procedura, navode u izveštaju.

Primećeno je da su u decembru 2019. godine tri člana Saveta REM-a, koji su čekali tri godine da budu izabrani, „konačno zauzeli svoje mesto”, nakon čega su postavljena još dva članova, izabrana u februaru 2020.

Zakonodavstvo o regulatornim telima ostalo je nepromenjeno, ističu iz Evropske komisije. Finansijska stabilnost i kapacitet osoblja REM-a označena su kao „i dalje zabrinjavajuća”, a dodato je da „nedostatake i probleme nezavisnosti treba rešiti”.

„Finansijske i kadrovske zabrinutosti odnose se i na javne emitere, jer oni imaju direktan uticaj na njihovu uređivačku nezavisnosti. Iako se pretplata na RTS povećala za približno 15 odsto od januara 2020. godine, još uvek nije omogućen stabilan finansijski model koji bi obezbedio samostalan i stručan rad”, ocenjeno je u izveštaju.

Sadržaj namenjen nacionalnim manjinama ograničen je na samo jedan kratak informativni program na albanskom jeziku na RTS2, istakli su iz Evropske komisije. „Stoga, RTS ne ispunjava svoju obavezu kao nacionalni emiter kako bi se obezbedio relevantan sadržaj za druge nacionalne manjine”, naznačeno je u izveštaju.

U nastojanju da poboljša medijsku pismenost, Ministarstvo kulture i informisanja donelo je preporuke za poboljšanje i razvoj medijske pismenosti u okviru osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, što je naišlo na pozitivne reakcije kod Evropske komisije.

„Srbija je umereno pripremljena i na polju informacionog društva i medija. Ograničen napredak je postignut u primeni preporuka, posebno u odnosu na prethodni izveštaj, najpre u pogledu finansijske nezavisnosti Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL). Srbija je preduzela i korake u oblastima jedinstvenog digitalnog tržišta, e-uprave, informacionog društva i usvojila niz sektorskih zakona. Međutim, preporuke iz poslednjeg izveštaja i dalje važe u velikoj meri”, ocenjeno je u izveštaju.

Kao preporuku, Evropska komisija je objasnila da je u narednoj godini potrebno obrati posebnu pažnju na usklađivanje zakonodavstva o elektronskim komunikacijama sa ažuriranim propisima EU okvira, uključujući novi Evropski kodeks o elektronskim komunikacijama, kao i na osiguravanje pune finansijske i operativne nezavisnosti Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i za Regulatorno telo za elekstronske medije (REM), te u saglasnosti sa pravnim tekovinama Evropske unije povećati njihov „kapacitet za proaktivni rad”.

Još jedna od preporuka Evropske komisije koja je izneta u ovom izveštaju tiče se i osiguranja primene mera zaštite i pristupa tržišnih operatora relevantnim infrastrukturama (kanalima, stubovima, optičkim vlaknima i infrastrukturi lokalne petlje), posebno na nivou lokalnih samouprava.

Istanknuto je da postoji potreba za univerzalniji i koherentniji pristup digitalizaciji, kao i za efikasnom koordinacijom različitih zainteresovanih strana „da bi se prevazišla velika fragmentacija i nedosledno sprovođenje politike”.

U oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologije, u izveštaju je naglašeno da je neophodno usvojiti zakon o elektronskim komunikacijama kako bi se Srbija uskladila sa relevantnim regulatornim okvirom Evropske unije.

„Finansijska nezavisnost Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) je poboljšana. Nije primećen dalji razvoj u kontekstu operativne nezavisnosti, a iako su adminitrativni kapaciteti neznatno povećani preporučuje se rad na njihovom daljem ojačavanju”, zaključili su iz Evropske komisije u ovogodišnjem izveštaju.

Celokupan izveštaj moguće je pročitati na ovom linku.